ТУПРОҚШУНОСЛИК АСОСЛАРИ 72
моддалар мавжудлиги, қобилияти заҳарли яксон қилишмоддалар, илдиз
зонасида тузларнинг ортиқча пулларидан камайтириш ва. асосий кимѐвий
қуйидагича жараѐнлари:
Оксидлаш - асосларини эритмага ѐки аcидпродуcинг қўшилиши
оқибатида тупроқ пҳ пасайиши ўғитлар.
Озиқлантирувчи камайиш - муҳим ўсимликдан озуқа (масалан, Н, Р, К, Cа, Мг олиб ташлаш Коагулланишнинг бориш тезлиги, шу жараѐнда иштирок этадиган катион ѐки анионларнинг валентлигига, коллоидлар турига ва тупроқнинг механик ҳамда кимѐвий таркибига боғлиқ. Минерал коллоидлар органик коллоидларга нисбатан раекцияга тезроқ киришади, шунингдек бир валентли (Na + , К + ) катионлар икки ва уч валентли (Са 2+ , Mg 2+ , Fе 3+ ) катионларга нисбатан коагулланишда суст иштирок этади. 9 К.К.Гедройц коагулланиш қобилиятига кўра барча катионларни
қуйидаги
лиотроп қаторга жойлаштиради:
Li+< Na
+
< NH
4
+
< K
+
< Mg
2+
< H
+
< Ca
2+
< Ba
2+
< Al
3+
< Fe
3+
Бир валентли катионлар билан тўйинган коллоидлар асосан золь ҳолатда
бўлади; бир валентли катионлар икки ва уч валентли катионлар билан
алмашганда гель ҳолатига ўтади. Масалан, тупроқ сингдириш комплексининг
натрий билан тўйиниши натижасида золь ҳосил бўлиб, тупроқнинг чанг
ҳолатга
келишига,
тупроқ
коллиодлари
зарядининг
ошиши
ва
гидратланишига сабаб бўлади. Натрийнинг кальций билан алмашиниши эса
коагулланишга ва тупроқда сувга чидамли структуранинг юзага келишига
олиб келади. Ишқорий реакция турли оксидлар коллоидларининг чўкмага
тушиши ва органик ҳамда баъзи минерал коллоидларнинг золь ҳолатига
ўтишини кучайтиради. Коллоидлар коагулланиши
қайтар ва
қайтмас бўлади. Бир валентли катионлар (Na
+
, K
+
, H
+
) таъсирида вужудга келган гель
осонлик билан яна золга ўтганлиги учун уни
қайтар коагулланиш дейилади.
Икки ва уч валентли ( Са
2+
, Mg
2+
, Fe
3+
) катионлар таъсирида пайдо бўлган
гель яна қайта зольга ўтмаганлиги учун
қайтмас коагулланиш деб аталади.
Қайтмас коагулланиш тупроқдаги сувга чидамли структураларни ҳосил
қилади ва уни узоқ сақлаб қолади.
Мусбат зарядланган коллиодлар коагулланишида анионлар қатнашади.
Лекин кўпчилик тупроқ коллоидлари манфий бўлганидан, бу хилдаги
коагулланиш кам учрайди. Тупроқ қатламларида тўпланадиган манфий
зарядли органик ва минерал моддаларнинг мусбат коллоидлари бир-бири
билан аралашиб, ўзаро таъсирлашувидан электролитсиз коагулланиш
вужудга келади. Ана шундай коагулланиш подзол ва шўртоб тупроқларнинг
иллювиал горизонтларида кўп учрайди. Нейтрал ва унга яқин реакцияли
карбонатли тупроқлар (қора, каштан ва бўз тупроқлар) даги коагулланиш
натижасида турли майда заррачалар бирикиб, микроструктурали ва
9
(
Soil degradation in the United States: extent, severity, and trends/ Rattan Lal, Terry M.Sobecki, Thomas Iiваri,
John M. Kimble.2004, 8 бет.)