усулларини узлаштиради,
бола цошик билан овкатланишни,
к;алам билан раем чизишни, стулчага утириш ва хрказоларни
урганади. Мулокот жадал ривожланишда давом этади, зеро
катталар билан бевосита мулокотсиз предметли фаолият
мумкин эмас. Предметли фаолият билан боглик мулокот факат
эмоционаллигича колмайди, у нуткий мулокотга айланади.
Шундай
килиб
илк
ёшдаги
бош
вазифа
нарсалардан
фойдаланишнинг инсоний усулларини
узлаштириш ва нуткни
ривожлантиришдан иборат булади.
Бир ёшдан кейин бола суз билан тегишли нарса, ходиса,
сифат Уртасида тезрок алока боглашни Урганади. У сузлар
комбинациясини, яъни ибораларни тушунади, бир ярим ёшга
келиб эса бевосита унга к,аратилмган нуткни хам тушуна
бошлайди.
Иккинчи йилнинг иккинчи
ярмида нуткнинг жадал
ривожланиши туфайли болаларда психик функция (хотира,
кабул килиш ва б о ш к ) ривожланиб кетади ва уз хусусиятини
Узгартиради.
Мулокотга
булган
э\тиёж,
предметли
харакатларни
Узлаштириш боланинг уз фаол нуткини хам талаб килади. Нутк
асосида умумлаштиришлар, фикрлашнинг рамзий вазифаси,
яъни реал нарсаларнинг Урнини алмаштира олиш хамда Урин
босувчи нарсалар ва тил белгилари билан амаллар бажариш
Кобилиятлари
ривожланади.
Бирок
нутккача
предметли
Харакатларни (айнан бир нарса билан турли харакатларни ёки
турли нарсалар билан айнан бир хил харакатни бажариш),
жуфтлик уйинларни («ку-ку», «шар юмалатиш» ва бош к)
ривожлантириш ва умумлаштиришга
оид узок йулни босиб
утишга тугри келади.
Бола учун катта ёшли одам — битмас-туганмас ижобий
эмоциялар, кизикарли таассуротлар ва борган сайин суз мухим
ахамиятга эга булиб борадиган уйинлар манбаи хисобланади.
Катталар
билан
мулокотга
киришиш,
нарсалар
ва
уйинчокларга
эгалик
килишга
интиларкан,
бола
ушбу
максадларга эришиш учун суздан фойдаланиш хакидаги
чакирикка жавоб беради, баъзида Узи ташаббус курсатиб, фикр
билдиради.
Бола тилни фаол узлаштиради.
Суз ортида турган
тасаввур ягона ухшашликдан кенг ухшатишларгача кейинрок
эса янада аник умумлаштирмаларгача ривожланади. Айнан
битта суз ёрдамида куп образли муносабатлар ифодаланади.
138
Бола аста-секин бу муносабатларни грамматик жихатдан
расмийлаштирилмаган икки сузли, кейинрок эса уч сузли
гаплар оркали ифодалашни урганади.
Иккинчи йилнинг
охирига келиб дастлабки грамматик шакллар пайдо булади.
Боланинг с^з захираси ортади. 1 ёшдан — 1 ёшу 6 ойда суз
захираси 30-40 та сузни ташкил килади. Фикрлар асосан бир
таркибли гаплардан иборат булади. Бунда нонуткий мулокот
воситалари (ифодали харакат, бевосита намойиш килиш,
кузларнинг тУкнашуви, мимикалар, имо-ишоралар ва бош к)
Хамон хукмрон булади. Бола маиший
вазиятлар маъносини ва
уларда кулланилаётган нутк мазмунини тушуниб етади.
1 ёшу 6 ой - 2 ёшга келиб боланинг суз захираси 200-
300 тагача усади. Унинг фикрлари грамматик жихатдан
расмийлаштирилмаган икки-уч таркибли иборалардан иборат
булади. Бола билан катта ёшли одам бевосита мулокотга
киришган вазиятда эса нуткий мулокот етакчи мулокот турига
айланади.
Бола
хаётининг
учинчи
йилига
келиб
нутк
ривожланиши купрок кенг цамровли вазифалар доирасида, энг
аввало катта ёшли якин кариндошлари ва
болалар билан
муносабатга киришиш хамда улар билан биргаликда харакат
Килиш (нуткнинг коммуникатив вазифаси), атроф-оламни
билиш (нуткнинг интеллектуал
Do'stlaringiz bilan baham: