A k s iy a d o r L ik k o m paniyasi bosh t a h r ir iy a t I t o s h k e n t

—  Kiring!
A lim ardon  ovoz  egasini  tanidi:  “ Z ufar  Xodiyevich! 
H ozir  urishadi!”
U  eshikni  shaxt  bilan  ochdi.  Jajyigina  xona  billur 
qandildan  yog‘ilayotgan  nurga  to ‘lgan,  devorlardagi 
keksa  artistlarning  suratlari  solingan  ram kalar  oynasi 
yaraqlab  turardi.
Z ufar  Xodiyevich  kattakon  stol  orqasida  kresloga 
og‘ir gavdasi  bilan  c h o ‘kib  o ‘tirar,  sigaret  tutatar,  oppoq,
49
www.ziyouz.com kutubxonasi

---

siyrak  sochlari  chiroq  nurida  yaltillardi.  U ning  xiyol 
ochiq  lablaridan  ozidagi  u c h -to ‘rt  tilla  tishi  k o ‘rinib 
turar,  chehrasida  charchoq  bir  ifoda  bor  edi.
—  Yana  kech  qoldingizm i?  —  Z ufar  Xodiyevich  kafti 
bilan  tam aki  tu tunini  haydab  koyidi.  —  Shu  odatingizni 
qachon  tashlaysiz?
A lim ardon  indam ay  turaverdi.  U   teatr  badiiy  rah- 
barining  qattiqqoMligini,  unga  gap  qaytarm aslik  kerakli- 
gini  bilar,  am m o  uning yoshlarni  yaxshi  k o ‘rishidan  ham  
xabardor  edi.  U  A lim ardonni  ishga  olayotganda  ham m a 
sharoitni  yaratib  berishga,  gastrollarga  olib  chiqishga 
v a’da  bergan  edi.  C h in d an   ham   v a’dasini  bajardi. 
A lim ardon  yoz  b o ‘yi  respublikaning  ham m a  viloyatlariga 
borib  keldi...
U  tag ‘in  n im a   d e rk in ,  degan  xayolda  Z u far 
X odiyevichdan  ko ‘z  uzm ay  turaverdi.
— 
G rim x o n ag a 
kirm aysizm i? 
— 
dedi 
Z ufar 
Xodiyevich  tag‘in  o ‘sha  koyigan  ohangda.
A lim ardon  hech  nim a  dem ay,  keskin  burildi-da, 
chiqib  ketdi.
U  sahna  chekkasiga  surib  q o ‘yilgan  parda  oldiga  bor- 
ganida  konsert  qizib  ketgan  edi.  Y ana  ikkita  nom erdan 
keyin  konferansye  qiz  shoshilib  kelib,  uning  qulog‘iga 
shipshidi:  “Tayyorm isiz?  C hiqing!”  U  A lim ardonning 
javobini  ham   kutm ay,  sahna  o ‘rtasiga  borib  e ’lon  qildi:
—  N avbat  yosh  artist  A lim ardon  T o ‘rayevga!
G ulduros  qarsaklar zalni  titratib  bordi.  U ning  nazari-
da odam lar q o ‘shiqning  nom ini  eshitishga  ham   to q at  qil- 
may,  o ‘zini  ko ‘rishga  oshiqardilar.  A lim ardon  yengil, 
ishonchli  qadam lar  bilan  sahna  o ‘rtasiga  —  m ikrofon 
oldiga  yetib  bordi.  H am on  havoni  qarsaldar  titratar,  u 
yurib  em as,  m ana  shu  qarsaklar  qanotida  uchib  sahnaga 
chiqqandek  edi.  A lim ardon  bir  vaqtlar  sahnada  qay 
holatda  k o‘rinishni  orzu  qilgan  bo ‘lsa,  hozir  xuddi  o ‘sha 
holatda  edi.  U  chust  d o ‘ppi,  qora  kostum   shim   kiyib 
olgan,  neylon  ko‘ylagining  kraxm allangan  yoqasi  tagida 
chiroyli  yaltiroq  galstuk  yonib  turardi.  U  bir  vaqtlar 
telestudiyada  ilk  bor  qoMiga  ushlab  tom osha  qilganidan 
ham   yaxshiroq  to r  ko‘tarib  turardi.
A lim ardon  qoshini  biroz  chim irib jilm aydi-da,  ohista 
ta ’zim   qildi.  Zal  yana  guvullab  ketdi.  Torning jozibador 
yangroq  sadolari  kungurador  shiftlarga  urila  boshlagach,
50
www.ziyouz.com kutubxonasi

---

zal  sekin-sekin  tinchib  qoldi  A lim ardon  o ‘zi  bastalagan 
yangi  q o'shiqni  a jta   boshladi.  C hehrasida  ham on  o ‘sha 
tabassum   bilan  zavqlanib,  yurak-yurakdan  erib  aytdi.
Q o‘shiq  tugashi  bilan  zal  yana  dengiz  to ‘lqiniday 
guvullab  ketdi.  A lim ardon  ohista  burilib  ketarkan,  tag‘in 
bir  m arta  ta ’zim   qildi.  A m m o  zal  tinchish   rniga  battar 
to lq in la n ib ,  o dam lar   m id an   turib  ketdi.  Konferansye 
qiz  uni  q o iid a n   yengilgina  tortib,  yana  m ikrofon  oldiga 
yetaklab  bordi.
—  “Yigit  q o ‘shig‘i!”  —  dedi  u  jarangdor  ovozda.
Zal  suv  quygandek  jim jit  bo ‘lib  qoldi.  A lim ardon
yana  o ‘sha  tabassum   bilan,  yana  o ‘sha  zavq  bilan  kuyla- 
di.
Q o ‘shiq  oxirlashi  bilan  shiftlar  tag ‘in  larzaga  keldi.  U 
bu  safar  c h u q u r  ta ’zim   etdi-da,  parda  orqasiga  o ‘tib 
ketdi.
Konferansye  navbatdagi  artistlar  nom ini  e ’lon  qila 
boshlagan  edi,  tom oshabinlar  guvullab,  tartibsiz  qarsak 
chalib  yuborishdi.  Z um   o ‘tm ay  qarsaklar  bir  m e’yorda 
takrorlanuvchi  gurs-gurs  etgan  ovozga  aylanib  ketdi. 
O d am lar 
n av batd a 
chiq ay o tg an  
so zan d alarn in g  
peshanasiga  mix  qoqayotganday  baravar  qarsak  cha- 
lishar,  Alim ardonriing  o ‘zini  talab  qilishardi.
A lim ard on   h ay ajo n lan ib   ketdi.  K o nferansyening 
e ’lon  qilishini  ham   kutm ay,  tez-tez  yurib  sahnaga  chiqib 
bordi.  Zalga  em as,  sutdek  oqish  n u r  to ‘kib  turgan 
qandillarga  qarab  yangi  q o ‘shiq  boshladi.
U  olqishlar  ostida  sahna  chetiga  chiqishi  bilan  Zufar 
X odiyevichning   azabdan  chaqnagan  ko ‘zlariga  to ‘q- 
nash  keldi.
—  In so f borm i  sizda?  S an’atkorlik  odobi  bormi?
A lim ardon  indam adi.  U ning  kzlariga  dangal  tikilib
turib,  masxarali  kulib  q o ‘ydi.
Z ufar  Xodiyev  ch  o ‘zini  bosib  ololm as,  A lim ardon 
bem alol  jilm ayar,  pastda  esa  zal  ham on  guvullar, 
A lim ardonni  talab  qilib  qiy-chuv  ko ‘tarardi.
A lim ardon  m ana  shu  sahna  tez  kunda  butunlay 
o ‘ziniki,  yolg‘iz  o ‘:riniki  b o ‘lib  qolishini  hozir  aniq  bildi.
*  *  *
A lim ardon  sahna  chekkasida,  o ir  zangori  baxmal 
pardaning  tirqishidan  zalni  kuzatib  turardi.  U   h ar  safar
5/
www.ziyouz.com kutubxonasi

---

sahnaga  chiqishdan  oldin  shunaqa  —  bir  chekkada  turib 
zalni  tom osha  qiladi  ko‘ngli  shodon  tuyg‘ularga  lim m o- 
lim  tlib  k«tadi.
Z aldagi 
k atta k o n  
q an d il 
hali 
 ch m a g an , 
tom oshabinlar  qatorlar  o ‘rtasidagi  yoMakdan  shosha- 
pisha  o ‘tib,  o ‘z  o ‘rinlarini  qidirishardi,  hali  ochilm agan 
sahna  tom onga  orziqib qarab-qarab  q o ‘yishardi.  U lar  har 
xil:  yosh,  qari,  erkak,  ayol...  Q andaydir bir yarim -ikki  yil 
ichida  butun  0 ‘zbekistonni  hayratga  solib  q o ‘ygan 
A lim ardon  T o ‘rayevni  ko‘rishga,  dildor  ovozini  eshitish- 
ga  uzoq-yaqindan  kelgan  od am lar  shular.
A lim ardon  miyig‘ida  kulib  q o ‘ydi.  H a,  u  shod  edi!  U 
chindan  ham   butun  0 ‘zbekistonni  zabt  etganini  bilar, 
bilgan  sayin  quvonardi.  O dam lar  butunlay  m ahliyo 
bo‘lib  qolganga  o ‘xshardi.  U ning  konsertiga  eng  chekka 
qishloqlardan  kelishar,  ikki  hafta  ilgari  olib  q o ‘yilmasa 
biletlar  topilm as,  shunda  tom oshabinlar  har  bir  pattani 
o ‘n  barobar  bahosiga  b o ‘lsa  ham   olib  tushishardi.
A lim ardon  o ‘zining  nim a  uch u n   bunchalik  tez  tanilib 
ketganligini  biladi.  U  odam larning  yuragini  qitiqlash  sir- 
larini  o ‘rganib  oldi.  Q o ‘shiqdagi  har  bir  yangi  ohang 
tom oshabinning  zavqini  toshirib  yuborishini,  h a r  bir 
harakat  olam -olam   olqish  hadya  etishi  aniqligini  tushu- 
nib  qoldi.  0 ‘zi  bastalayotgan  kuylarda  quvonch  bilan 
iztirob,  m uhabbat  bilan  sadoqat  —  h am m a-ham m asini 
m ujassam   etishga  urindi.  H a r  bir  ashulada  hech  qachon 
takrorlanm as  ohang  b o ‘lishi,  q o ‘shiqlarining  har bir so ‘zi 
tinglo v ch in ing   y urak-yuragiga  yetib  borishi  uch u n  
harakat  qildi.  Shu  tufayli  shinavandalar  uni  ehtiros  bilan 
olqishlaydigan  bo ‘ldilar.
A lim ardon  to ‘ylarga  ham   ko‘p  qatnaydi,  am m o 
arzon-garovga  emas.
Zalda  gulduros  qarsaklar  yangradi.  A lim ardon  yana 
parda  tirqishidan  m o ‘raladi.  Oldingi  qatorlar  liq  to ‘Igan, 
orqaroqda  esa  joyini  topolm agan  tom oshabinlar  zir 
yugurishar  edi.  U  soatiga  qarab  q o ‘ydi.  T om osha  bosh- 
lanishiga  besh  m inul  qolgan.  U  burilib  ketayotganida 
yana  zal  guvullay  boshladi.
M ana,  ikki  yildirki,  A lim ardon  shu  qarsaklar  havosi- 
da  uchib  yuribdi.  U  xuddi  oyga   xshardi.  K un  sayin 
tiniqlashib,  kun  sayin  yorqinlashib,  balandlab  borardi. 
U ning  silliq  taralgan  sochi  ustidan  chust  d o ‘ppi  kiyib,