Р. Расулов умумий тилшунослик ¤збекистон республикаси олий ва ¤рта махсус таълим вазирлиги



Download 0,61 Mb.
bet10/51
Sana17.07.2022
Hajmi0,61 Mb.
#811443
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   51
Bog'liq
УМУМИЙ ТИЛШУНОСЛИК (1)

Фойдаланилган адабиётлар

1. История лингвистических учений. Средневековый Восток. 1981.


2. Я.В.Лоя. История лингвистических учений. М., 1968.
3. Т.А.Амирова,Б.А.Ольховиков, Ю.В.Рождественский. Очерки по истории лингвистики. М., 1973.


II. ¤рта асрлар тилшунослиги

¤рта асрлар V асрдан (476 йилдан) бошлаб, XV асргача (1492 йилгача) б´лган даврларни ´з ичига олади. Ушбу давр деярли барча фанлар тара³³иётида, шу жумладан, Европа тилшунослигида µам тур²унлик даври деб эътироф ³илинади. Ани³ро²и, айни давр тилшунослик тара³³иётида на фактик материаллар т´плашда, на мукаммал назариялар, ²оялар яратишда - тилшунослик фанининг илгарилашида муµим аµамиятга эга б´лди. Бунинг асосий сабаби шундаки, ўарбий Европада мазкур даврдаги тарихий шароит, католик черковининг реакцион тазий³и илм - фаннинг ´сишига, ривожига жиддий т´с³инлик ³илди.


Шунга ³арамасдан ´рта асрларда шу давргача ёзувга эга б´лмаган бир ³атор хал³ларда, масалан, гот, арман, ирланд, ³адимги инглиз, славян ва бош³аларда ёзув - ёзув системаси пайдо б´лди.
¤рта аср Оврупосининг ягона, асосий ´рганиладиган, тад³и³ ³илинадиган тили лотин тили µисобланди. Лотин тилида давлат µужжатлари тузилар, илмий ва бадиий асрлар ёзилар, католик черковидаги диний жараёнлар амалга оширилар эди. Бу тил билим олишнинг µам калити µисобланарди. Лотин тили манти³ий фикрлаш мактаби деб µам тушуниларди. Лотин тили грамматикасининг ³оидалари ва тушунчалари барча тиллар учун умумий µисобланиб, янги тиллар грамматикасига к´чирилар эди. Натижада µар бир бош³а тилнинг ´зига хослиги й´³олар эди. Аммо бу даврда ушбу тилда гаплашилмас-нут³ий фаоллик юритилмас эди. Яъни у ´лик тилга айланган эди. Шунинг учун лотин тилининг талаффузи эмас, µарфлари, с´зларнинг ёзилиши муµим эди. Лотин тили, асосан, Доната ва Присциан грам-матикаси асосида ´рганилар эди.
Европада ´рта асрларнинг охирро³ларида – XI-XII асрларда фалсафий-лисоний баµс-мунозара авж олиб кетди. Бу мунозара реализм ва номинализм таълимотлари номини олди.
Руµоний Ансельм (1033-1109) бошчилигидаги реализм таълимотига к´ра фа³ат умумий тушунчаларгина (масалан, дарахт тушунчаси, µаракат тушунчаси ва б.) реал мавжуд. Ушбу тушунчаларга мувофи³ келувчи предмет ва µодисалар эса уларнинг кучсиз нусхаси, холос. Яна µам ани²и объектив дунё умумий тушунчалардангина иборат. Айни тушунчаларда ³айд этилган, ифодаланган предмет ва µодисалар эса ´ша тушунчаларнинг юзаки нусхаси (копияси) дир.
Росцеллин (1050-1110) бошчилигидаги номинализм таълимоти эса, µа³и³атга т´ла мувофи³, реал тарзда фа³ат ´зига хос хусусиятларга, белгиларга эга б´лган нарса, предмет, µодисаларгина мавжуд, деган ²ояни илгари суради.
Бизнинг тафаккуримиз ор³али ушбу предмет ва µодисалардан чи³арилувчи умумий тушунчалар эса, дейишади, бу таълимот вакиллари, реал, ани³ мавжуд б´лмайди. Улар инсон тафаккурининг маµсули µисобланади, фикрлаш фаолияти туфайли µосил б´лади, юзага келади.
Пьер Абеляр (1079 -1142) бошчилигидаги концептуалистлар (м´ътадил номиналистлар) µам мутла³о т´²ри µолда реал тарзда фа³ат алоµида нарсалар мавжуд, улар умумий тушунчаларимиз-нинг асоси б´либ хизмат ³илади, дейишади.
Концептуалистлар умумий тушунчалар алоµида мавжуд б´лмайди, балки реал мавжуд нарса - предметлардан µосил ³илиниб, нарса, предмет ва µодисаларнинг хусусиятларини акс эттиради, дейди. Ушбу фикр µозирда µам тилшунослик фанида тан олинган. Чунки бу ²оя объектив µа³и³атга т´ла мувофи³ келади.

Download 0,61 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   51




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish