ТУПРОҚШУНОСЛИК АСОСЛАРИ
80
тупроқ эритмасининг реакцияси юзага келади ва тупроқ унумдорлигига
таъсир этади.
Тупроқда кўпроқ тарқалган минерал кислоталардан бири кўмир
кислотасидир. Термодинамик шароитлар ва тупроқнинг биологик
активлигига кўра карбонат ангидриди таъсирида тупроқдаги рН кўрсаткичи
3,9-4,4-5,7 атрофида бўлиши мумкин. Тупроқдаги карбонат ангидридининг
режими об-ҳавонинг кеча-кундузги ўзгариши ва микроорганизмларнинг
активлигига боғлиқ. Турли ўсимликлар учун мақбул рН кўрсаткичи
турлича(20- расм).
Тупроқ ва жинслардаги сульфидлар (олтингугуртли металлар) нинг
оксидланиши натижасида сульфат кислотаси ҳосил бўлиб, тупроқнинг
кислоталилигини оширади. Шунингдек кислоталиликнинг вужудга келишида
катионлар билан тўйинмаган гумин кислотаси ва фульвокислоталарнинг
роли ҳам катта бўлиб, рН 3,0-3,5 гача ўзгаради. Нитрификация бактериялари
таъсирида тупроқда вактинча азот ва азотли кислоталар ҳосил бўлиб, рН 0,5-
2,0 гача пасайиши мумкин. Сингдириш комплексида асосан кальций, магний
катионлари бўлган қора тупроқларнинг реакцияси нейтрал ва унга яқиндир.
Кислотали реакция, илгари айтилгандек, сингдириш комплексида Н
+
ва
А1
3+
ионлари бўлган (асослар билан тўйинмаган) подзол, чимли подзол,
ботқоқ тупроқ ва қизил тупроқлар учун хосдир. Тупроқ кислоталилиги
актвал ва потенциал группаларга ажратилади. Тупроқнинг а к т у а л к и с л о
т а л и л и г и эритмада эркин ҳолдаги водород ионларининг кўп миқдорда
тўпланишидан юзага келади. Тупроқнинг п о т е н ц и а л(яширин) к и с л о т
а л и л и г и сингдириш комплексидаги алмашинувчи Н
+
ва А1
3+
ионларининг таъсирида ҳосил бўлади. Потенциал кислоталик ҳам
алмашинувчи ва гидролитик шаклларга бўлинади. Тупроқ билан эритмадаги
тузлар орасидаги ўзаро таъсир натижасида алмашинув реакцияси боради
ҳамда
эритмага
Н
+
ва
Аl
3+
ионлари
сикиб
чикарилади.
А л м а ш и н у в ч и к и с л о т а л и л и к тупроқнинг КСl, NaCl ва BaCl
2
каби нейтрал туз эритмаси билан ўзаро таъсири натижасида юзага келади.
Алмашинувчи кислоталиликни аниқлашда одатда 1н КС1 эритмасидан
фойдаланилади. Бунда қуйидаги реакция боради ва эритмада хлорид
кислотаси ҳосил бўлади:
Тупроқ ] H +KCl Тупроқ ]K+HCl (эритмада)
Алмашинувчи кислоталилик кўрсаткичи рН билан ҳамда 100 г тупроқда
мг экв шаклда ифодаланади.
Гидролитик кислоталилик тупроқнинг гидролитик ишқорий туз,
жумладан сирка кислотасининг натрийли тузи (СН
3
СООNa) эритмаси билан
ўзаро таъсири натижасида ҳосил бўлади. Реакция кам ишқорий муҳитда
қуйидаги схема асосида кечади:
Тупроқ ] H +CН
3
СООNa Қ Тупроқ ] Na+СH
3
CООН.
Ҳосил бўлган сирка кислотасининг водород ионлари эритманинг
кислоталилигини белгилайди. Гидролитик кислоталиликнинг кўрсаткичи 100
г тупроқда мг/экв билан ифодаланади. Гидролитик кислоталилик миқдори,
одатда алмашинувчи ва актвал кислоталиликдан кўп бўлади. Гидролитик
Do'stlaringiz bilan baham: |