План – конспект занятия по ознакомлению с окружающим



Download 3,31 Mb.
Pdf ko'rish
bet111/159
Sana29.03.2022
Hajmi3,31 Mb.
#515920
1   ...   107   108   109   110   111   112   113   114   ...   159
Bog'liq
39.TOPLAM. TALIM FIDOYILARI QAYTA TOL YlNTwZ2

ISSUE 9. SENTABR 
нутқ объекти ҳақидаги умумий 
билимлари, тил билиш кўникмасига 
таянилиб, нутқ жараѐнида уларнинг 
зиммасига пресуппозиция ифодалаш 
вазифаси юклатилиши ҳам мумкин.
Англашиладики, айрим лексик 
бирликлар семантик хусусияти асосида 
гапда пресуппозицияни ифодалаш 
имкониятига эга бўлса, баъзи лексик 
бирликларга уларнинг семантик-
функционал хусусиятидан келиб чиққан 
ҳолда пресуппозицияни ифодалаш 
вазифаси юклатилади. Бу жиҳатдан 
пресуппозиция ифодаловчи лексик 
бирликларни қуйидаги турларга ажратиш 
мумкин бўлади:
а) пресуппозиция ифодалашга хосланган 
лексик бирликлар; 
б) нутқда зиммасига пресуппозицияни 
ифодалаш вазифаси юклатилган лексик 
бирликлар. 
Биринчи турдаги лексик бирликлар 
табиатан пресуппозицияни ифодалашга 
хосланган бирликлар саналади. Бундай 
бирликлар гап таркибида қўлланганда 
уларнинг луғавий маъноси ѐки 
факультатив маънолари, синонимик, 
антонимик, кўпмаънолилик хусусиятлари 
асосида пресуппозицияга йўл очилади. 
Масалан, 
У кўйлагини қуритди
гапидан 

Унинг кўйлаги хўл эди
‖ пресуппозицияси 
англашилади. Ушбу пресуппозиция 
қуритмоқ 
лексемасининг ―ҳўл, 
намликдан холи бўлмоқ, қуруқ ҳолга 
келмоқ‖
25
луғавий маъносини ташкил 
этувчи 
ҳўл
семик компонении орқали 
юзага чиқади. Л.А.Нумова ―Закройте 
дверь‖ гапида эшикнинг очиқлиги 
ҳақидаги пресуппозиция 
закройте 
сўзининг луғавий маъноси асосида юзага 
чиқишини қайд этар экан, бундай 
пресуппозициянинг шаклланиши сўз 
маъносидан ташқари жумла билан ҳам 
боғлиқ бўлишини таъкидлайди. Унинг 
фикрича, бундай боғлиқлик жумла 
таркибидан бирор сўзнинг олиб 
ташланиши ѐки ўзгартирилишида 
кўринади.
26
Дарҳақиқат, бундай гапларда 
пресуппозицияни актуаллаштирувчи 
воситалар лексик бирликлар бўлса-да, 
пресуппозициянинг ахборот шаклида 
ташкил топишида синтактик структурага 
эҳтиѐж туғилади. Масалан, 
ѐпмоқ 
лексемаси орқали мантиқан бирор нарса, 
масалан, эшик, дераза кабиларнинг 
очиқлиги назарда тутилса-да, ушбу 
тасаввурнинг хулосавий ахборот тарзида 
юзага чиқиши учун синтактик 
структурага эҳтиѐж туғилади.
25
Ўзбек тилининг изоҳли луғати. 5 
жилдли, 5-жилд. – Тошкент: Ўзбекистон миллий 
энциклопедияси, 2008.

Download 3,31 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   107   108   109   110   111   112   113   114   ...   159




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish