Pedagogika, innovatsiya, integratsiya

Qiziqishlar va mayllar.
Q iziqish  deganda  kishining  nim agadir  e ’tibo r  berishiga,  qandaydir 
predm et  va  hodisalarni  bilishga  intilishi  tushuniladi.  Q andaydir  faoliyatga 
intilishi  «m ayl»  deyiladi.  Q iziqish  va  m ayllar  kishining  em otsional  hayoti 
bilan m ahkam   b og‘liqdir.
Q iziqishlam ing  m azm uni  kishining  biror y o ‘lni  tutganligini,  u  hayotda 
o ‘z  oldiga  q o ‘ygan  m aqsadini  bildiradi.  Q iziqishlar  chuqurligi  kishining 
um um iy  rivojlanishi  va  m ayl  bilan  b o g ‘liqdir.  Q iziqishlar  bevosita  va 
bilvosita ham  b o ‘ladi.
252

---

Bevosita  qiziqish  o ‘zidan-o ‘zi  biror  narsa  va  hodisalarni  bilishga 
qiziqadi.
Bilvosita  qiziqish  esa  m a’lum  bir  narsaga  qiziqqanda  shunga  bo g'liq 
bo‘lgan  ikkinchi  bir  narsaga  qiziqishlar  tufayli  m ajburiy  bir  holda  yuzaga 
keladi.
Ehtiyojlarni  rivojlantirish,  tanlash  va tarbiyalash,  ularni  hozirgi jam iy at 
kishisiga  xos  b o ‘lgan  m a’naviy  yuksaklik  darajasiga  olib  chiqish  shaxsni 
shakllantirishning  asosiy  vazifalaridan  biri  hisoblanadi.  Shu  o ‘rinda  shaxs 
psixologiyasi  shaxsni  tarbiyalash  pedagogikasi  axloqiy  tarbiya  m etodikasi 
bilan  o ‘rin  alm ashadi.  U larning  vazifasi  shaxsni  har  tom onlam a  rivoj- 
lantirishi,  m a’naviy  ongini  shakllantirish,  ongni,  intizomni,  vatanparvarlik 
va baynalm inallikni tarbiyalash vositalari vayoM larini aniqlashdan iboratdir. 
Bu  kelajak  vazifalarni  ro ‘yobga  chiqarishini  shaxsning  takom illashuvini 
ta ’minlaydi.
«Pedagogika»  darsligidagi  «B olalarning  yosh  davrlari  xususiyatlari 
tavsifi»  m avzusida  quyidagilar  bayon  qilingan.  Bolani  uch  yoshdan  yetti 
yoshgacha  bo'lgan  davrini  m aktabgacha  davri  deb  ataym iz.  Bu  davrda 
paydo  b o ‘lgan  taassurotlar  izi  um rbod  saqlanib  qoladi.  Bunda  bolaning 
aqliy  va  jism oniy  jihatdan  tez  o ‘sishi,  olamni  bilish,  atrof-m uhitga  o 'z  
m unosabatini  bildirish  istagi  kuchayib  borayotgan  davridir.  Shuning  uchun 
ota-onalar va tarbiyachilar bolalarni to ‘g ‘ri  o ’sishlari,  aqliy,  axloqiy,  estetik 
jihatdan tarbiyalashga jiddiy  e ’tibor berishlari  lozim.
U ch-to‘rt  yoshlarda  bolalar,  odatda,  nutqning  rivojlanishida  katta 
m uvaffaqiyatlarga  erishadilar.  Bu  davrda  bolaning  so ‘z  boyligini  asta- 
sekinlik  bilan  oshirib  borishi,  ayni  vaqtda  uning  sezgi  va  tasavvurlarini 
kengaytirish tarbiyachilarning diqqat m arkazida boMadi.  To‘rt yoshli  bolada 
eng oddiy axloq  m e’yorlari  va xarakter xususiyatlari:  yaxshilik,  itoat qilish, 
og ‘ ir vaznlik, rostgo‘ylik va  hokazolar ongli  ravishda shakllanishi  mumkin. 
X ususiy  m ulkchilik  psixologiyasidagi  k o ‘rinishda:  «Bu  m ening  o ‘yin- 
ch o g ‘im»,  «berm aym an»,  «tegm a»,  «ber»,  «men  sen bilan  o ‘ynam ay-m an» 
va  hokazo-larning  oldini  olish  kerak.  5 -6   yoshli  bolaga  asosiy  axloqiy 
tushunchalar:  yaxshi  va yom onni tushuntirish  mumkin.  Tushuntirish  m ashq 
qilish  bilan  birga  olib  borish  ham da  uni  rag ‘batlantirish  va jazolash  bilan 
m ustahkam lanishi  kerak.
Tarbiyachilar  tom onidan  taqlid  qilish  uchun  nam unalar  yaratilgan  va 
foydali axloq m e’yorlarini egallash sabablari ta ’m inlangan bo'lish i kerak. Bu 
yoshdagi  bolalarni  tarbiyalashdagi  qiyinchiliklar,  bu  o ‘jarlik lar  va  kattalar 
irodasiga besabab qarshiliklar k o ‘rsatishi  bilan  bo g‘langan.  0 ‘jarliklarining 
sababi  k o ‘pincha  bolalarning  atrofidagi  katta  kishilar  xatti-harakati, 
gapi  bilan  ishining  bir  em asligi,  serjahlligi,  farzandlariga  kerakligicha
253

---

e ’tibor  berm aslik  yoki  um um an  e ’tiborsizlik  bilan  b og‘langan  b o ‘ladi.  Bu 
yoshdagi  qaysar bola diqqatini  boshqa narsaga qaratish,  ch a lg ‘itish,  o ‘jarlik  
ko'rin ish larig a  ataylab  e ’tiborsizlik  kabi  usullar  bilan  y o ‘qotiladi.  S o ;z  va 
qarash  bilan  tanbeh  berishdan  m uvaffaqiyatli  foydalaniladi.  M aktabgacha 
tarbiya  yoshidagi  bolalar  bilan  olib  boriladigan  m axsus  m ashg‘ulotlar 
asosiy  psixik  vazifalar:  diqqat,  kuzatuvchanlik,  xotira,  tafakkur,  nutq 
kabilarni  rivojlantirish  m um kin.  B olaning  m aktabda  o ‘qishga  tayyorgarligi 
ana  shu  usul  bilan  ta ’m inlanadi.  M aktabgacha  yoshdagi  bola  k o ‘proq 
o ’ziga  e ’tibor  berishingizni  xohlaydi.  Men  buni  bolada  sinab  ko ‘rganim da 
haqiqatan  ham  bunday  bolalar  o 'zlarin i  ham m adan  ustun  q o ‘yar  ekanlar. 
Tanbeh  bersangiz  siz  bilan  anchagacha  gaplashm ay  arazlab  y urishar  ekan. 
Xuddi  shu  m avzuni,  y a ’ni  «Psixologiya»  darsligidagi  «M aktabgacha 
yoshdagi  bolalar  o 'sish in in g   um um iy  shart-sharoitlari»  m avzusida  к о ’rib 
chiqam iz:  3  yoshli  bolalarga t o 'g ‘ri tarbiya berish,  ta ’sir o ‘tkazish,  ularning 
harakatlarini  m aqsadga  m uvofiq  y o ‘naltirish  orqali  ularda  m ustaqil  holda 
ovqatlanish,  kiyinish,  yuvinish,  o 'z   o ‘rnini  yigMshtirish  k o 'n ik m alarini 
tarkib toptirishiga,  ayrim  topshiriq  va vazifalarini  paxta  bajarish  m alakasini 
shakllantirishga  erishish  m um kin.  M aktabgacha  yosh  davrda  nam oyon 
bo'Iadigan  tarbiya  jarayonidag i  ayrim   qiyinchiliklarning  tashqi  va  ichki 
alom atlari  (belgilari)  ham  psixologik  tadqiqotlarda  va  ilm iy-psixologik 
adabiyotlarda  k o 'p   m arta  ta ’kidlangan  b o ‘lib,  birinchi  navbatda  o ‘jarlik , 
qaysarlik,  injiqlik,  g o 'y o   kattalarning  bolalar  nazarida  o b ro ‘sizlanishi  va 
qadrsizlariishi  kabi  illatlar  bilan  bog'liqdir.  Bir  qancha  ilm iy-psixologik 
m anbalarda aytilishicha.  bu yoshdagi  bolalarning his-tuyg‘ulari va  irodasida 
muhim   o 'zg arish lar sodir b o ‘ladi  va bularning ham m asi  boladagi xudbinlik, 
o ’ziga  bino  q o 'y ish ,  urishish,  qaysarlik,  rashk  kabilarda  aks  etadi.  0 ‘jarlik, 
qaysarlik,  kattalarga  itoatsizlikning  paydo  bo 'lishi  -   bolaning  kattalarga 
qaram likdan  qutulishiga  urinishi  va  m aktabgacha  yosh  davridan  kichik 
m aktab  yosh  davriga  o 4 ish ,  m azkur  yosh  davridagi  o ‘zgarishlar  «m en 
o ;zim »ni  anglashi  m ahsulida  nam oyon  bo'ladi.  Yosh  davridagi  bolalarning 
kattalar  bilan  m unosabatga  kirishuvining  eng  muhim   xususiyatlaridan  biri
-  ularning xohish-istaklarini  boshqarish  im koniyati  m avjudligidir.  U larning 
kattalarni  ezgu  niyatiga  bo'y su n d irish ,  ota-onalar  va  tarbiyachilar  m ayliga 
k o'niktirish m um kinligidir. U larni boshqa yosh davrlaridagi  bolalardan farqi 
ularga  nisbatan  xotirjam ,  barqarorroq  his-tuyg‘ular  m avjudligi,  ularning 
sam arali  holatlardan  uzoqroqlik,  nizolarga  kam  berilishidir.  B unday 
bolalarda  jazav ali  holat  y u z  berishi  mum kin,  lekin  u  vaqtinchalik  boMib, 
yaqqol  harakat bilan em as,  balki tasavvu rtasvirlari  dinam ikasi  bilan b o g ‘liq 
holda sodir  boMadi.  Shunday qilib,  «Pedagogika»  darsligining «B olalarning 
yosh  davrlari  xususiyatlari  tavsifi»  ham da  «Psixologiya»  darsligining
254

---

«M aktabgacha  yoshdagi  bolalar  o ‘sishining  um um iy  shart-sharoitlari» 
m avzularida  o ‘xshashliklarni  yoritib  berdi.  Demak,  m aktabgacha  davrdagi 
bolalar tafakkurini, nutqi rivojlanishini, ongining o ‘sishini, har xil o ‘yinlarni 
nam unali  bajarishini  psixologik  y o ‘l  bilan  aniqlasak,  ularning  tarbiyasini, 
intizomini  tartib  bilan  aniqlaym iz.  Shundagina kelajagim iz ravnaqi  b o ‘lgan 
bolalarim iz barkam ol  avlod  b o ‘lib yetishadilar.