Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги қарши муҳандислик-иқтисодиёт институти



Download 3,02 Mb.
Pdf ko'rish
bet86/167
Sana22.02.2022
Hajmi3,02 Mb.
#116223
1   ...   82   83   84   85   86   87   88   89   ...   167
Bog'liq
Ergashev R.X va boshq. Innovatsion iqtisodiyot .Darslik

Кутиш стратегияси ташқи муҳит ва янги маҳсулотга бўлган 
истеъмолчилар талаби ноаниқлиги шароитида, таваккалчилик 
даражасини максимал пасайтиришга йўналтирилган. Ушбу 
стратегия ўлчами ва молиявий аҳволи турли хил бўлган корхоналар 
томонидан қўлланилади. Йирик ишлаб чиқарувчилар, кутиш 
стратегиясини қўллаган ҳолда, кичик корхона томонидан ишлаб 
чиқарилган янги маҳсулотни бозордаги биринчи қадамларини 
кўриш ва улар муваффақиятли бўлган тақдирда, асосий ишлаб 
чиқарувчини сиқиб чиқарадилар. Кичик корхоналар эса, мустаҳкам 
ресурс базасига эга бўлиб, ИТТКИ билан муаммоларга дуч келган 
тақдирда, бозорга ўз вақтида кириб бориш учун ушбу стратегиядан 
фойдаланишлари мумкин. 


210
Кутиш стратегияси моҳиятан инновациявий имитация 
стратегиясига яқин, чунки ҳар иккала ҳолатда ҳам ишлаб 
чиқарувчи, янги маҳсулотга мустаҳкам талаб мавжудлигига ишонч 
ҳосил қилгандан кейингина ўз фаолиятини амалга оширишни 
бошлайди, асосий харажатлар эса янги маҳсулотни яратган корхона 
зиммасига тушади. Аммо имитациявий стратегиядан фарқи 
шундаки, ишлаб чиқарувчи янги маҳсулот кириб келмаган 
бозорларда эмас, балки асосий ишлаб чиқарувчи билан битта 
бозорда фаолият юритган ҳолда, ундан илгарилаб кетишни ўз 
олдига мақсад қилиб қўяди. Шунинг учун ҳам кутиш стратегияси 
ҳам қисқа, ҳам узоқ муддатли бўлиши мумкин. 
Истеъмолчиларнинг эҳтиёж ва талабларига бевосита жавоб 
қайтариш стратегияси, одатда, қишлок хўжалиги учун саноат 
ускуналарини ишлаб чиқариш соҳасида қўлланилади. Ушбу 
стратегияни йирик компанияларнинг индивидуал буюртмаларини 
бажарувчи кичик ташкилот ва корхоналар амалга оширади. Ушбу 
буюртмаларнинг ўзига хослиги шундаки, улар фақатгина саноат 
ишлаб чиқариши ва савдосини қамраб олади, ИТТКИ эса 
буюртмачи-компаниянинг махсус инновациявий бўлинмаларида 
амалга оширилади. 
Бундай 
стратегияни 
амалга 
оширувчи 
корхоналар 
таваккалчиликка деярли дуч келмайди ва харажатларнинг асосий 
ҳажми инновациявий циклнинг юқорида кўрсатилган босқичларига 
тўғри келади. Кичик ихтисослашган корхоналардан ташқари, 
мазкур стратегия йирик компанияларнинг хўжалик мустақиллигига 
эга бўлган ва ишлаб чиқариш эҳтиёжларига тезда жавоб бера 
оладиган бўлинмалари томонидан қўлланилиши ҳам мумкин. 
Олдин ўзлаштирилган ва такомиллаштирилаётган маҳсулотга 
нисбатан стратегияларнинг барча турларини иккита асосий гуруҳга 
ажратиш мумкин. Бир томондан, бу ишлаб чиқарувчи 
харажатларни пасайтиришни, иккинчи томондан – ишлаб 
чиқарилаётган маҳсулот дифференциацияни назарда тутувчи 
стратегиялардир. 


211

Download 3,02 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   82   83   84   85   86   87   88   89   ...   167




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish