Дуне динлари тарихи укув кулланма



Download 5,73 Mb.
Pdf ko'rish
bet78/143
Sana13.05.2022
Hajmi5,73 Mb.
#603311
1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   ...   143
Bog'liq
Dunyo dinlari tarixi

Традиция, 2001.
9. Радугин А. Введение в религиоведение: теория, история и современные
религии. - М.: 1996.
Ю.Ранович А. Первоисточники по истории раннего христианства. Античные
критики христианства. - М.: 1990.
11.Токарев С. Религия в истории народов мира., - М., 1965.
12.Яблоков И. Основы религиоведения. - М., 1998
157


12-МАВЗУ. ИСЛОМ ДИНИ ВА УНИНГ ТАРКАЛИШИ
ТАРИХИ
Режа
1. Исломгача Арабистондаги ижтимоий-сиёсий холат.
2. Ислом динининг вужудга келиши.
3. Ислом дини таълимоти.
4. Куръон ва хддис - ислом динининг манбалари.
Таянч суз ва атамалар
1. Жохилия 
7. Вахий
2. Бутпарастлик 
8. Ансор
3. Мусхаф 
9. Х,ижрат
4. ал-Васания 
10. Расул
5. Макка ва Мадина 
11. Набий
6. Х,иро гори
Мавзу укув мацсади: Ислом дини тарихи, таълимоти,
муцаддас 
манбалари, 
ибодат 
ва 
маросимлари 
щцида
талабаларда атрофлича тасаввур х,осил цилиш.
Исломгача
Арабистондаги
ижтимоий-сиёсий
холат
“Жохилия” 
сузи 
араб 
тилида 
билимсизлик, 
нодонлик 
маъноларини 
беради. Исломдан аввал араблар орасида 
“ал-Васания” - купхудолик хукм суриб, 
улар яккахудолик эътикодидан бехабар 
булганлиги сабабли бу давр “жохилия” деб аталган. Бундан 
ташкари халк орасида норасида кизларни тириклайин кумиш, 
майхурлик ва бошка ахлокий бузукликлар кенг ёйилган эди. 
Баъзи тадкикотчилар жохилия даври юз эллик-икки юз йил давом 
этган деган фикрни билдирадилар. Бирок ушбу даврнинг муддати 
манбаларда аник белгиланмаган.
Арабистонда хар хил худоларнинг тимсоллари - санамлар 
качон пайдо булгани хакида муайян тарихий маълумотлар йук. 
Баъзи тарихчиларнинг хабар беришича, Арабистонга биринчи 
булиб санам келтириб ва унга ибодат килишни бошлаб берган
158


Амр ибн Лухдй исмли шахе булган. У Шомга тижорат максадида 
тез-тез сафар килиб турарди. Шомда эса бутпарастлик, турли 
санамларга сигиниш одатлари анча аввал шаклланган эди. 
Арабистоннинг турли ерларида муайян санамларнинг кароргохи 
мавжуд булиб, улар зиёратгохлар сифатида маълум эди. Макка 
Арабистоннинг диний марказига айлангач, у ердаги Каъба 
санамлар тупланган жойга айланиб колди. Ислом арафасида 
араблар орасида бутпарастлик шунчалик авжида эдики, хдтто хдр 
бир хонадоннинг уз санами булган.
Ибн ал-Калбийнинг араб купхудолигига багишланган “Китоб 
ал-асном” (“Бутлар китоби”) асарида тилга олинган датлабки беш 
санам (аёл худо тимсоли) Вадд, Сувоъ, Ёгус, Ёъук, Наср булиб, 
Куръонда хам зикр килинган (“Нух” сураси, 22-23-оятлар). 
Куръонда зикр килинган энг кадимги санамлар жумласига Лот, 
Манот ва Уззо хам киради. Жохилия арабларининг тасаввурида 
бу учала санам хам аёл худолар булган.
Исломдан олдин Арабистоннинг куп жойларида яхудий 
жамоалари мавжуд булгани хакида маълумотлар бор. Яхудийлар 
билан бирга Арабистон ярим оролига яхудий дини хам кириб 
келди. Арабистон яхудийлари хакида, асосан, Куръон. хадис, 
тафсир, сийра ва тарих китоблари хабар беради. Бу мавзуга 
аниклик киритадиган хозирга кадар топилган хужжатларнинг энг 
кадимийси Янги Бобил подшохи Набонидга (мил. ав. 555-539 й.) 
тегишли хроникадир. Унда айтилишича, милоддан аввалги 552- 
542 йиллар Шимолий Арабистондаги Тейма шахрини узига 
пойтахт килиб олган Набонид бу ердаги шахарларни узлаштириш 
максадида Бобилдан талайгина ахолини кучирган. Улар орасида 
купчиликни яхудийлар ташкил килган. Маълумки, бундан 
олдинрок (мил. ав. 586 й.) Навуходоносор II Куддусни забт 
килганида салкам 30 минг яхудийни асир килиб, Бобилга 
келтирган ва “Бобил асирлиги” 50 йил давом этган. Шундан сунг 
хам баъзи яхудийлар Фаластинга кайтмай Бобилда колиб 
кетганлар.
Арабистон ярим оролида яхудийлик билан бир каторда 
христианлик дини хам таркалган. Христианлар бу ерда кенг 
таргиботчилик ишларини олиб борганлар. Улар Арабистонга 
качон кириб келганлиги номаълум. Тарихий манбаларда хабар
159


берилишича, кул савдоси бу ерга христианларнинг кириб 
келишида асосий омиллардан бири булган. Византия вилоятлари 
ва Урта ер денгизи оролларидан келтириладиган ок танли эркак- 
аёл куллар одатда уй ишлари ва хунармандчилик ишларига жалб 
килинар эди. Шахар бойлари чиройли христиан кизларни 
узларига жорияликка олар, улар она булганларидан кейин озод 
килардилар. Масалан, Маккадаги Бану Махзум уругининг 
бойлари кул остида юнонистонлик жориялар куп булган.
Жохилия жамиятида узларининг катта боболари Иброхим 
алайхис-салом динини саклаб колган бир жамоа кишилар 
“ханифлар” деб аталган. Улар санамларга сигинмас, балки ягона 
худога 
ибодат 
килганлар. 
Ханифлар 
очикдан-очик 
бутпарастларни танкид килардилар. Бу танкидлар, табиийки, 
зодагонларга ёкмас эди. Шунинг учун хам улар бир ерда муким 
турмай, улка буйлаб кучиб юришга ва каландарона хаёт 
кечиришга мажбур булдилар. Ушбу тоифа кишилардан Зайд ибн 
Амр, Варака ибн Навфал, Убайдуллох ибн Жахш, Усмон ибн 
Хувайрис, Кусс ибн Сайидоларни келтириш мумкин.
“Ислом” — 
(араб,
буйсуниш, итоат 
этиш) - Аллохга тил билан имон келтириб, 
дил 
билан 
тасдиклаш, 
унинг 
курсатмаларига буйсунишни англатади.
М ухаммад пайгамбар хаёти. Мухаммад ибн Абдуллох ибн 
Абд ал-Мутталиб Арабистон тарихида “Фил вокеаси” номи билан 
машхур жангдан 50 кун кейин таваллуд топгани хакида илк 
ислом манбаларида хабар берилади. Пайгамбарнинг таваллуд 
санаси милодий 570 йилга тугри келади. Оталари Абдуллох У3 
угли Мухаммад тугилмасидан олдин савдо иши билан Шомдан 
кайтаётиб Ясрибда (хозирги Мадина шахрида) вафот этган. 
Оналарининг исми Омина бинт Вахб булиб, Бану Зухра уругидан 
эди.
Манбаларда 
пайгамбарнинг 
таваллуд 
кунларида турли 
муъжизалар руй бергани хакида хабар берилади. Ушбу ходисалар 
хакида 
куплаб 
тарихчилар 
у3 
асарларида 
ривоятлар 
колдирганлар. У кишининг оналари хомиладор булганида тушида 
“Сен бутун инсонларнинг улугига хомиладор булдинг, у дунёга

Download 5,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   ...   143




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish