Пайвандлаш ишлари



Download 7,91 Mb.
Pdf ko'rish
bet7/133
Sana13.07.2022
Hajmi7,91 Mb.
#792729
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   133
а) 
б)
1-расм. Б урам а ш аклда эги л ган п л а сти н а ­
л ар н и ту гр и л а ш усулл ари:
7—гира; 2—хомяки махрулотлар; 3— кул гираси; 
4—п^лат тасма.
15


2-расм . Э н с и з т о м о н и д а н эги л ган м еталлн и
ту гр и л а ш ч и зм а си :
а) бурчакликни 
тугрилаш; б) металл тасмасини тугрилаш.
2
3-расм . У р та си цаварик, п л а сти н а н и тугри л аш
ч и з м а си :
1—
1
фварикжой; 2— болга билан зарб бериладиган жойлар.
К,издириладиган жой
4-расм . А ц е т и л е н -к и с л о р о д алангасида металл 
т а см а н и (а ) ваг ш вел л ер н и (б ) тугр и л а ш

ч и з м а с и .
16
пластиналарни ва пулат бур­
чакликни тутрилашга ки- 
ришищдан оддин болга би­
лан уриб тугрилаш (тсриш), 
яъни металлнинг эгилган 
жойларини уриб чузиш усу- 
лини куллаш кераклигини 
айтиб утиш зарур (2-расм, а). 
Бунда болга билан урилган 
жой бир оз юпкдлашади. Та­
лабаларга болгачанинг учи 
билан кундалангига тугри 
зарб берилишини курсатиш 
даркор (б).
Металл тахтасини тугри- 
лашни ургатишда унда уч- 
райдиган уйдим-чукурлик- 
ларни бартараф килиш 
учун тахтанинг бевосита 
каварик, жойларига эмас, 
балки четларига зарб бериб, 
тобора уртасига якинлашти- 
риб борилса, кдварик, жой­
лар текисланган булиб ч№- 
к,ишини талабаларга тушун­
тириш лозим (3-расм). 
■ е
Кдлин металлни ацетйи 
л е н -к и сл ор од алангасш 
ёрдамида тугрилаш усулй> 
ни курсатишда таъкидлай' 
лозимки, к^варик, жойлар 
тез киздирилиб, кейин 
завода совитилса, металл 
киришиб, тугри холга ке- 
либ колади (4-расм).
Туфилаш жараёни бу- 
юмни юкрри кувватли пай­
вандлаш горелкалари ёрда­
мида киздиришдан бошла-


I
1
t t
нади. Буюм тез ва завари к томонидаги устки толалари пластик хрлатга 
келгунча тез суръатда кдздирилади. Кдзиган к^исмлар совитилганда 
юз берадитан сикдлишдан буюм тугрштанади. Металл тасмани тугри- 
.аш усулини курсатаётганда (а), аланта унинг вертикал деворидаги 
кдвариккдсмига йуналтирилишини айтиб утиш лозим.
Металл тахтанинт калинлигига кдраб, бу жараёнта жалб этилтан 
тасманинг эни тахминан 20—30 мм. ни ташкил этади. Калинрок тах- 
тани туфилашда киздириладиган тасма энлирок, олинади. Юксак харо- 
рат таъсирида булган тасмалар тахминан 30°бурчак холалида учра- 
шиши лозим. Пайвандлаб ясалган конструкцияларни тугрилаш жа- 
раёнини намойиш кдлиш хам макрадга мувофикдир. Масалан, шундай 
швеллерни тугрилаш жараёнини курсагиш мумкин (б). Бунда иккала 
нук,тада жойлашган учбурчак кдсмларидан ташкари, унинг девори­
даги бир нечта тасма хам кдздирилишини айтиб утиш лозим.
Сунгра пластинани гирада махкамлаб букишга утилади. Аввал 
гира учун мулжаллаб кдзил м^ис, жез-латун ёки алюминийдан ясал­
ган усткуйма у л а р н и букиш курсатилади: Талабалар диктата жаг- 
лар юзаси пачЬкдан масл и ги учун уларни ёгоч бол^а билан ёки юм 
шок, металлдаа ясалган болга билан уриб тугрийаш 
тилади. Кейи|Ал&ш\ лжгвдан >)шданга»^Яад^> 
кискдчлар ёрдамДОи букиб курсатилади 
о
Кириш ttjji-^iypMFjjHHHr охирида
2
фвур.цедни 
кдздириб букиш Ку~"чтилаяи'.’ Купурлар--------
сераклигига кара- 
арни туртбурчак
сову к, холида ва 
тулдириб букиш­
га алохдца эътибор бериш лозим.
Талабалар машьутарини куйидаги режа асосида утказиш тавсия 
'тилади: текислиги буйича эгилган пластиналарни тугрилаш; бурама 
^аклда эгилган пластиналарни тугрилаш; энсиз томони буйича эгилган 
[астиналарни тугрилаш; бурчакларни тугрилаш; кичикрок, металл 
хтачаларни тугрилаш; гираларнинг усткуйма жагларини букиш; хал- 
ъ,
4
ларни букиш; кувурларни букиш.
Машк^ларни бошлашдан олдин кириш йул-йуригини беришда 
тугрилаигнинг барча усуллари, машкдар бажариб булингач эса, бу­
киш усули курсатилади. Хал ка ва кувурларни букиш энг мураккаб 
амал булганлиги учун бу жараённи икки марта курсатиш лозим, 
талабаларга темир тунуканинг букланган тахтасини тугрилашни топ- 
ширганда яхши чузиладиган металл тахтасини болганинг мухраси 
— шоцдщци кийин булган металл тахтасини болганинг гум-

Download 7,91 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   133




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish