If. •f с ж ж Салимов КимёВий технодогиянинг асосий караёнАари Во урилмоАпри I зл' Пз


А п паратларнинг оптимал сонини аник,лаш



Download 10,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet259/275
Sana07.04.2022
Hajmi10,86 Mb.
#535152
1   ...   255   256   257   258   259   260   261   262   ...   275
Bog'liq
Kimyoviy texnologiyaning asosiy jarayonlari va qurilmalari. Z.Salimov. 1994

А п паратларнинг оптимал сонини аник,лаш. 
Куп а п п ар а т л и
буг латиш к ур ил ма с ид а а п п а р а т л а р н и н г сони ортиб бориши билан 
1
кг сувни б уг ла тиш учун з а р у р булган иситувчи бугнинг са рфи 
ка ма й иб боради. Бирок, а п п а р а т л а р сонининг ортиши билан 
т е м п е р а т у р а л а р н и н г йукотилиши купаяди. Ис си кл ик у тка з иш 
ж а р а ё н и н и н г яхши кетиши учун ха р бир а п п а р а т д а т е м п е р а т у р а ­
л а р н и нг фойда ли ф а р к и (иситувчи буг ва к а й н а ё т г а н эритма
т е м п е р а т у р а л а р и н и н г
ф а р к и )
ма ъл ум 
к и й м а т г а эга 
булиши 
шарт. Бу ф а р к табиий ц ир к ул я ци я
билан и шл а й ди г а н а п п а р а т л а р
учун к а м и д а 5— 7°С ва ма жб ур ий
цир ку л я ция б илан и шл ай ди г ан
а п п ар а т л а р учун камида 3°С були ­
ши керак.
А п п а р а т л а р н и н г
сони 
ж у д а
купайиб кетса, т е м п е р а т у р а л а р
йукотилишининг йигиндиси курил- 
мадаги т е м п е р а т у р а л а р н и н г у м у ­
мий ф а р к и г а тенг ёки ундан хам 
ортиб кетиши мумкин. Бунда эрит- 
маларни буглатиш мумкин булмай 
колади.
Ап па р а т л ар ни нг оптимал сони­
ни техникавий- иктисодий хисоб- 
л а ш л а р йули билан а ни кл аш мак- 
садга мувофик. 
Бундай хисоб- 
л а ш л а р электрон хисоблаш маши- 
наларида хам б аж а р ил и ши мум­
кин. 12.5- расмда аппаратларнинг
оптимал сонини г р а фи к о рк а ли
топиш курс атилга н.
Вертикал
1
2
 

4
Аппаратлар сони
12.5-раем.
Б у г л а т и ш
к у р и л м а -
л а р и д а
а п п а р а т л а р н и н г ' оптим ал 
сонини а н и к л а ш г а дойр:
а
— у м у м и й с а р ф л а р ; 
б
и си тувчи бу гн и н г 
ки й м ати ; 
в
— а м о р т и з а ц и я
с а р ф л а р и ; 
г —
м е х н а т с а р ф и .
342


у к д а
1
кг сувни б уг ла тиш к и й ма т и берилган, горизонтал у к да эса 
а п п ар ат ла рн и нг сони курсатилган. Г рафи кд ан куриниб турибдики, 
а п п а р а т л а р н и н г сони куп ай и ши б ил ан иситувчи бугнинг ки й мати
к а м а й мо к д а (б — эгри ч и з и г и ) , амортизация сарфи эса купаймок- 
да (в — ч изик) , курилмани ишлатиш билан б ог ли к булган мех- 
нат сарфи бироз узг ар мо кд а (г — чизик).
1
кг сувни б у гл а ти ш б ил а н б ог лик б улг а н умумий са рфни
белгиловчи эгри 
чизикнинг ( а ) минимумига тугри 
келган 
а п п а р а т л а р н и н г сони, тахминан, оптимал деб олинади.
О д а т д а куп а п п а р а т л и б уг ла ти ш к у р и л м а л а р и д а г и а п п а ­
р а т л а р н и н г сони 
2
т а д а н кам ва 5
— 6
т ад а н орти к булмайди.
Купинча а п п а р а т л а р н и н г о п т им а л сони 3— 4 та булади.
12.4- §. Б У Р Л А Т И Ш А П П А Р А Т Л А Р И Н И Н Г Т У З И Л И Ш И
Б у г л а т и ш ж а р а ё н и ха р хил б у г л а т г и ч л а р д а олиб борилади.
Б у г л а т и ш а п п а р а т л а р и иситувчи юзанинг к онструк цияс и ва 
ж о й ла шу ви , иссиклик т а шувч и аг е н т л ар ни нг йуна л иши, ц и р к у л я ­
ция тури ва режими ва б ошка бир ка тор о м и л л а р г а кура бир неча 
т у р л а р г а а ж р а т и ла д и :
1. Ис итиш к а ме р ас и ни нг конструкциясиг а биноан буг — 
к обикли, змеевикли, осма х о л а т д а ва б ошка к ур и ни ш д а булган 
иситиш к а м е р а л и б уг ла тг ич л а р ;
2. 
Иситиш юзасининг ж о й л а ш у в и г а н ис ба тан вертикал,
горизонтал ва кия б ур ча кл и буг ла тг ич л ар ;
3. Иситувчи агентнинг туриг а кура буг, газ, юкори температу- 
р а л и иситувчи агент ёки э лектр билан иситиладиган б углатгичлар;
4. Ци р ку л яц ия режими ва х а р а к т е р н а кура табиий, ма жб ур ий
х а м д а бир ва куп к а р р а л и ц ир к ул я ци я ли б уг ла тг ич л а р;
5. Эритма ни а п п а р а т г а бериб гуриш р е ж им иг а ку ра д ав ри й ва 
узл у кс из и шл ай ди га н б уг ла тг ич л а р ;
6
. А п п а р а т д аг и босимнинг ки й ма т и г а кура а т м о сф е р а босими
о рт и кч а босим, в акуум б ил а н и шл ай ди га н б уг ла тг ич л а р ;
7. А п п а р а т л а р н и н г сонига ку р а бир ва куп а п п а р а т л и
б уг л а т иш к у ри лм а ла р и ;
8
. Эри тма ва иситувчи агентнинг узар о й ун а ли ши га кура бир 
хил, к а р а м а - к а р ш и , м у р а к к а б й уналишли х а м д а э ри т ма билан 
п а р а л л е л т а ъ ми нл ан ув чи б уг ла тг ич л ар.
Б у г л а т и ш а п п а р а т л а р и н и н г асосий к о нс т р у кц и ял ар и билан 
та н иши б чикамиз.
Мар к азий цнркуляцмон трубали буглатиш а п п ар а т л а р и . Буг ла- 
тилиши к е р а к булг а н э р и т м а иситиш к а ме р ас и ни нг юкориги 
к и см ид ан берилади. Ис итиш к а ме р ас и бир неча т р у б а л а р
т у п л а м и д а н и борат булиб, унинг учи труба туриг а р а з в а л ь ц о в к а
усули б илан б ири к т и ри л га н ( 1 2 . 1 - раем). Эр и тма т р у б а л а р н и н г
ичида ка йн аб , буг — су ю к ли к а р а л а ш м а с и хол ид а трубанинг 
б а л а н д л и г и буйича к у т а р и л а д и ва а п п ар ат н и нг юкориги кисмида 
ж о й л а ш г а н буг б ушл иг ид а г и а ж р а т к и ч г а утади. И к ки ла м ч и
б уг да н озод булг ан э р и т ма ва унинг т омч и ла ри ма рк а з и й 
ц ир к у л я ц ия т ру ба с и га тушади.
343


Эри тма ни н г ц и р к у л я ц ия тезлиги унинг физик хусусиятига, 
иссиклик микдориг а х а м да ц и р ку л я ци я контурининг ги д р ав л ик
к а р ши ли ги га боглик. К уюлт ири л г ан э р и т м а а п п а р а т н и нг пастки 
ки смид ан ч ик ар и л а ди . Й к ки ла м ч и буг с уюк ли к устидаги х а ж м н и
э г а л л а й д и ва сунгра а п п а р а т н и нг юкориги кисмида ж о й л а ш г а н
томчи ушлагич о р к а ли у т к а зил иб уз а т и л ад и . Б у г л а т и ш жа р а ё н и:
1
) атмосфера босимида; 
2
) ортикча босимда; 3) вакуум остида 
олиб бориш мумкин. Биринчи усулдан ф о й д а л а н и л г а н д а э ритма - 
дан а ж р а л г а н иккиламчи буг ат мосфера г а ч ик ари б юборилади. Бу 
усул энг оддий х исоб ла н ад и, бирок, иссиклик с а р ф л а ш жи х д ти д ан
т е ж а м л и эмас.
Ор ти кч а босим б ил ан буг ла тиш олиб б ор ил га н да иккиламчи 
буг юкори т е м пе р а т у р а г а эга булади, шу с а б а б л и бу иккиламчи 
буг да н купйнча бошк,а иссиклик а л м а ш и ни ш а п п а р а т л а р и н и
иситишда ф о й да ла н ил ад и.
Вакуум б ил ан б у г л а т иш д а эрит ма нин г к а й н а ш т е м п ер а т у ра с и 
п аса яд и, бу хол б у г ла ти ш а п п а р а т л а р и н и иситиш учун п аст 
босимли бугдан ф о й да л а н и ш имконини беради. Бу усул юкори 
т е м п е р а т у р а л а р д а п а р ч а л а н и б ке тад иг а н э р и т м а л а р н и б уг ла тиш 
учун и шл ати л ад и.
Ку юк л ан иш п ай тид а э ритма нинг физик хо с с а л а ри узг ар а ди .
К онц ен трац и я ортиши б ил ан иссиклик утка зу в ч ан ли к, иссиклик 
сигими ва т е м п е р а т у ра у т к а з ув ча нл ик к а м ая д и , э рит ма нин г
ковушоклиги ортади. Н а т и ж а д а иситиш ю з ас ид ан э р и г м а г а
иссиклик бериш коэффициентининг ки й мати к а ма я ди .
Иситувчи т р у б а л а р д а г и суюк лик буг а р а л а ш м а с и билан 
циркуляция трубасидаг и б угланаётган э ритманинг зичликлари хар 
хил булгани учун а п п а р а т д а г и э ри т ма уз- узи д ан цир ку л я ция
булади. З и ч л и к л а р ф а р к и ка нч а к а тта булса, б у г ла тиш ж а р а ё н и -
нинг тезлиги шунча юкори булади. Ц и р к у л я ц и я т рубасининг
диа ме т ри иситувчи к а м е р а д иа метри н ин г
1
/ 3 ул ушиг а тенг килиб 
олинади. Бун да й б у г л а т и ш а п п а р а т л а р и н и н г тузил иши содда ва 
б у г л ан а ёт г ан э ритма т абиий ц ирк уля ц ия килинади.
К а м ч и л и к л а р и : т р у б а л а р труба т у р л а р и г а м а х к а м урна- 
тилга н булади, ц иркуля цион труба иситиш к а м е р ас и ичида 
б улг а нл иги с а б а бл и ж а р а ё н д ав ом и да исиб т ур а д и , Ш у с а б а бл и
циркуляцион трубадаги эритма билан иситувчи т р уб ад аг и суюклик 
буг а р а л а ш м а л а р и н и н г зи ч л ик л ар и о р ас и д а г и ф а р к озаяди,
н а т и ж а д а б уг ла ти ш ж а р а ё н и н и н г тезлиги к а м а я ди . Шунинг учун 
буглатиш ап п ар а т л ар и н ин г купчилигида циркуляцион труба а п п а ­
ратнинг т а ш к и кисмига у рнатил ад и.

Download 10,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   255   256   257   258   259   260   261   262   ...   275




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish