Патологик физиология фани буйича 1 жавобли тестлар


"Хужайрадан" келиб чикувчи яллиғланиш медиатори



Download 0,73 Mb.
bet3/76
Sana21.02.2022
Hajmi0,73 Mb.
#63097
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   76
Bog'liq
тестлар узб тили2017 (1) 060520150934

"Хужайрадан" келиб чикувчи яллиғланиш медиатори:

  1. Гистамин *

  2. Хагеман фактори (омили)

  3. Каллидин

  4. Брадикинин

E Комплемент системаси

  1. Қайси ўзгаришлар яллиғланишда микроциркуляция бузилишининг бошланиш даврига хос:

  1. Томирларни рефлектор спазми *

  2. Актив артериал гиперемия

  3. Веноз гиперемия

  4. Қон- томир деворининг ўтказувчанлигини ортиши

  5. Стаз

  1. Келтирилгандан қайси бири капилляр қон томирлар ўтказувчанлигини орттиради:

  1. Г истамин *

  2. Кальций тузлари

  3. Гиалурон кислотаси

  4. Норадреналин

  5. Аскорбин кислотаси

  1. Яллиғланишда лейкоцитларнинг эмиграцияси қайси тартибда кетади:

А. Нейтрофил гранулоцитлар, кейин моноцитлар ва нихоят лимфоцитлар *

  1. Лимфоцитлар, кейин нейтрофил гранулоцитлар ва ниаоят моноцитлар

  2. Моноцитлар, кейин лимфоцитлар ва нихоят нейтрофиллар

  3. Алтерация, эксудация, пролиферация

  4. Спазм, гиперемия, стаз

  1. Эксприментда Конгейм тажрибасини мазмуни нимада:

  1. Яллиғланиш ўчоғида қон томирлар реакциясини кузатиш *

  2. Яллиғланиш ўчоғида фагоцитозни кузатиш

  3. Альтерация ва пролиферация жараёнларини кузатиш

  4. Қон томирлари оркали лейкоцитлар эммиграциясини кузатиш

  5. Яллиғланиш ўчоғида "сладж" ривожланишини кузатиш

  1. Каачон сероз зардобли экссудат хосил бўлади?

  1. Қўйишда *

  2. Дифтерияда

  3. Дизентерия да

  4. Сил касаллигида

  5. Сепсисда

  1. Яллиғланишдаги лейкоцитлар эмиграциясини тажрибада ким моделлаштирган:

  1. Даниневский *

  2. Конгейм

  3. Ривальт

  4. Мак-Клюр-Олдрич

  5. Галли-Майнини

  1. Экссудат таркибида қайси хужайраларнинг кўп бўлиши аллергик яллиғланишга хос?

  1. Эозинофиллар *

  2. Нейтрофиллар

  3. Лимфоцитлар

  4. Моноцитлар

  5. Базофиллар

  1. Қайсилари иссиқлик хосил килишнинг сабаблари

  1. Липсполисахаридларнинг хосил бўлиши*

  2. Лимфоцитларнинг кўпайиши

  3. Фосфолипидларнинг кўплаб хосил бўлиши

  4. Пируват

  5. Нуклеин кислоталар

  1. Эндоген (иккиламчи) пироген моддаларни қайси хужайралар ишлаб чикаради :

  1. Нейтрофиллар*

  2. Ретикулоцитлар

  3. Лаброцитлар

  4. Лимфоцитлар

  5. Плазматик хужайралар

  1. Қайсилари иситманинг учинчи даври учун характерли:

  1. Лейкэцитар пирогенларни камайиши*

  2. Иссиқликнинг ажратишнинг пасайиши

  3. Периферик томирларни торайиши

  4. Брадикардия

  5. Гипертензия

  1. Моддалардан қайси бири кучли пироген:

  1. Липополисахаридлар*

  2. Фосфолипидлар

  3. Пироузум кислотаси

  4. Мукополисахаридлар

Е. Нуклеин кислоталар

  1. Юракга электр токи таъсир килганда тухташининг сабаблари нимага боғлиқ:

  1. парасимпатик нерв системасини кузгалишига*

Б. симпатик нерв системасининг (СНС) кузгалишига

  1. парасимпатик нерв системасининг (ПСНС) тормозланишига

Г. симпатик нерв системасини тормозланишига
Д. СНС ВА ПСНС нинг бир вактда кузгалишига

  1. Қайси реакция патологик реакцияга мисол:

  1. лейкоцитоз, лейкопения*

Б. яллиғланиш

  1. юрак пороки

Г.аппендицит
Д.гастрит

  1. Келтирилган омилларнинг қайси бири сабаб хисобланади:

  1. касалликнинг узига хос белгиларини берувчи омил*

Б. касалликнинг кечиши ва оқибатига таъсир этувчи омил

  1. касалликнинг ривожланишига таъсир этувчи омил

Г. касалликни кайталашига таьсир қилувчи омил
Д. касалликни кўпайишига таъсир этувчи омил.

  1. Қайси белгилар электр токини электроқимёвий таъсирини белгилари :

  1. ионларнинг силжиши ва коллоидлар холатининг ўзгариши*

Б. атом ва молекулалар поляризацияси бўлмайди

  1. тўқималарнинг бевосита шикастланиши

Г. скелет ва силлик мушакларнинг кузгалиши
Д. юрак фибрилляцияси

  1. Касалликнинг даврлари тартибини қайси вариант тўғри акс этдиради :

  1. яширин даври, хабарловчи даври, авж олган даври ,натижа даври*

Б. касалликнинг авж олиши, яширин даври ,хабарловчи (продромал) даври,натижа даври

  1. инкубация даври ,натижа даври,авж олган даври,продромал даври

Г. продромал даври, яширин даври, натижа даври, авж олган даври
Д. латент даври, авж олган даври, натижа даври, продромал даври

  1. Қайси вариант ўткир қон йукотилганда сабаб-натижа муносабатларининг тартибини тўғри акс этдиради :

  1. ЦКХ камайиши, АБ пасайиши, гипоксемия, гипоксия*

Б. гипоксия - артериал босимнинг АБ. Пасайиши ,циркуляциядаги қон хажмини (ЦКХ) камайиши, гипоксемия

  1. АБ пасайиши, гипоксемия, гипоксия, ЦКХ камайиши

Г. ЦКХ камайиши, гипоксия,
гипоксемия, АБ пасайиши
Д. ЦКХ камайиши, гипоксемия, АБ пасайиши, гипоксия

  1. Қуйидагилардан қайси бири ирсий аппаратни англатади:

  1. ирсиятни маълумотларини саклаш ва уларни авлодга ўтказашни*

Б. оқсилларнинг синтезини

  1. хужайраларнинг митотик бўлинишини

Г. иммунитетнинг тузилмаларини жадаллаштириб тўғри йулга туширишни
Д. фагоцитознинг кучайишини
Д. хужайра митозини тезлатиш

  1. Қандай ўзгариш хужайрада антиоксидантлар кам бўлишига хос:

  1. эркин радикалларнинг шикастловчи таъирини кучайлиши*

Б. энергия хосил бўлишининг кўпайиши

  1. энергия хосил бўлишининг камайиши Г. хаёт фаолиятини тухташи

Д. хеч Қандай.

  1. Энг кучли биологик мўтагенларнинг вариантини кўрсатинг

  1. кизилча вируси, *

Б. В гепатит вируси

  1. гемолитик стрентококк, стафилококк

Г. Қоринобактерия, трепонема (бледная), Кох таекчаси Д. ичак таёкчаси, гемолитик стрептокок, Битнер вируси

  1. Нималар хужайраларнинг носпецифик реакцияларига хос:

  1. ядроси ва цитоплазмасини коллоидларининг дисперслигини камайиши *

Б. цитоплазмасининг ковушкоклигини камайиши

  1. цитоплазмасининг буялиш кобилиятини пасайиши

Г. Хамма жавоблар тўғри
Д. тўғри жавоб йук

  1. Цитоплазматик мембранасини кенгайиши нимага олиб келади:

  1. хамма жавоблар тўғри*

Б. мембрана билан боғлиқ ферментларнинг функциясини бузилишига

  1. хужайра ферментларининг чикиб кетишига

Г. цитоплазматик мембрананинг парчаланиб кетишига
Д. тўғри жавоб йук

  1. Қайси механизм хужайра мембранасининг шикастланиш механизми:

  1. Хамма жавоблар тўғри*

Б. мембрана хдмда хужайра ичидаги фосфолипазаларнинг фаоллашиши

  1. ужайранинг осмотик гипергидратацияси

Г. липидлар гидропероксидларининг таъсири
Д. эркин радикаллар ва липопероксид реакцияларнинг кучайиши

  1. Ионлар мувозанатининг бузилиши билан боғлиқ хужайра шикастланганида куринишлар:

  1. хамма жавоблар тўғри*

Б. хужайрада натрий ионларини тупланиши

  1. хужайрадан калий ионларини чикиб кетиши

Г. хужайрада кальций ионларини тупланиши
Д. хужайра гипергидратацияси

  1. Шикастланишда хужайрани энергия билан таъминланишининг бузилиши билан боғлиқ шикастланиши натижаси:

  1. Хамма жавоблар тўғри*

Б. АТФ ресинтезини пасайиши

  1. адениннуклеатидтрансфераза ва креатинфосфаткиназанинг блокадаси

Г. АТФазалар активлигини пасайиши
Д. тўғри жавоб йук


  1. Download 0,73 Mb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   76




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish