Радиоэлектроника асослари муҳаррир — Қ. Азимов


-расм. Дифференциал кучайтиргичнинг амплитудавий (а) ва частотавий (б) характеристнкаси



Download 13,17 Mb.
bet107/164
Sana05.07.2022
Hajmi13,17 Mb.
#740056
1   ...   103   104   105   106   107   108   109   110   ...   164
Bog'liq
РАДИОЭЛЕКТРОНИКА АСОСЛАРИ

5.41-расм. Дифференциал кучайтиргичнинг амплитудавий (а) ва частотавий (б) характеристнкаси.


Ундан синфаз сигнал юқори частотасининг чегаравий қиймати дифферен­циал сигналникига қара- ганда кичик бўлиши кўринади. У синфаз сигнал учун τвс = С0Rэкв нинг дифферен­циал сигналга нисбатан етарлича катта бўлиши (τвсвр) билан тушунти- рилади. Шундай қилиб ДКнинг сифатли ишлаши учун унинг елкалари симметриклигини таъминлаш керак. Бунинг учун интег­рал микросхемалар қўлланилади. 5.42-расмда бунга мисол кўрсатилган.

5.42- расм. КИ8УДI микро­схема (а) ва ўрта тузилган дифференциал кучайтиргич (б).
Унда Т1 ва Т2 транзисторлар ДК­нинг негизини ташкил қилади. Т3 транзисторда йиғилган занжир юқорида кўрилган схемалардаги Rэ резистор вазифасини бажаради. Т4 транзистор диод уланишига эга бўлиб, Т3 транзисторнинг термостабиллаш занжири вазифасини бажаради.


5.16. Операцион кучайтиргич


Операцион кучайтиргич — ОК жуда катта кучайти­риш коэффициентига эга бўлган (104—106) дифферен­циал кириш ва битта чиқишли ЎТКдир. Унинг ишлаш услуби ДКникига ўхшаш бўлиб, асосан, чуқур манфий тескари боғланиш занжири киритилган ҳолда қўллани- лади. ОКлар кенг ўтказиш соҳасига (ωв =10÷100 мГц), катта кириш (Rкир≥10кОм) ва кичик чиқиш (Rчиқ<100 0м) қаршилигига, юқори даражадаги синфаз сигнглларни сўндириш коэффициентига эга бўлган юқорн сифатли универсал кучайтқргичдир. (Улар қиёсий ҳисоблаш қурилмаларида математик амалларни бажариш учун яратилган ва операцион кучайтиргич деб аталган).
5.43-расмда операцион кучайтиргичнинг шартли белгиси ва схемага уланиш усули кўрсатилган.

5.43- расм. Операцион кучайтиргичнинг шартли белгиси ва схемага уланиши.


Унда фаза ўзгартмайдиган (тўғри) кириш " + " ишора билан, фазани 180° га бурадиган (инверс) кириш эса, "—" ишора билан кўрсатилган. Е1 ва Е2 манбалар киришга сигнал таъсир этмаган ҳолда чиқиш кучланпшини нолга келтириш ва чиқиш сигнали қутбипи ўзгартириш учун хизмат қилади.
Кириш сигнали генератори турлича уланиши мум­кин. Кўпинча у тўгри киришга уланиб, фаза ўзгарувчи киришга тескари богланиш занжири киритплади.
ОКлар ҳам ДКларга ўхшаш дифференциал сигнал­ни кучайтириш коэффициенти Кс, синфаз сигнални ку­чайтириш коэффициенти Кс, ва синфаз сигнални сўн- дириш коэффициенти Ксс лар билан характерланади. ОКларда Кр хусусий кучайтириш коэффициенти деб аталади ва тескари богланиш бўлмаган кучайтиргичнн ифодалайди.
5.44-расмда операцион кучайтиргичнинг ампли- тудавий характеристнкаси кўрсатилган.


Download 13,17 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   103   104   105   106   107   108   109   110   ...   164




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish