Дуне динлари тарихи укув кулланма



Download 5,73 Mb.
Pdf ko'rish
bet81/143
Sana13.05.2022
Hajmi5,73 Mb.
#603311
1   ...   77   78   79   80   81   82   83   84   ...   143
Bog'liq
Dunyo dinlari tarixi

Мадина даври. 
Мадиналиклар Маккага Расулуллох хуэурига 
келиб 
исломни 
кабул 
килдилар. 
Улар 
билан 
маккалик 
мусулмонлар уртасида дустлик алокалари урнатилди. Макка 
мушрикларининг мусулмонлар устидан тазйиклари кучайгач,
164


Пайгамбар курсатмасига биноан аввал мусулмонлар ундан сунг 
узлари Ясрибга хижрат килдилар.
Мадиналик “ансор” (“ёрдамчи”)лар маккалик мухожирларни 
дустона ва самимий кутиб олдилар. Пайгамбарнинг хижрати 
Рабиъ ул-аввалнинг 8-куни - милодий 622 йил 20 сентябрда 
булди. Шу йилдан бошлаб хижрий йил хисоби бошланди. Ушбу 
йили биринчи мусулмонлар масжиди курилди.
Авс ва Хазраж араб кабилалари хамда Бану Курайза, Бану 
Кдйнуко, Бану Надир кабилалари билан узаро сулх, тузилди. Х,ар 
томондан Мадинага карши х,ужумлар уюштирилди. “Бадр” 
жангида мусулмонлар уларни муваффакият билан кайтардилар.
Хижратнинг олтинчи йилида Макка курайшийлари билан 
тузилган 
Худайбия 
шартномаси 
энг 
мухим 
тарихий 
хужжатлардан бири булди. Бу сулх, битими тузилиши арафасида 
мусулмонлардан 1500 жангчи ук-ёй ва найзалар олмасдан, факат 
килич такиб, Байту-л-харам зиёрати вактида курбонликка 
суйиладиган 70 туяни хайдаб, Макка шахрига якин келди. Бу 
кичик 
кушин 
Макка 
мушрикларига 
куп 
куриниб, 
улар 
мусулмонларни жанг килишга, урушга келган деб гумон килиб, 
шахарга киритмадилар. Х,ар икки тараф бир неча бор элчилар 
алмашиб, вазиятни тушунтирдилар. Мусулмонларнинг тинч 
максадда келганига ишонмасдан, Макка мушриклари урушга 
тайёрланиб турдилар. Аммо жох,илия замонларида хам Байту-л- 
х,арамда, яъни Каъба ва унинг атрофида жанг килиш, кон тукиш 
ман килинган эди. Шунинг учун хам бу коидага амал килган 
х,олда 
мусулмонлардан 
Усмон 
ибн 
Аффон 
етакчилигида 
навбатдаги элчилар юборилди. Макка мушриклари буларни 
гаровга, асир олгандай кайтариб жунатмадилар. Мусулмонлар 
хдм Макка вакилларини вактинча ушлаб турдилар.
Орадаги кескин вазиятни юмшатиш учун Макка раислари 
Худайбия деган жойда 10 йиллик сулх, шартномаси тузишни 
таклиф этдилар. Худайбия шартномаси мусулмонлар учун 
мураккаб вазиятда тузилди. Унда асосан куйидаги шартлар 
белгиланган эди:
1. 
Уртамизда душманлик тугатилади, талончилик ва макр- 
х,ийлаларга йул куйилмайди.
165


2. Истаган одамлар Мухаммад билан шартнома тузиб, 
иттифокка кушилишни хохдаса кушилаверади, истаган одамлар 
курайшийлар билан шартнома тузиб, иттифокка кушилишни 
хохласа кушилаверади.
3. Сен (Мухаммад) бу йил Маккага кирмай кайтиб кетасан, 
келаси йили биз Маккадан чикиб турамиз ва мусулмонлар уч кун 
Маккада туришлари ихтиёрийдир. Уша вактда мусулмонларнинг 
киличлари кинида булиб, бошка хеч кандай курол билан 
келмайдилар.
Шартномага мусулмонлар жамоаси тарафидан Расулуллохдан 
сунг Абу Бакр Сиддик, Умар ибн Хаттоб, Абдуррахмон ибн Авф, 
Абдуллох ибн Сухайл, Саъд ибн Абил Ваккос, Мухаммад ибн 
Маслама имзо чекдилар. К,урайшийлар тарафидан Сухайл ибн 
Амр, Микроз ибн Х,афс, Хувайлид ибн Абдул Уззо имзо 
чекдилар.
Х,ижратнинг саккизинчи йили Макка фатх этилди. Хдвозин, 
Сакиф кабилалари билан Х,унайн жангги булди. Мушрикларнинг 
Лот, Манот, Уззо номли бутлари йук килинди.
632 йили Мухаммад алайхис-салом хажга боришга карор 
килдилар. Бу охирги хаж булгани туфайли ислом тарихида 
“Х,ажжат ул-видо” (“Видолашув хажи”) деб номланди. Бу сафарга 
90 минг мусулмон отланди. Зулхижжа ойининг туккизинчи куни 
Арафот тогида Расулуллох томонидан ислом динининг асосий 
шартларини баён этган “Видолашув хутбаси” укилди. Шундан 
сунг, деярли барча араб кабилалари исломни тан олиб, элчи ва 
мактублар йуллай бошладилар.
Х,аждан Мадинага кайтган Расулуллох бироз муддатдан сунг 
касалликка чалиниб, хижратнинг ун биринчи йили - 632 йилда 
вафот этдилар.
Исломнинг 
асосий 
манбаси 
булмиш 
Куръони карим 
VII 
асрда нозил булган. Ислом 
таълимотига кура, “Мухаммад алайхис-салом 
аввалги пайгамбарлар ишини давом эттирган, улар динини кайта 
тиклаган, киёмат олдидан юборилган охирги пайгамбар - Набий 
ва Расул”, деб тан олинади.

Download 5,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   77   78   79   80   81   82   83   84   ...   143




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish