Ота иш ора цилиб хотинини ж и м б ^ли ш га м аж б у р
этди. И ккови х,ам каравот устига энгаш иб, ц и зл и к ла-
тоф атини куз-куз к,илиб ётган ф ар зан д и га мех,р-му-
з^аббат билан тикилиб к;олди; улар к,из кури ш н и ж у д а
исташ ганди, к;из
эса ж у д а кеч, у л ар ум и дл ари н и у зган
п ай тл ар и д а тугилди. Г регу ар л ар н азар и д а бу циз му-
к а м м а л л и к тим соли эди: у л ар к,изларининг с ^ и р и б
кетаётганини сезиш м ас,— боёк;иш тулиш иб #еТмаяпти-
да, деб уйл аш ард и . Сесиль ота-онаси бош ига келиб,
уни томош а цилаётганини сезм ай х,амон у х л ар д и . Л е
кин ш у п ай т унинг х,аракатсиз юзи хиёл лип этиб
к,уйди. Ота-она к,изимиз уйгониб кетм асин, деб оёк;
у чида юриб хон ад ан ч и^иш ди .
— Секинрок;!— ш иви рлади ж аноб Г регуар эш и кн и
ёпар эк а н .— К ечаси
билан у х л а м а га н булса, м ай л и ,
уйцуга туйиб олеин.
— Ором олиб ух ласин к,и заловд и н ам ,^- та ъ к и д л а д и
Грегуар хо н и м .— Б и з кутиб турам и з.
У лар ем акх он ага туш иб, кр еслоларга утириш ди.
Х изм аткор хотин ойим цизнинг уй ц у ч и ли ги дан кулди -
да, ади-бади к;илмай п л и тад а иссиццина турсин, деб
ш околадни олиб чициб кетди. Грегуар ж ан о б л ар и газе-
тани цулига олди, хотини эса к а тт а ж у н ад ёл н и ту-
к,ишга тутинди. Уй ж у д а иссиц эди; тиц этган товуш
эш итилм асди.
Г регу арл арга з^ар йили к,ирк, м ингга я ц и н ф р ан к
д аром ад кел ти р ад и ган м у лк
М онсудаги тош кум и р ко-
нининг битта акцияси эди. У лар Ш и ркат бунёдга к е л
ган давр д ан б ош лан ад и ган бу а к ц и я тар и х и н и ифтй-
х о р билан сузлаб беришни ях ш и кури ш арди .
У тган аернинг бош ларида Л и лл д ан тортиб В алансь-
енгача бутун областни бирдан тош кум ир васвасаси
босган эди. К ейинроц А нзен Ш и ркати н и таъсис этиш -
ган концессионерларнинг м уваф ф ак,ияти з<;аммаиинг
бошини ай л антириб к,уйганди. З^ар бир ком м ун ад а
туп ро ^ текш ирилар, бир кеч ад а ш и р к атл ар ту зи л ар ,
концессиялар ву ж у д га кел ар эди. У ш а п ай тд аги ти-
ринщок;, иш биларм онлар ораси да айник,са уз билим-
л ар и ва цазф ам онона ф идойилиги
билан барон Дерю мо
а ж р а л и б турарди. У доимий туси ц ларга ц арам ай ,
цирк,
йил тинм ай к у р аш олиб борди. У нинг д астлабки из-
л ан и ш л ар и м уваф ф ак,иятси зли кка учради, ян ги очил-
ган конларни ойлаб иш латиб, таш лаб кети ш га тугри
78
к ел ар д и : ё ш ах та босиб колар, ё ку кк и сд ан юз берган
тош дин туф айли иш ч и лар х,алок булар, юз м инглаб
ф р ан к пул елга совуриларди. Б унинг устига м аъм у-
р и ят ва вах,имага туш ган акц ионерлар билан булади-
ган м уом ала к,ийинчиликлари, к,ирол концсссияларини
тан олиш ни истам ай, корхона эгалари д ан олдинрок
биз б илан ш артном а тузи н глар , деб талаб ки лувчи ер
э гал ар и га кар ш и ку р аш тинкани кур и тар эди. Н и ^оят
М онсудаги тош кум ир к атл ам л ар и н и к,азиб о лади ган
«Дерюмо, Ф окенуа ва К° ж ам и яти » н и таш к и л цилди.
У очган кон лар унча-м ун ча даром ад бера бош лади.
Л екин куш ни ш а х т а л а р : граф К ун ьи га к а р а ш л и К уньи
ш ах та лар и билан «К орниль ва Ж ен ар ж ам и я ти » га
к а р а ш л и Ж у а зе л ь ко нлари кескин ракоб ат килиб, бу-
тун иш ни барбод этиш ига оз колди. Д ам м ал ар и н и н г
б ах тл ар и га 1760 йилни н г 25 августида у ч ал а кон эга-
лар и келиш иб, м у лклар и н и
би рлаш тириш ди-да, «Мон
судаги тош кум ир конлари Ш и ркати »н и тузд и л ар. Да-
ли-х;али ана шу Ш и ркат иш лаб турибди. М ол-м улкни
булиб олиш ни осонлаш тириш учун унинг цийм ати уш а
п ай тд аги пул га чакили б, й и гирм а турт п ай га ёки уш а
давр тили билан ай тган д а, йигирм а турт «су»га бах,о-
л анди. Д ар бир «су» ун икки «денье»га булиниб, ж ам и
и кки юз саксон сакки з «денье* ни таш ки л к и л ар д и ;
Кар бир «денье» кийм ати эса ун минг ф ранк, деб белги-
л ан ган д и . Ш ундай килиб, Ш иркатнинг ж а м и м аблаги
уч м иллион ф р ан к ка боради. Д арм он си злан ган булса
х,ам, голиб келган Дерю мо таксим отда олти «су» ва
уч «денье» олди.
У ш а й и л л ар и барон П иоленани ку л га киритди; ун-
д а уч юз гектар ер бор эди. Б арон Леон Г регуарнинг
бобокалони п и к ар д и ял и к
Оноре Грегуарни боищ арувчи
Килиб х и зм атга олганди. Монсуда ш артн ом а имзола-
ниш и биланок кисиб-кимтиб, эл ли к минг ф р ан к пул
туп л аган , уддабуроликни х у ж ай и н и д ан урган ган Оно
ре ундан кол и ш м асл и кка а а д килди. У п уллари и и
ж а р а н гл и тан гага айлан ти ри б, бир «денье»ни кулга
ки р и тар экан, болаларим н и н г к а к и га зомин булиб кол-
м асм и кан м ан , дея к а п а л аги учиб кетганди. Унинг угли
Эжен з;акикатан х,ам ж у д а оз дивиденд* оларди ; бу-
Do'stlaringiz bilan baham: