Радиоэлектроника асослари муҳаррир — Қ. Азимов


- расм. Базасн коллектор занжирига уланган мультивибратор



Download 13,17 Mb.
bet128/164
Sana05.07.2022
Hajmi13,17 Mb.
#740056
1   ...   124   125   126   127   128   129   130   131   ...   164
Bog'liq
РАДИОЭЛЕКТРОНИКА АСОСЛАРИ

6.21- расм. Базасн коллектор занжирига уланган мультивибратор.


Бунда Rк <б ва Uб1<<Ек эканинп ҳисобга олсак, (6.32а) ва (6.32б) ёрдамида тўла ёзилган (6.33) ифода соддалашиб, қуйидаги кўринишга келади:

(6.34)
Бунда иссиқлик токи фактори деб аталади ва коллекторнинг Iко сокинлик (иссиқлик) токи билан базанинг Iбт туйиииш токи орасидаги муносабатни ифодалайди.
Агар транзисторнинг иссиқлик токи ҳисобга олинмаса (0 = 0), (6.34) ифода жуда содда кўринишга эга бўлади:
Т = Cб1Rб1ln2 + Cб2Rб2ln2 0,7(Cб1Rб1 + Cб2Rб2) (6.35а)
Симметрии мультивибратор учун (6.35а) ифода янада соддалашади:
Т = 2CбRбln2 1,4CбRб (6.356)
Юқорида келтирилган схемадаги транзисторлар- нинг иш режими уларнинг тўйиниш режими деб аталади. Бу режимда мультивибратор деярли тўғри тўртбурчак шаклдаги импульсларни ишлаб чиқарадн. Унинг ампли­тудаси ва давом этиш вақти RK резисторга кам боглнқ бўлади.
Мультивибратор схемасндаги транзисторлар актив (кучайтириш) режимда ҳам ишлайди. Бу режимда тў- йинган транзисторнинг базасидаги ортиқча ток ташув- чиларнинг сўрилиш жараёнинииг импульс фроитн давом этиш вақтига бўлган салбий таъсири кузатилмайди. Лекин импульснимг тепа қисми ясси бўлмайди. Чунки унга Сб1 ва Сб2 конденсаторлар кучланишинннг ўзгариши таъсир этади. T1 транзисторнинг тўйиниш шарти 1 мувозанат ҳолат учун қуйидагича ифодаланади:
Iк1 ≤ β1Iб1 (6.36)
Унда β1 — умумий эмиттерли уланиш схемасида транзистор­нинг ток бўйича кучайтириш коэффициента. Бу шарт Сб2 конденсаторнинг — Ек қийматгача зарядланишидаги мувоза­нат ҳолат учунгина эмас, балки кўчки жараёни учун хам бажарилади.
Агар коллекторнинг Iко1 сокинлик токи ҳисобига олинма­са (Iко1Rк1<к), схемадаги мувозанат ҳолат алмашинишида коллектор токи , базанинг тўйиниш токи эса, бўлади. Уларни (6.36) ифодага қўйсак, Т1 транзисторнинг тўйиниш шарти қуйидагича ифодаланади:
(6.37а)
Бунда конденеаторнинг зарядсизлани- шидаги токнинг максимал қиймати.
Мос равишда, Т2 транзисторнинг тўйиниш шарти қуйидагича бўлади:
(6.37б)
Бу ерда β2—Т2 транзисторнинг ток бўйича кучайтириш коэффицнеити, конденсатор зарядсизла- нишидаги токнинг максимал қиймати.



Download 13,17 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   124   125   126   127   128   129   130   131   ...   164




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish