Патологик физиология



Download 1,7 Mb.
Pdf ko'rish
bet132/230
Sana29.04.2022
Hajmi1,7 Mb.
#590770
1   ...   128   129   130   131   132   133   134   135   ...   230
Bog'liq
Patalogik fiziologiya

Фибринозли экссудат 
Фибринозли экссудат яллигланган юзадаги томирларнинг деворини 
утказувчанлигини термик, токсик, инфекцион омиллар (бўғма, дизентерия, 
пневмония ва х, к.) таъсирида жуда кескин ортиши окибатида коннинг энг 
юкори молекуляр окосили - фибриногенни ажралиб чикиши ва ундан 
фибринли парда ҳосил бўлиши билан ифодаланади. 
Фибринозли экссудат кўпинча серозли ва шилимшиқ пардалар сатхида 
ҳосил булади. Жуда кам холларда органларни ичида пайдо бўлади. 
Фибринозли экссудатни крупоз ва дифтеритик турлари фарк килинади. 
Крупоз экссудатда фибринозли фасод, кул ранг парда шаклида яллиғланган 
юзада эркин жойлашади ва шиллик парданинг бутунлигини бузмасдан туриб 
уни осонлик билан ажратиб олиш мумкин (масалан, хикилдокни, 
кекирдакни, перикардии, плевра кабиларни крупоз яллигланишида). 
Дифтеритик яллигланишида фибринозли экссудат яллигланган сатхга 
сингиб кетади. Яллигланган соха маълум даражада деструктив, некробиотик 
ўзгаришларга учради. Фибринозли пардани кучириб олиш эса ярали сатхни 
очилиб қолишига олиб келади. Дифтеритик яллиғланишга якол мисол 
сифатида дизентерияда йўғон ичакнинг шиллик пардасининг яллиғланишини 
ёки буғмада томок ва муртакларни яллиғланишини кўрсатиш мумкин. 
Фибринозли пардалар ажралиши ва ташкарига чикарилиши (масалан, нафас 
йўлларидан ёки ичакдан) мумкин, фибринолитик жараёнлар фаоллашуви 
ҳисобига кайтадан сурилиши мумкин, баъзида эса ёш кушувчи тўқима ўсиб 
чикши мумкин, бу вакт органларни жипслашиши юзага келиб (органларни 
бир-бирига тегиб битиб кетиши, бўшликларни силжиши ёки унинг деворини 
силжиши, масалан, висцерал ва париетал плевра пардаларини қушилиб битиб 
кетиши), натижада органларнинг функциялари узгариши мумкин. 
Иирингли экссудати 
Ииринг кўпинча бироз куюкрок, сарик-кукимтир рангли, махсус хидли, 
анча юкори солиштирма огирлигига эга (1,040гача) бўлган суюкликдир. 
229 


Таркибида 9-10 % оксил тутади, бу оксиллар альбуминлар, глобулинлар 
баъзида фибрин ипларидан иборатдир. Иирингни таркибида жуда кўп 
микдорда лейкоцитлар (нейтрофиллар, лимфоцитлар, моноцитлар) мавжуд. 
Асосан эса хар хил даражада парчаланган нейтрофил лейкоцитлардан иборат. 
Уларни одатда йиринг таначалари дейилади. Иирингли экссудатда деярли 
ҳамма вакт микроблар, тўқималар емирилишининг махсулотлари, тўқима 
модда алмашувининг махсулотлари, оксиллар, пептонлар, аминокислоталар, 
нуклеопротеидлар, нуклеин кислоталар, ёг томчилари, кетон таначалари, 
холестерин, лейкоцитларнинг ферментлари, асосан протеолитик форментлар 
мавжуддир. Тўқимани йиринг хосил бўлишида суюлтирилиши унинг 
таркибидаги протеолитик ферментлар фаоллиги билан тушунтирилади. 
Иирингли яллигланишни ривожланишида иирингли экссудат яллигланган 
тўкимага жойлашади ва лейкоцитлар тўкимага сингади, инфильтрат ҳосил 
килади, улар кўп микдорда томирлар атрофида хамда яллигланган тўкима 
ҳужайраларини ораларида жойлашади. Бу вакт яллигланган тўкимани 
пайпаслаб курилса, унинг каттик эканлиги маълум булади. Клиницистлар 
иирингли яллигланишнинг бу даврини иирингли инфильтрация даври деб 
юритадилар. Иирингли экссудат, яъни иирингли яллигланишларга яккол 
мисоллар тарзида абцесс (хўппоз), карбункул, фурункул (чипқон), флегмона, 
эмпиемаларни кўрсатиш мумкин. Организмни умумий зарарланиши ва кўп 
сонли иирингли ўчоклари пайдо бўлиши (пиемия) мумкин. 
Бундай холат йиринг чикарувчи микробларни иирингли учокдан 
умумий кон айланиш ўзанига ўтиб кетишидан юзага келади. 
Чипкрн - соч фолликули ва атрофидаги тўкималарни иирингли 
яллигланишидир, бир неча чипконларни бирлашиб, ягона иирингли ўчокка 
айланиши хўппоз дейилади, тери ости ёг клечаткасини ўткир ёйилган 
иирингли яллигланиши флегмона дейилади. Яллигланган тўқима ўчогида 
тўқималарни ўлиши ва суюлишидан хосил бўлган чегараланган йиринг тула 
бўшликни абцесс дейилади. Иирингли экссудатни кандайдир ёпик бушликда 
(плевра бўшлиғи ёки ўт пуфаги эмипемаси) тўпланишига эмпиема дейилади. 
Иирингли экссудатни ва иирингли яллигланишни йиринг хосил килувчи 
микроблар чакиради (стрептококклар, стафилококклар, гонококклар, 
менингококклар, камёб холларда ич терлама таёкчаси, сил микобактериялари 
ва бошкалар) хамда патоген замбуруглар чакиради. Организмга токсинлар, 
заҳарлар, кимёвий моддалар (скипидар, кротон ёги, харбий захарловчи 
моддалар) таъсир этганида асептик иирингни хосил булиши мумкин. 

Download 1,7 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   128   129   130   131   132   133   134   135   ...   230




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish