У
^укиту^вчининг педагогик кобилиятлари орасида билиш кобилиятига эгалик уам касбий фаолиятни ташкил этишда мууим урин тутади.
Укитувчининг билиш кобилиятига эгалиги куйидагиларда намоен булади:
жамоанинг ижтимоий-психологик узига хослигини инобатга олган холда укув-тарбиявий вазифаларни аник белгилаш;
укув-тарбия жараенини дидактик, психологик ва методик жихатдан режалаштириш ва тахлил килиш;
таълим ва тарбия жараенларини ташкил этишнинг самарали шакл, метод ва воситаларни асосли равишда танлай олиш;
укувчилар томонидан укув дастури талабларидан келиб чиккан холда материалларни узлаштирганлик натижаларини, укувчиларнинг тарбияланганлик ва ривожланганлик даражасини аниклай билиш;
укувчиларнинг билишга булган кизикиш, эхтиеж ва фаолликларини ривожлантириш буйича турли куринишдаги ишларни олиб бориш;
дарсда, дарсдан ташкари шароитларда, куни узайтирилган гурухларда, тугарак, клуб еки жамиятларда турли тарбиявий ишларни олиб бориш;
укувчилар, уларнинг ота-оналари билан индивидуал ишларни амалга ошириш;
укувчиларда соглом турмуш кечиришга булган эхтиежни шахсий ва умумий гигиенага амал килиш куникмаларини, биринчи тиббий ердам курсатиш малакаларини шакллантириш;
таълим жараенида турли курсатмали куроллар, замонавий техник воситалар, ахборот ва илгор педагогик технологияларидан самарали фойдаланиш;
дидактик материал ва курсатмали куролларни ишлаб чикиш;
ота-оналарни педагогик билимлар асослари, болаларнинг асосий еш хусусиятлари, психологик узига хосликлари, турли еш боскичларида фарзандлар билан ота-оналар уртасида кечадиган муносабатлар мохиятидан хабардор килиш;
уз-узини тахлил килиш, уз-узини бахолаш ва шахсий фаолиятда
куйилган камчиликларни тузатиш
Г
Ноеб кобилиятлар - шахсга хос индивидуал психологик хусусиятнинг шундай тури булиб, у жуда кам сонли шахслардагина
кузатилади ва куп учрайдиган психологик ходиса саналмайди
Аксарият укитувчиларда касбий характерга эга кобилиятлар билан бирга ноеб кобилиятларга хам намоен булади.
Макоратли укитувчиларда куйидаги ноеб кобилиятлар кам кузга ташланади:
бир вактнинг узида бир неча фаолиятни бажара олиш (м: эшитиш, куриш, укиш, езиш, фикр юритиш, мулокот килиш ва б.);
атрофида кечаетган икки еки бир неча вокеликни бирдек кабул килиш (м: бир укувчининг маърузасини эшитгани колда, синфдаги бошка укувчиларнинг фаолиятларини кузата олиш);
ута кизикувчанлик (табиат ва жамиятда кечаетган кар бир вокеа- кодиса (гарчи акамиятсиз булса-да) мокиятини билишга интилиш, каддан зиед куп саволларга жавоб топишга интилиш);
мия фаолиятининг биокимевий ва электрик фаоллиги (мия тухтовсиз фаолият курсатади, никоятда кам вакт “дам олади”, билиш жараенида ноаникликлар кузга ташланса, улар тезда бартараф этилади;
кам ухлаш хусусиятига эгалик;
нутк ва фантазиянинг бойлиги;
кучли хотира (йирик кажмдаги матнни, м: достонларни бир марта укиш билан тулалигига едлаб олишб, уни сузма-суз кайта кикоя килиб бериш кобилияти)га эгалик
Укитувчиннг касбий шакллантиришда педагогик кобилиятни ривожлантиришга кам алокида эътибор каратиш зарур.
( N
Педагогик кобилиятни ривожлантириш - мутахассис сифатида факат педагог (укитувчи)ларгагина хос булган кобилиятларни янада бойитиш ва такомиллаштириш учун зарур шарт-шароитни яратиш
Мутахассис сифатида касбий шаклланишда укитувчининг узида педагогик кобилиятни ривожлантиришда куйидаги шакллардан фойдаланиши максадга мувофикдир (10-расм):
/* S
Анатомо-физиологик тайергарлик
У
|
|
ь
|
' \
Машкдар ердамидаги амалий
тайергарлик
)
|
*
|
W
|
/ N
^обилиятлиликнинг муайян даражасига эришиш
V
|
( \
Доимий равишда
урганиб бориш
«. У
|
л
|
W
ь.
|
Мавжуд к;обилиятларни к;айта тиклаб бориш
|
/* \
Тренинглар
ташкил этиш
^ >
|
|
10-расм. Педагогик цобилиятни ривожлантириш шакллари
У^итувчи узида касбий фаолиятни самарали ташкил этишга ердам берадиган ^обилиятларни ривожлантиришда муайян шакллардан фойдаланиш билан бирга бу жараенда маълум методларни ^ам ^уллаш ор^али мадсадга эришади. Ушбу методлар ^уйидагилардир (11-расм):
11-расм. Педагогик цобилиятни ривожлантириш методлари
Do'stlaringiz bilan baham: |