Parrandalarda ovqat ҳazm qilish tizimi kasalliklari



Download 1,69 Mb.
bet16/31
Sana20.02.2022
Hajmi1,69 Mb.
#460203
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   31
Bog'liq
2 Цистология хужайралар тузилиши ва назарияси

Бундай тўпламлар диктиосомалар дейилиб, ҳужайрада бир нечта бўлиши мумкин. Пластинкали комплекс мембрана билан ўралган яссиланган халтачалар (систерналар), найчалар ва майда пуфакчалар (везикулалар)дан иборат мураккаб органелла. Секретор ҳужайраларда у ўзак билан ҳужайра апикал учи (қутби) орасида жойлашади. Бу органелла ситоплазматик тўрда синтезланган моддаларнинг сегригацияси ва тўпланишида, уларнинг кимёвий қайта қурилиш ва етилишида иштирок қилади ҳамда шу йўл билан секрецияда қатнашади.

Секрет таркибига кирувчи мураккаб оқсиллар - гликопротеидлар ва мукопротеидларнинг полисахаридлари пластинкали комплексда синтезланади.

Секрет таркибига кирувчи мураккаб оқсиллар - гликопротеидлар ва мукопротеидларнинг полисахаридлари пластинкали комплексда синтезланади.

Aйрим ҳолларда бу органелланинг пуфакчаларида қайта синтезланган липидлар молекулаларининг тўпланиши ва липопротеидлар ҳосил бўлиб, пуфакчалар ёрдамида ҳужайрадан ташқарига чиқарилиши мумкин. Пластинкали комплекс мембраналари грануляр ситоплазматик тўр иштирокида ҳосил бўлади.

Лизоцомалар пуфаксимон шаклдаги 0,2-0,5 мкм катталикка эга бўлган бир (якка) мембрана билан ўралган тузилмалардир. Уларнинг характерли белгиси турли биополимерларни гидролизловчи ферментлар (протеиназалар, нуклеазалар, глюкозидазалар, фосфатазалар, липазалар) сақлашидир. Бирламчи, иккиламчи (фаголизасомалар ва аутофагосомалар) лизоцомалар ва қолдиқ таначалар фарқ қилинади.

Бирламчи лизоцомалар структурасиз модда билан тўлган, гидролазалар, жумладан фаол кислотали фосфатаза сақловчи пуфакчалардир. Фермент грануляр ситоплазматик тўрда ҳосил бўлиб, пластинкали комплекс орқали бирламчи лизоцомага ўтади. Иккиламчи лизоцомалар ҳужайра ичи ҳазм қилиш вакуолалари ҳисобланиб, бирламчи лизоцомаларнинг фагоцитоз ва пиноцитоз вакуолалари билан қўшилишидан ҳосил бўлади. Иккиламчи лизоцомаларнинг махсус тури - аутофагосомалар ўзгарган ва парчаланиши лозим бўлган ҳужайра органеллаларининг бирламчи лизоцомалар билан қўшилишининг натижасидир.


Download 1,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   31




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish