R sayfullaye V a, B. M e n g L iy e V, G. Bo q iyeva, M. Q u r b o n o V a, Z. Y u n u s o V a, m a b u z a L o V a h o z I r g I


b o i i n i s h l a r d a esa kichik qoliplarga ajraladi



Download 14,45 Mb.
Pdf ko'rish
bet327/604
Sana28.06.2022
Hajmi14,45 Mb.
#716478
1   ...   323   324   325   326   327   328   329   330   ...   604
Bog'liq
61aeea691dd978.69736170

b o i i n i s h l a r d a esa kichik qoliplarga ajraladi:
1
) b irik ish doirasi tor harakat tarzi shakllari: 
[-a/y+bor],

~(i)b -+bit ( bitir•)], [-(i)b+et\, [-a/y+ket], [-(i)b + o ‘I\, \-a /y + k o ‘r],
[ - ( p b -+boq], [-(i)b+boshla\, [(i)b+ur\, [-a/y+tur], [-(i)b+tuga];
2
) b irik ish doirasi keng harakat tarzi shakllari: [ -
a/y+boshla],

~(i)b -+ yot\, 
[-(i)b+tur\,
 
[
~(i)b+yur], 
[~(i)b+o‘tir], 
[-(Qb+bor],
[~(i)b~^kei], 
[-(i)b+ bo‘l\, 
[-(ijb +chiq], 
[-(i)b + o ‘t], 
[-a/y+ot],
[-(i)b-*-ol\, 
[-(i)b+ber\, 
[~(i)bJrqof\, 
\-a/y+qol\, 
\-(i)b+ qo‘y],
[ - ( i)b-i-ker
], 
[-(i)b +yubor],[-(i)b Hashla], [-(i)b 2rsol\, [-a/y+sol],
[-(i)b~ H ush], 
[-(i)b+ko ‘r],[-(i)b+qara\, 
[-a/y-tbii], 
[-a+yoz],
[~ a /y -h b e r\.
E n d i
e s a
o ‘zi 
birikuvchi 
f e ’I 
leksem alarga 
q o ‘shilib,
s o d d a la s h is h holatidagi harakat tarzi shakllarini kuzatamiz:
1
> q o ‘sh im ch alash ayotgan harakat tarzi shakllari: 
[-a/y+ber],
[ - a + y o z ] , [-a /y + o l],
[
-(i)b+yubor
];
2
)
q o ;sh im ch alash gan
harakat 
tarzi 
shakli: 
[-a/y+yot].
S h u n i n g d e k , 
nutqda yetakchi 
fe ’llarga 
ravishdosh 
shakllarisiz
j u fila s h ig a n h o la td a birikuvchi k o ‘m akchi fe ’llar so n i 
6
ta b o ‘lib,
u l a r q u y id a g ila r : 
[ol\, [ber], [qoi\, [q
o > ], 
[ket], [tashla].
N utqda
( y o z d i-o ld i), (aytdi-qo ‘ydi)
juftlashuvchi shakllari bilan birgalikda
ta s h la d i-v o r d i
kabi k o ‘m akchi f e ’I h a m uchrab turadi. Bunday
r a i s o l l a r , a s o s a n , so ‘zlashixv uslubiga xos.
H a r a k a t tarzi kategoriyasining icliki bo‘linishlari. 
Harakat tarzi
s h a k lla r in in g
U G M sin i 
ochishda, 
kategoriai 
xususiyati 
va
p a r a d ig m a t ik m unosabatini oydinlashtirishga ularnirtg tarkibli, y a ’ni
[ q o shi m c h a -l-fe ’l le k se m ij tuzilishga ega ekanligi ham m a’lum
d a r a j a d a
m o n e lik
qilishi 
tabiiy. 
C hunki 
bunda 
m asalani
m u r a k lc a b la sh tir u v c h i bir necha holat mavjud:
1

sh a k ld a u n i 
o ‘ziga biriktirayotgan 
leksem aning ham ,
200


ravishdosh 
sh a k lin in g
h a m , 
sh u n in g d ek , 
k o ‘m akchi 
fe ’lning
m a ’nolari 
h a m
qorishgari 
h o ld a
v o q e la n ib , 
um um iy 
tarz
m a ’nosining k o ‘rinishini rnurakkablashtirishi;
2
) harakat tarzi sh a k lin i hosil q ilish d a ishtirok etayotgan
k o ‘m akchi fe’lla r m a’n o la r in in g m u sta q il q o ‘llanishidagi lug'aviy
m a ’nolari bilan aloqasining m avjudligi v a bu aloq an in g turli daraja
va ko‘rinishda ek an ligi;
3) ravishdosh k o ‘rsa tk ich in in g h a m , k o ‘m akchi fe ’lning ham
m a ’n oviy 
m urakkabligi, 
serqirra 
n io h iy a tlilig i 
harakat 
tarzi
shaklining h am ko'p m a ’n o lilig in i keltirib chiqarishi va shaklni ayni
b ir m a ’no ifo d a lo v ch i v o s ita sifatida m u a y y a n paradigmaga kiritish
im koniyatining c h e k la n g a n lig i.
M a ’lum b o 'la d ik i, harak at tarzi shakllari garchi «tarz» u m um iy
gram m atik m a ’nosi ostida birlashsa-da, ularni b osh q a gram m atik
kategoriyalarda b o ‘lgani k a b i, shakllardan kelib chiqqan holda
paradigmatik ta h lil qilish im k o n i ch ek la n g a n . Shu boisdan harakat
tarzi shakllari paradigm asi liso n iy tiz im rifatida tahlilga tortilar
ekan, 
«xususiylikdan 
u m u m iy lik k a »
y o ‘nalishida 
em as, 
balki
«um um iylikdan xu su siylik k a» ta m o y ili a so sid a ish k o ‘rmoq lozim
b o ‘ladi.
Harakat ta r z i sh a k lla rin in g X G M la r i ham bevosita nutq bilan
b o g iiq bo'lib, ular faqat n u tq iy hosilalardagina o ‘zin in g X G M larini
yuzaga chiqaradi. Harakat tarzi shakllarining U G M s i esa bevosita
kuzatishda b erilm a g a n b o ‘ lib , tayyorlik , um u m iylik , majburiylik,
barqarorlik k a b i x u su siy a tg a ega. 
H arakat tarzi 
shakllarining

Download 14,45 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   323   324   325   326   327   328   329   330   ...   604




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish