Parrandalarda ovqat ҳazm qilish tizimi kasalliklari



Download 1,69 Mb.
bet17/31
Sana20.02.2022
Hajmi1,69 Mb.
#460203
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   31
Bog'liq
2 Цистология хужайралар тузилиши ва назарияси

Бирламчи лизоцомалар структурасиз модда билан тўлган, гидролазалар, жумладан фаол кислотали фосфатаза сақловчи пуфакчалардир. Фермент грануляр ситоплазматик тўрда ҳосил бўлиб, пластинкали комплекс орқали бирламчи лизоцомага ўтади. Иккиламчи лизоцомалар ҳужайра ичи ҳазм қилиш вакуолалари ҳисобланиб, бирламчи лизоцомаларнинг фагоцитоз ва пиноцитоз вакуолалари билан қўшилишидан ҳосил бўлади. Иккиламчи лизоцомаларнинг махсус тури - аутофагосомалар ўзгарган ва парчаланиши лозим бўлган ҳужайра органеллаларининг бирламчи лизоцомалар билан қўшилишининг натижасидир.

Лизоцомалар ичида турли биополимерларнинг батамом парчаланмаслиги натижасида, бундай маҳсулотлар тўпланишидан қолдиқ таначалар (телолизоцомалар) пайдо бўлиши мумкин.

Баъзан лизоцомалар иштирокида ҳужайра синтезлаган моддалар модификацияга учрайди. Масалан, қалқонсимон без ҳужайраларида тироглобулин гидролизланиб тироксин гормонига айланади.

Пероксисомалар мембрана билан ўралган 0,3-1,5 мкм катталикдаги овал таначалар бўлиб, уларнинг ичини тўлдириб турган донадор матрикс марказда жойлашувчи, ипчалар ва найчалардан иборат кристаллсимон структуралар сақлайди. Пероксисомалар ситоплазматик тўр систерналарининг кенгайган томонларида ҳосил бўлади, деб ҳисобланади. Бу органеллада аминокислоталарни оксидловчи ферментлар, шунингдек бу жараён натижасида ҳосил бўлувчи Н2О2ни парчаловчи каталаза ферменти учрайди. Пероксисомалар, айниқса, буйрак ва жигар ҳужайралари учун характерли структуралардир. Митохондриялар (хондросомалар) барча эукариот ҳужайраларда учрайдиган ипча, таёқча ёки доначалар шаклидаги, 1,0-10,0х0,2-0,5 мкм катталикка эга органеллалардир.

Пероксисомалар мембрана билан ўралган 0,3-1,5 мкм катталикдаги овал таначалар бўлиб, уларнинг ичини тўлдириб турган донадор матрикс марказда жойлашувчи, ипчалар ва найчалардан иборат кристаллсимон структуралар сақлайди. Пероксисомалар ситоплазматик тўр систерналарининг кенгайган томонларида ҳосил бўлади, деб ҳисобланади. Бу органеллада аминокислоталарни оксидловчи ферментлар, шунингдек бу жараён натижасида ҳосил бўлувчи Н2О2ни парчаловчи каталаза ферменти учрайди. Пероксисомалар, айниқса, буйрак ва жигар ҳужайралари учун характерли структуралардир. Митохондриялар (хондросомалар) барча эукариот ҳужайраларда учрайдиган ипча, таёқча ёки доначалар шаклидаги, 1,0-10,0х0,2-0,5 мкм катталикка эга органеллалардир.


Download 1,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   31




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish