Педагогик технология



Download 2,9 Mb.
Pdf ko'rish
bet28/32
Sana22.02.2022
Hajmi2,9 Mb.
#80380
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   32
Bog'liq
Pedagogik texnologiya asoslari (J.Yo'ldoshev, S.Usmonov)

17- схема
Педагогик технология мониторинги жараёни схемаси
www.ziyouz.com kutubxonasi


М ониторинг ти зи м л ар и н и яратиш учун турли педагогик 
технологиялар ва уларни нг таркибий кисмлари моделларидан 
ф ойдаланиш мумкин.
П едагогик техн ол о ги ян и бир нечта нуктаи назарлардан 
ба^олаш мумкин. Булардан бири — максад ва натижа модели 
булиб, улар куйидаги боскичлардан иборат.
— жараённи ба^олаш ;
— натижани б а\о л аш ;
— н а т и ж а л а р н и н г к у й и л ган м ак,садларга м осл и ги н и
ан икдаш ;
— ти зи м н и н г б о ш ланрич ва якуний а^воли нисбатини 
б а\о л аш .
Таълим жараёни туррисидаги маълумотлардан фойдаланиш 
м одели. Буни бешта ом ил модели деб ^ам номланади. Унда 
куйидаги бешта йуналиш даги маълумотлар аникланиб, уларни 
т а \л и л килиш асосида я к у н и й ба\о чикарилади.
1. Кучли маъмурий ра\барли к.
2. Ички му^итнинг яхш илиги.
3. Таянч педагогик янгиликларга йуналганлик.
4. Укитувчиларнинг укувчилардан ю корирок натижаларни 
кутиш и учун асослар мавжудлиги.
5. Укувчилар узлаш тириш ини назорат килиш тизими.
М ониторингнинг асо си й вазифаси укув жараёни а^волини
узлуксиз кузатиш оркали куйидаги саволларга жавоблар олиш 
\и со б л ан ад и :
— Таълим жараёни максадига эришиляптими?
— Илгариги д и агн о сти к тадкикотлар натижаларига нисба- 
тан узгаришлар ва укувчиларнинг ривожланиши мавжудми?
— Укитувчи иш ини такомиллаш тириш учун имкониятлар 
борми?^
— Укув м атериалининг мураккаблик даражаси укувчилар 
им кониятларига мосми?
Б ун д а к у й и д аги л ар н и аниклаш га и м к о н и ятл ар \о с и л
булади:
— укув ж араёнининг ж орий натижалари ва уни коррек­
ти ро вка килиш им кон ияти ;
— педагог кадрлар м алакаси ва инновация вазифаларини 
кал килиш га тайёрли гин инг реал даражаси.
М унтазам м о н и то р и н г модели куйидагиларни уз ичига 
олади:
— укувчининг реал укиш имкониятларини;
— у ёки бу укув ф а н л а р и буйича билим лар сифатини 
урганиш ;
www.ziyouz.com kutubxonasi


— уцувчилар суст у зл аш ти р и ш и н и н г умумий д и д а к т и к
сабабларини аникдаш;
— мактабдаги ички узаро муносабатлар хусусиятини урга- 
ниш;
— укитувчи фойдаланаётган дидактик воситаларни тахлил 
Килиш;
— мактаб ички иш тартибининг ма^садга м увоф и^лигини 
урганиш;
— ук,итувчилар педагогик м а^оратининг хусусиятларини 
урганиш.
7- жадвал
Педагогик технология мониторинги жадвали
Боскучлар
Жарасн
Натижа
I
Урганиш
Э сда сакдаш
II
Тушуниб олиш
Узлаштирганини айта билиш (исбаг)
III
Т атбикэта билиш
К рида, конунни билиб олиб, ун- 
дан ф ойдаланиш
IV
Та\гсил эта билиш
К ^ёслаш , таккослаш , би р-би ри га 
боггсат
V
Синтез
Ахборотни ижодий кдйта иш лай 
олиш
VI
Ба*олаш
К ейинги билимга кдцам
www.ziyouz.com kutubxonasi


ЗАМОНАВИЙ ПЕДАГОГИК ТЕХНОЛОГИЯ АСОСЛАРИНИ 
УРГАНИШ ЖАРАЁНИДА КУЛЛАНИЛАДИГАН АЙРИМ 
СУЗЛАРНИНГ ИЗОШЛИ Л>ТАТИ
А бстракт таф ак ку р — нарса ва щ ц и сал ар н и н г бевосита 
идрок килиш мумкин булмаган хусусиятлари, узаро муносабат- 
л ар и , крнун иятлари \ак,идаги мав^ум туш унчалар асосида 
ф икрлаш тури. Бунда мав^ум тушунчалар );осил кдлинади.
Абстракт тушунча — нарса ва \одисаларнинг мавэд'м белги, 
хусусият, сифат ва узаро муносабатларини акс эттирадиган 
тушунчалар.
Авторитар педагогика (авторитар педагогик технология) —
таълим-тарбия ж араёнига ра\барликда ук,итувчининг обрусига 
асо слан и ш , унга укувчи ларн и н г кур-курона, сузсиз итоат 
этиш лари. Бунда укувчиларнинг эркин ва мустакдл фикрлаш - 
лари, шундай \ар акатл ар к,илишлари чекланган булади.
Авторитет — ш ахснинг бошкдлар эътироф кдпган обруси, 
фазилати, бошк^аларга нисбатан таъсири ва улар томонидан 
кдцрланиши. А вторитет чин ёки сохта булади.
Адаптив машгулот — укувчининг ташк,и мудитга, жамоага, 
ме^нат вазифаларини бажара олишга мослашувини таъминлаш- 
га каратилган машгулот.
Алгоритм — педагогик технология таркибий б^лаклари 
(модуллари) узаро ж ойлаш увининг \ам да педагогик техноло­
гия жараёнларини амалга ошириш кетма-кетлигининг аввалдан 
белгиланган тартибини (кридасини) билдиради.
Алгоритмлаш — педагогик технология таркибий булаклари 
(модуллари)нинг узаро жойлашувини х,амда педагогик техноло­
гия ж араёнларини ам ал га ош ириш кетм а-кетлиги тартиби 
(к;оидаси)ни белгилаш жараёни.
Атама — табиий тилдаги суз ёки суз бирикмалари (реал 
ёки абстракт нарсаларни ифодаловчи). Атаманинг у ёки бу 
контекстдаги м аъноси тугрисидаги м асала доим му^окама 
к;илинади, чунки одатдаги тил куп маъноли. Одатдаги тил 
куп маъноли булгани сабабли, атаманинг \а р бир ^олатдаги 
кулланилиш и маъноси му^окама к,илиб борилади.
Бир ф ан ёки илм ий назарияда атамалар битта маънода 
иш латилади.
Атамалар назарий, эм п и р и к турларга ажратилади. Назарий 
атамалар тажриба билан асосланган, эм пирик атама эса таж- 
риба оркали тасдик.панган хулосаларга тегиш ли булади.
Билим — борлик,ни билиш жараёнининг амалиётда тасдик,- 
ланган натижаси. О бъектив реалликнинг инсон онгида адекват
www.ziyouz.com kutubxonasi


акс эттирилиш и (тасаввур, туш унча, муло^аза, назариялар). 
У кундалик, илмий, эмпирик, назарий билимларга аж ралади.
Кундалик билим 
с о р л о м
ф икрга ва кундалик амалий ф ао - 
л и я т ш аклларига асосланади. И н с о н н и н г а т р о ф -м у \и т г а
мослашуви, унинг хатти-\аракатлари ва олдиндан кура билиш и 
учун асос булиб хизмат килади.

Download 2,9 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   32




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish