ТУПРОҚШУНОСЛИК АСОСЛАРИ
75
билан реакцияга кириб, қийин эрийдиган темир ва алюминий фосфатлари
вужудга келади.
Демак, фосфорли ўғитлардан фойдаланилаѐтганда тупроқнинг кимѐвий
сингдириш қобилиятига алоҳида эътибор бериш лозим.
Физикавий сингдириш қобилияти
. Тупроқнинг майда дисперс (коллоид)
заррачалари юзасида турли моддалар концентрацияси оширилишига
физикавий
сингдириш
қобилияти
дейилади.
Тупроқдаги
майда
заррачаларнинг юза энергияси таъсирида турли газ ва сув буғлари,
микроорганизмлар ва органик моддалар физик йўл билан сингдирилади
ҳамда уларни тупроқдан ювилиб кетишдан сақлайди. Физикавий
сингдиришда
адсорбиланиш
яъни
коллоидлар
юзасида
моддалар
концентрациясининг кўпайиши юз берганидан, бу сингдиришга
молекуляр
сингдириш
ѐки
адсорбиланиш
деб ҳам юритилади. Физикавий сингдириш
тупроқнинг механик ва минерал таркибига, гумус миқдорига боғлиқ.
Механик заррачалар қанчалик майда ва гумус кўп бўлса адсорбиланиш
хусусияти шунча юқори бўлади. Физик ѐки молекуляр адсорбиланиш
натижасида органик моддалардан ҳосил бўлган аммоний каби азот
бирикмалари ҳамда эритмадаги турли тузлар тупроқда сингдирилиб,
ювилишдан сақланиб қолади.
2.Физик-кимѐвий
сингдириш
қобилияти.
Тупроқнинг
коллоид
заррачалари юзасида турли ионларнинг сингдирилиши ва эритмадаги ионлар
билан эквивалент миқдори алмашиниш қобилиятига
физик-кимѐвий
ѐки
ўрин
алмашинадиган адсорбланиш
(сингдириш) дейилади. Алмашинадиган
сингдиришда катионлар ва анионлар иштирок этади. Аммо тупроқ таркибида
илгари айтилганидек, манфий зарядланган коллоидлар кўпроқ бўлганлиги
сабабли, аксарият ҳолларда катионлар алмашуви рўй беради.
Катионларнинг сингдирилиши
. Тупроқдаги катионлар турли йўллар
жумладан, ўзаро алмашиниш реакциялари натижасида эримайдиган чўкма
ҳосил қилиши туфайли ва компенсирловчи ионлар қатламида катионларнинг
ўрин алмашинуви йўли билан ҳамда потенциалларни аниқловчи ионлар
қатламида алмашинмайдиган ҳолда мустаҳкам ушланиб қолиниши
натижасида сингдирилади.
Демак, тупроқдаги сингдирилган катионлар алмашинувчи ва
алмашинмайдиган ҳолда бўлиши мумкин. Тупроқ эритмасидаги катионлар
билан тупроқ орасидаги ўзаро ионлар алмашинувида нафақат кимѐвий балки,
физик-кимѐвий жараѐнлар ҳам кечади. К.К.Гедройц ва бошқа олимларнинг
тадқиқотларидан маълумки, алмашиниш реакцияси қатъий эквивалент
нисбатларда кечади ва алмашинув тезлиги энергияси катионларнинг
хоссаларига, коллоидлар таркиби ҳамда эритманинг концентрациясига
боғлиқ.
Тупроқ эритмаси ионлари коллоид заррачаларининг диффузия ва ташқи
компенсирловчи (ҳаракатсиз) қатламидаги ионлар билан қатъий нисбатда
(грамм-экв ҳисобида) алмашинади. Масалан, тупроқ коллоид қисмига
кальций катиони сингдирилган бўлса, тупроққа нейтрал туз (масалан, КNО
3
)
эритмаси қуйилганда реакция қуйидагича кечади:
Do'stlaringiz bilan baham: |