O’zbekiston respublikasi oliy va o’rta maxsus ta’lim vazirligi termiz davlat universiteti


Maktabgacha yoshdagi kichik bolalarni bolalar



Download 2,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet156/163
Sana31.12.2021
Hajmi2,12 Mb.
#279679
1   ...   152   153   154   155   156   157   158   159   ...   163
Bog'liq
Nutq ostirish nazariyasi va metodikasi

Maktabgacha yoshdagi kichik bolalarni bolalar  
badiiy adabiyoti bilan tanishtirish 
 
Maktabgacha bosqichdagi kichik  yoshda olamga nisbatan estetik munosabat ko’p kirrali 
bo’ladi.  Bu  endi  nafakat  tabiatga  va  atrofni  o’rab  turgan  tabiat  muhitiga  munosabat,  balki 
insonlar  olamiga  –  o’ziga,  yakinlariga,  tengdoshlariga,  boshka  kattalarga  bo’lgan  munosabat 
hamdir. 
Bola  o’z  tashki  ko’rinishini,  kostyumini  ko’rish  va  ularga  baho  berishni  boshlaydi; 
ko’llari, yuzi, kiyimlarining tozaligiga e’tibor beradi; to’g’ri va ozoda ovkatlanishni o’rganadi. U 
muloqot  va  odamlar  borasida  nima  chiroyliyu,  nima  xunukligini  tushuna  boshlaydi.  Mohiyatan 
yagona  bo’lgan  estetik  va  axlokiy  munosabatlar  muayyan  bola  ongida  va  xulk-atvorida 
birlashadi. 
Maktabgacha  bosqichdagi  kichik  yoshli  bola  san’atga,  uning  badiiy  obrazlariga  oshno 
bo’lish, badiiy faoliyatni egallab olish borasida keng imkoniyatlarga egadir. U san’at obrazlarini 
yaxlit va emotsional kabul qilishi, ularning mazmunini oddiy anglab yetishi bilan ajralib turadi. 
CHunonchi,  yorkin  va  ritmik  marsh  musikasini  tinglar  ekan,  bola  eng  avvalo,  uning  ko’tarinki 
kayfiyatini kabul kiladi va uning muayyan harakat xususiyati bilan alokasini ilђab oladi. Badiiy 
kobiliyatlar  tizimida  emotsional  munosabat  bildirish  va  sensorlik  kobiliyatlari  bilan  bir  katorda 
badiiy  fikrlash  ham  karor  topadi.  U  badiiy  obrazlarni  bir-bir  bilan  takkoslaydi,  ularni  tegishli 
hayot hodisalari bilan kiyoslaydi va o’zining birinchi umumlashtirmalariga keladi. 
To’rt  yoshga kelib bolalar badiiy matnni emotsional va  yaxlit kabul kilganlari holda uni 
tushunganliklarini  nafakat  nutqda  (qayta  hikoya  qilish,  yoddan  aytib  berish,  savollarga  javob 
berish),  balki  predmetli  va  o’yinli  vaziyatlarda  ham  ifodalaydilar.  Ular  ikki-uch  personaj  yoki 
hodisani  ajratadilar,  ular  o’rtasida  alohida  aloka  o’rnatadilar  va  shu  tarika  asar  syujetini 
gavdalantiradilar. Tavsiflashni takrorlash ko’pincha ularda ko’proq kiyinchilik tuђdiradi. 
Bu  yoshda  adabiy  matnni  kabul  qilish  bolalarning  amaliy  va  o’yin  faoliyatiga  yakin 
bo’lgan  «harakat»dan  iborat  bo’ladi.  Boshkacha  qilib  aytganda,  badiiy  asar  bilan  to’lakonli 
hamkorlik qilish uchun bola uni tinglashi, suratlarni tomosha qilishi, kitobni ko’llari bilan ushlab 
ko’rishi,  o’yinchoqlar  bilan  o’ynashi,  matnning  ayrim  kismlarini  deklamatsiya  qilishi  yoki 
«bakirib  aytishi»,  ularni  muayyan  hayotiy  vaziyatlarda  ko’llanilishini  aniklashi  lozim.  Ushbu 
yoshda badiiy asarni kabul qilish, ijrochilik va ijodkorlikni amalda chegaralab bo’lmaydi. 
Bola  hayotining  beshinchi  yilida  badiiy  matnni  mazmun-mohiyatli  yagonalik  sifatida 
kabul  qilish  mexanizmini  shakllantirish  boshlanadi.  Bolalar  bilan  muloqot  jarayonida  pedagog 
endi  bola  harakatlari  va  fikrlarining  kabul  kilingan  badiiy  asarga  qanchalik  mos  kelishi  haqida 
bevosita  xulosalar  chikarishi  mumkin.  Ko’pchilik  bolalar  matn  mazmunini  yoyik  nutqiy 
shakllarda  bayon  kila  olmaydilar,  ammo  uni  suratlar,  o’yinchoqlar  bilan  o’yinli  vaziyatlarda, 
kattalar va tengdoshlari bilan dialoglarda mos ravishda tushunishlarini namoyish kiladilar. 
Ushbu  yoshda  boshkacha  vaziyat  ham  yuzaga  kelishi  mumkin  –  ya’ni,  bolalar 
tushunishda  kiynalgan  ancha  murakkab  matnni  yoki  uning  ayrim  kismlarini  so’zlar  bilan  aytib 
beradilar. 
Besh  yoshlarga  kelib  badiiy  asarni  emotsional-yaxlit  kabul  qilish  shunga  olib  keladiki, 
bolalar  syujetning  ayrim  obrazlari  va  elementlarini  ajratganlari  holda  ular  bilan  «o’ynashni» 
boshlaydilar. Ayni paytda ular uni to’qib to’ldiradilar, ayrim lavhalarni takomillashtiradilar, o’z 
ertaklarini,  shu  jumladan  ular  tomonidan  ajratilgan  adabiy  obrazlarni  to’kiydilar,  badiiy  asarlar 


 
146 
asosida  o’yin  syujetlarini  shakllantiradilar.  Bolalar  nafakat  u  yoki  bu  adabiy  obrazlarni 
ajratadilar,  balki    badiiy  tipajlarni  –yagona  emotsional-mazmun  dominanti  asosida 
umumlashtirma obrazlarni yaratganlari holda ularni birlashtiradilar. 
Bolalar  adabiy  janrlarni  farklay  boshlaydilar:  ertaklar,  hikoyalar,  she’rlar;  ular  tilning 
tashbehlar,  takkoslashlar,  giperbola  kabi  ayrim  ifoda  vositalarini  ko’rishga  kodirdirlar;  she’riy 
asar  kayfiyatini  intonatsiyalar  yordamida  ifodalab  berishlari  mumkin:  yumor,  lirika,  tantana. 
Bayoniy matnlarning an’anaviy uch kismli tuzilmasi (kirish, harakatning rivojlanishi, yakun) va 
ularning  stilistik  vositalari  (an’anaviy  kirish  formulasi,  ertak  yakuni,  takrorlash  va  boshk.) 
haqidagi tasavvurlar shakllana boshlaydi. 
Uch-to’rt  yoshlarda  bolalar  adabiy  asarlarni  tanlashga  kodirdirlar:  ular  ayrim  adabiy 
kahramonlarni  biladilar  va  sevadilar,  o’zlari  uchun  muayyan  asarni  ajratib  oladilar  va  doimo 
ularni  o’qib  berish  yoki  aytib  berishni  iltimos  kiladilar;  o’zlari  ham  yokib  kolgan  she’riy 
matnlarni  ko’p  martalab  takrorlaydilar.  Besh  yoshlarga  kelib  ayrim  syujetli  harakatlar  va 
personajlarni  afzal  ko’rish  yaqqol  sezila  boshlaydi.  Bularning  barchasi  besh  yoshli  bolaning 
ancha boy adabiy tajribasi umumlashtirmalari hisoblanadi. 
Maktabgacha  bosqichdagi  kichik  yoshli  bolalarning  yosh  xususiyatlarini  hisobga  olgan 
holda  pedagog  ularni  bolalar  badiiy  adabiyoti  bilan  tanishtirishda  quyidagi  rivojlantirish 

Download 2,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   152   153   154   155   156   157   158   159   ...   163




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish