Режа: Кидирув ишларининг таснифи. Лойихалаш боскичлари. Геодезия хакида кискача маълумот



Download 408 Kb.
bet10/17
Sana21.06.2022
Hajmi408 Kb.
#688138
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   17
Bog'liq
avto

8. Тупрокларнинг физик хусусиятлари.
Тупрокларнинг асосий физик хусусиятларига куйидагилар киради: Майин, ёпишувчан, букилувчи, чўкувчи, намланувчан, говак, тупрок жисми массасининг хажмдорлиги, сув ўтказувчанлик.
Тупрокларнинг асосий турлари ўз хусусиятлари билан бир-биридан кескин фарк килади. Лойларда тешиклар кам бўлганлиги учун уларнинг умумий хажмини тўлдириб турувчи сув каттик заррачалар юзаси билан молекула кучлари ёрдамида богланиб туради. Шунинг учун лойлар катта богланувчанлик хусусиятига, намланганда хажмини катталашиш кобилиятига, чўкувчанлик, яъни куриганда хажми кичайиб юзасида дарз кетишлар пайдо бўлишига, кам сув ўтказувчанликка, юкори майинликка, яъни механик ишлов берилганда шаклини саклаб колишликка, ёпишкокликка, сувни майда табиий найчалар (капиляр) оркали 4 м.гача бўлган баландликка кўтарилиш кобилиятига эга бўлади. Механик куч таъсирида узининг шаклини саклаб колиш хусусиятига сув ўтказмаслик ва юкори эластиклик хусусияти дейилади.
Курик ва зичлаштирилган лой болгаланиш, кесишга каттик каршилик кўрсатади. Унга ишлов бериш кийинлиги коя катламига якин бўлади. Лой намлиги ортиши билан у юмшайди, кўтариш кобилиятини йўкотади, букилувчан ва ёпишкок холатга келади. Йўл-курилиш максадлари учун бундай тупроклар максадга мувофик эмас (8-жадвал)
8-жадвал

Тупрок

Майинлик сони

Курик тупрок массасига нисбатан кум заррачаларининг улиши %

Тупрок шакллари

Йўл кўтармаси учун яроклилиги

Кўп кумлик (супесь)

1-7

> 50

Енгил дагал

Жуда зарур

1-7

> 50

Чангли

Зарур

1-7

20-50

Огир

Зарурияти кам

1-7

< 20

Чангли

Зарурияти йўк

Кўп лойли (сучлинок)

7-12

> 40

Енгил

Зарур

7-12

< 40

Енгил, чангли шаклида

Зарурияти кам

12-17

> 40

Огир

Зарур

12-17

< 40

Чангли

Зарурияти кам

Лой

12-27

< 40

Кумлок

Зарур

17-27

40

Чангли

Зарурияти кам

27

Меъёрлаштирилмайди

Кўйик

Зарурияти йўк

Кум тупрок заррачалари тешикларда сув харакати юкори бўлади. Бу тупроклар ўзининг яхши сув ўтказувчанлиги, кам бўртиши ва чўкиши билан фарк килади. Улар намланганда ўз хусусиятларини деярли ўзгартирмайди. Кумли тупрокларнинг илашимлик, ёпишкоклик ва майинлик сифати йўк. Болгаланиш ва кесишга каршилиги кам, табиий найчалардан сувнинг баландлиги 40-50 см.ни ташкил этади. Бундай тупроклар йўл кўтармасини куриш, остки катламни ташкил этиш учун зарур материал хисобланади.
Чангли тупроклар ўзининг кам сув ўтказувчанлиги, табиий найчалар оркали сув кўтарилишини юкорилиги (бир неча метрга етиши мумкин), намланганда силжитиш хусусиятини тўла йўколиши, ва чукурчалар хосил бўлишга мойиллиги билан йўл-курилиш максадлари учун нолойик хисобланади.

Download 408 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   17




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish