Патологик физиология



Download 1,7 Mb.
Pdf ko'rish
bet168/230
Sana29.04.2022
Hajmi1,7 Mb.
#590770
1   ...   164   165   166   167   168   169   170   171   ...   230
Bog'liq
Patalogik fiziologiya

Фенилкетонурия.
Биринчи марта 1934 йилда ёзилган. 
Фенилкетонурия боланинг 2-3 ёшида вужудга келувчи аклий заифлиги билан 
ифодаланади. Бу касаллик патогенези асосида фенилаланинг-4-гидроксилаза 
фаоллигининг етишмовчилиги ётади, у озикдаги фенилаланинни 
аминокислота - тирозинга айланишини катализ қилади. 
Фенилаланиннинг тирозинга айланишининг блокланиши 
гиперфенилаланинемияга олиб келади. Фенилаланин метаболизмининг 
маҳсулоти яъни кетокислота - фенилпируват нерв системасига заҳарли 
таъсир қилади. Фенилпируват пешобда темир уч хлор билан бирга яшил 
рангни беради. Бу эса янги тугилган чақалоқларда фенилкетонурияга эрта 
диагноз қўйилишига ёрдам беради. 
Альбинизм.
Бу касалликнинг асосий белгилари бўлиб тери 
ҳужайраларида, сочда, кўзнинг камалак пардасида меланин йўқлиги ва 
ультрабинафша нурлар ига сезгирликнинг ошиши ҳисобланади. 
Альбинизмнинг клиник кўринишларини меланинни тирозиндан синтез 
бўлишини катализловчи, тирозиназа ферменти активланишининг мутацион 
блокланиши юзага келтиради. 
282 


12.4. В И Т А М И Н Л А Р А Л М А Ш И Н У В И Н И Н Г Б У З И Л И Ш И 
Витаминлар -организмда нормал модда алмашинуви таминлаш учун 
зарур бўлган органик келиб чиққан, экзоген моддалардир. Ҳозирги вақтда 
бир неча ўн хил моддалар маълум бўлиб, улар витамин ва витаминсимон 
бирикмалар хисобланади. Ҳар бир витамин организмда ўзининг аниқ 
вазифасини бажаради. Кўпчилик витаминлар (В
1
, В
2
, В
5
, В
6
, РР) оқсил, ёг, 
карбон сув алмашинувида катнашувчи фермент системаларнинг 
коферментлари хисобланади. Айрим витаминлар (витамин Д) гормонсимон 
моддалар асосини ташкил килади ва организмда мураккаб биохимик 
жараёнларни бошкаришда иштирок этади. 
Организмда у ёки бу витамин етишмаслиги (авитаминоз) модда 
алмашинувининг жиддий бузилишларига, ҳар хил аъзо ва системалар 
вазифаларининг бузилишига олиб келиши мумкин. 
Ҳар бир авитаминоз ёки (полиавитаминоз бирданига бир неча хил 
витаминларнинг етишмаслиги) маълум даражада патологик жараённинг 
ривожланишини кучайтиради. 
Узининг келиб чикиши бўйича авитаминозлар бирламчи(ёки экзоген) 
иккиламчи (ёки эндоген) бўлиши мумкин. 
Бирламчи холатда авитаминоз тўлиқ (ёки деярли тўлиқ) озиқ - овқатда 
у ёки бу витаминларнинг йўқлигидан келиб чикади. 
Иккиламчи холатда - авитаминоз ошқозон-ичак йўлларида 
витаминларнинг сўрилишининг бузилиши ёки ҳужайра ва тўқималарда 
витаминларнинг фойдаланиш жараенинг бузилиши натижасида келиб 
чикади. 

Download 1,7 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   164   165   166   167   168   169   170   171   ...   230




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish