Патологик физиология фани буйича 1 жавобли тестлар


Гиперемиянинг веноз турида



Download 0,73 Mb.
bet5/76
Sana21.02.2022
Hajmi0,73 Mb.
#63097
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   76
Bog'liq
тестлар узб тили2017 (1) 060520150934

Гиперемиянинг веноз турида бошида микроциркуляциянинг ўзгаришлари учун характерли:

  1. қон оқимининг секинлашиши*

Б. қон ни маятниксимон харакат килиши

  1. қон оқимининг тезлашиши

Г. оқиб ўтаетган қоннинг чизмали бир йулидаги тезлигини ошиши
Д. вена томирларининг торайиши

  1. Нималар веноз гиперемиянинг бўлиши мумкин оқибатлари:

  1. бириктирувчи тўқимани усиб кетиши*

Б. хужайра мембраналари ўтказувчанлигининг пасайиши

  1. тўқима хужайраларида модда алмашунивининг кучайиши

Г. хароратнинг ошиши
Д. АТФнинг тупланиши

  1. Махаллий хароратни артериал гиперемияда кўтарилиш сабаблари:

  1. модда алмашунивининг кучайиши*

Б. қон оқишининг секинлашиши

  1. орган хажмининг катталашиши

Г. қон оқиб келишининг ўзгармаслиги
Д. қон оқиб кетишининг кучайиши

  1. Нима тромбознинг нисбатин асоратсиз тугашига кумаклашади:

  1. коллатерал қон айланишининг кучайиши*

Б. тромбни парчаланиб кетиши

  1. тромбни инфекцияланиши

Г.органни атрофияси
Д.тромбофлебит

  1. Хаво эмболияси қайси қон томирлар шикастланганда кузатилади :

  1. буйинтуруг вена*

Б. Уйқу артерияси

  1. сон венаси

Г. аорта
Д.сон артерияси

  1. Қайсилари эмболиянинг оқибатлари:

  1. ишемия*

Б. артериал гиперемия*

  1. метаболизмни активлашиши

Г. рёғенерация кучайиши
Д. махаллий температурани ошиши

  1. Қайси орган ёғ эмболиясида кўпинча жарохатланади :

  1. ўпка*

Б. жигар

  1. талок

Г. бош мия
Д. юрак

  1. Қандай метоболик ўзгаришлар веноз гиперемияда руй беради:

  1. оксидланиш бузилиб кўп мивдорда модда алмашинувининг оралик махсулотлари хосил булиб ацидоз руй беради*

Б. модда алмашинуви фаоллашиб,Кребс циклида оксидланиш кучаяди

  1. пастернинг тескари эффекта руй беради

Г. СОг хосил бўлиши кўпайиб,модда алмашинуви пасаяди
Д. гликолиз ва Глюқонеагенез кучаяди

  1. Агар пастки ковак венада тромбоз бўлса қаерда ретроград эмболия бўлиши мумкин:

  1. буйрак веналарида*

Б. ўпка веналарида

  1. юрак тож томирларида

Г. талок веналарида
Д. мия томирларида

  1. Қайси бир кўрсаткич тромбоз ривожланишида етакчи хисобланади :

  1. томир деворининг шикастланиши*

Б. қон оқимининг секинлашиши

  1. қон ивитувчи системанинг ўзгариши

Г.ивитувчи система омилларининг активлашиши
Д. қон оқишини тезлашиши

  1. Нима артериал гиперемияга хос эмас:

  1. веналар ва лимфа томирлари оркали қон оқимини камайиши*

Б. аъзо, тўқима хажмини катталашиши

  1. артерияларни кенгайиши

Г. лимфа хосил бўлишиши кучайиши
Д. тўқима таранглигини ортиши

  1. Қандай хусусият реактивлик деб аталади:

  1. бу организмни ташқи мухитни хар хил таъсирларига хает фаолиятини ўзгартириб жавоб беришидир*

Б. бу организмни касал чақирувчи омилларга нисбатан чидамлилиги

  1. бу факат касал чаккрувчи омиллар таъсирига жавоб беришдир

Г. бу организмнинг ташқи мухит таъсирларига каршилик кўрсатиши
Д. инфекцион омилларга жавоби

  1. Қандай тушунча резистентлик :

  1. бу организмни паТоғен омиллар таъсирига чидамлилигини куриниши*

Б. бу организмни касал чақирувчи омиллар таъсирига жавоб бермаслигидир

  1. бу организмни реактивлиги холати

Г. бу организмнинг хар хил омиллар таъсирига нисбатан кучли реактивлигидир
Д. "О" лимфоцитларнинг хосил бўлишини қонтроль килади

  1. Организмда тимозин ва тимопоэтинларнинг тўтган ўрни :

  1. Т-лимфоцитларни пролиферация ва дифференциацияланишига ёрдам беради*

Б. В-лимфоцитларни пролиферациясини тухтатади

  1. фагоцитлар активлигини пасайтиради

Г. О-лимфоцитларни активлайди
Д. иммун жавобни пасайтиради

  1. Қайси хужайралар бирлашмаси (кооиерацияси) иммун жавобни таъминлайди:

  1. Т-,В-,лимфоцитлар ва A-группа хужайралар(макрофаглар) *

Б. факат Т-ва В-лимфоцитлар

  1. Т-,В-ва О-лимфоцитлар

Г. Т-,В- лимфоцитлар ва эозинофиллар
Д. микрофагал хужайралар ва Т-лимфоцитлар


  1. Download 0,73 Mb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   76




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish