ТУПРОҚШУНОСЛИК АСОСЛАРИ 81
кислоталилик карбонатли тупроқлардан бошқа, кўпчилик тупроқларда
учрайди.
3.
Тупроқ ишқорийлиги . Эритмада гидрооксид ионлари водород
ионларига нисбатан кўп бўлганда (рН>7) эритма ва тупроқнинг ишқорий
реакцияси вужудга келади. Ишқорий реакциянинг келиб чиқишида
эритмадаги кучли асосли ва кучсиз кислотали характердаги (К
2
СО
3
, КНСО
3
,
Na
2
СО
3
, NaНСО
3
) тузлар асосий роль ўйнайди. Сингдириш комплексида
натрий катионлари сақловчи тупроқлар ишқорий реакцияга эга. Карбонат
ангидрид сақловчи бундай тупроқларнинг сув билан ўзаро таъсири
натижасида
қуйидаги
реакция
(Na
2
СО
2
)
содир
бўлади:
Na
Н
А) Тупроқ + Н
2
О + СО
2
+ Тупроқ + Na
2
СО
3
Na
Н
Б) Na
2
СО
3
+2Н
2
О + 2NaОН +Н
2
СО
3
Ҳосил бўладиган сода эритманинг кескин ишқорий бўлишига олиб
келади. Чунки, унинг гидролизи (NaОН нинг диссоцияланиши) натижасида
эритмада гидрооқсил ионлари кўпаяди ҳамда рН кўрсаткичи 9-10 гача
кўтарилади.
Нордон тупроқларнинг хоссаларини яхшилашда ерни оҳаклаш усулидан
фойдаланилади. Ерга оҳак солинганда тупроқнинг кислоталилиги
нейтралланади. Тупроқни оҳаклаганда қуйидаги алмашинув реакцияси
асосида, тупроқнинг сингдириш комплексидаги водород кальций билан
сиқиб чиқарилади ҳамда тупроқ хоссалари яхшиланади:
Н
Тупроқ + СаСО
3
+ Тупроқ ] Са + Н
2
О +СО
2
.
Н
Оҳаклаш усули тайга ўрмон зонасидаги подзол, чимли подзол ва ботқоқ
сингари кислотали тупроқларида кенг ишлатилади.
Ишқорий реакцияга эга бўлган шўртоб ва шўртобсимон тупроқларнинг
салбий хоссаларини яхшилаш учун гипслаш усулидан фойдаланилади. Бунда
тупроқ билан гипс орасида кечадиган қуйидаги реакция натижасида
алмашинувчи (сингдирилган) натрий иони кальций билан алмашинади:
Na
Тупроқ + СаSО
4
+ Тупроқ ] Ca + Na
2
SО
4
Na
Ҳосил бўладиган сувда осон эрувчи натрий сульфат тузи тупроқ
профили бўйлаб пастга ювилиб кетади. МДҲ нинг жанубий қурғоқчилик
районларида 160 млн.гектарга яқин ишқорий хоссадаги шўртобланган ерлар
мавжуд бўлиб, кимѐвий мелиорациялаш (гипслаш) ни талаб этади.
Тупроқнинг сингдириш қобилияти билан бевосита боғлиқ бўлган
хоссалардан бири, унинг буферлигидир. Тупроқ эритмаси ва қаттиқ
фазасининг кислотали ѐки ишқорий реакциялар таъсирига қарши тура олиш
қобилиятига
буферлик дейилади. Тупроқнинг ана шу хусусияти туфайли
тупроқдаги турли актвал реакцияларнинг ўзгариши кескин камаяди.
Тупроқнинг буферлиги жуда мураккаб жараѐн бўлиб, қатор омилларга,