Раҳбарлик санъати


Шахсий манфаатлар умумий манфаатлар-



Download 0,82 Mb.
Pdf ko'rish
bet43/57
Sana24.02.2022
Hajmi0,82 Mb.
#217668
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   57
Bog'liq
Rahbarlik san'ati (@Elektron kitoblar Uz) (1)-разблокирован (1)

Шахсий манфаатлар умумий манфаатлар-
га бєйсуниши. Бир ходимнинг ёки бир гуруі ходим-
ларнинг манфаатлари жамоа ёки йирик ташкилотнинг 
манфаатларидан устун їєйилмаслиги керак. Акс іолда 
монополистик муносабатларга йєл очилади ва маїсад-
лар тєїнашуви юз беради.
Ходимларни таїдирлаш. Ходимлар єз корхо-
наси (фирмаси)га содиї бєлишлари, унумли меінат 
їилишларини таъминлаш учун улар хизматларига 
лойиї, муносиб тарзда адолатли маош ва мукофот оли-
шлари керак.
Бошїарувни марказлаштириш. Меінат таїси-
мотига єхшаб марказлаштириш іам табиий їоидалар-
@Elektron_kitoblar_Uz


Р
а і б а р л и к с а н ъ а т и
95
дан бири. Шу билан бирга марказлаштиришнинг маъ-
лум даражаси фаїат мавжуд шарт-шароитга їараб бел-
гиланади. Бунда асосий масала – марказлаштириш ва 
номарказлаштириш орасидаги мутаносибликни тєўри 
белгилашга бориб таїалади. Масалан, аксарият іол-
ларда йирик фирмалар раібарлари корхона фаолияти 
юксалиб бораётган даврда номарказлаштириш, їийин 
вазиятларда эса бошїарувни марказлаштиришни маъ-
їул деб билишади.
Тартиб. Іар нарсага жой бор, іамма нарса єз жо-
йида. Тартиб нафаїат ишда їулайлик яратади, балки 
соат механизмига єхшаб бир маъромда, сифатли, аниї 
вазифаларни єз ваїтида бажарилишига замин ясаб бе-
ради.
Адолат. Адолат – бу яхшилик ва іаїїонийликнинг 
яхлит їєлланилиши. 
Иш єринлари мустаікамлиги. Ишчи-ходим-
лар ва раібарлар тез-тез алмашиб туриши иш суръати 
ва сифатини пасайтиради. Раібар ишчи-ходимларни 
тєўри танлаши ва юїоридаги бандларга амал їилиши 
иш єринлари мустаікамлигини таъминлайди.
Ташаббускорлик. Ташаббускорлик – шунчаки 
янги ўоялар єйлаб топиш эмас, балки аниї режани ту-
зиб, уни муваффаїиятли амалга ошириш ва натижала-
ри учун жавобгар бєлиш демакдир. 
Бир їарашдан, бу їоидалар ташкилотни бошїа-
ришда асосан яккабошчилик принциплари іукумрон-
лик їилишининг афзал томонларини кєрсатиш маїса-
дидан келиб чиїїан іолда тузилган, деб іисоблаш мум-
кин. Лекин, умуман олганда бошїарув илмининг бир 
намунаси сифатида бу їоидалар устида єйлаб кєриш 
фойдадан іоли эмас, албатта.
@Elektron_kitoblar_Uz


Ш
а в к а т Р а з з о ї о в
96

Download 0,82 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   57




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish