Пайвандлаш ишлари



Download 7,91 Mb.
Pdf ko'rish
bet42/133
Sana13.07.2022
Hajmi7,91 Mb.
#792729
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   133
и с с и к д и к
таъсирида металл сиртидан ажра 
либ, буёк, эса ёниб кетиши ва шундан кейин киздирилган сирт пула 
чутка билан тозаланиши эслатилади.
Кесишни курсатишда кескичнинг бир маромда силжитилиип 
чунки у тез силжитилса, металл кесиши лозим булган кушни кием 
лар етарлича к,изиб улгурмаслиги ок,ибатида кесиш жараёни тухта 
колиши мумкинлигини тушунтириш лозим. Кескич хадцан ташкдр 
секин силжитилганда эса. аксинча, металлнинг кирраси эриб ке 
тиб, нотекис кесилади, к,ирраларида куп микдорда тошк,ол хоси 
булади. Бунда кескич тугри урнатилган тезликда силжитилганд* 
учкунлар окими кесилаётган юзага нисбатан тугри бурчак хоси 
цилиб, туппа-тугри пастга отилиб тушиши кераклигини тушунти 
риш даркор.
Киск,ич ута к,изиб кетганда «пак,иллаш»лар юз бермаслиги в
88


аланга шланг ичига уриб кирмаслиги учун кесишни тухтатиб, алан­
гани учириш ва кескични сувда тулии; совитиш зарур.
Металлни керосин-кислород алангасида кесаётиб, талабаларга 
кескичнинг кириш штуцерига сакдаш клапанини урнатиш, керо- 
синни купи билан идиш хджмининг 3/4 микдорига кадар тулдириш, 
кескичга кириш жойида кислород босими ёкилгили идишдаги бо- 
симдан юкорирок булиши, алангаланган суюк, ёкилгини сув билан 
эмас,.балки кум, карбонат кислота, купикли ут учиргич билан ёки 
олов устига брезент, намат ва бошкд бирор нарса ёпиш йули билан 
учириш каби кридаларни эслатиш лозим. Кириш йул-йуригининг 
охирида улар пропан-бутан-кислород алангасида кесишда ишлатила- 
диган жихрзлар техникаси билан, шунингдек, ацетилен урнида кулла- 
ниладиган бошка газлардан фойдаланиш йуллари билан танииггири- 
лади. Йул-йурик бериш давомида дастлабки усулда кесишда оддий 
мосламалар: кесиш учун таянч аравачасидан, циркуль йуналтирувчи 
чизгичлардан фойдаланиш мйъкуллигини, бунда кескични бир мэ­
ром да силжитиш осонлашиб, кирралар тозарок, ва текисрок кесили- 
шини тушунтириш лозим. Машрулот давомида ацетилен-кислород, 
керосин-кислород ва пропан-бутан-кислород алангасида кесишни 
кисмларга булиб курсатиш лозим.
Талабалар машкдарини куйидаги режа асосида утказиш тавсия 
этилади: пластиналарни ацетилен-кислород алангасида тугри кесиш; 
кирраларни пайвандлаш учун кия кертиш; пластиналарни керосин- 
кислород алангасида кесиш ва уларда тешиклар очиш; профилли 
материални хамда кувурларни кесиш. Машклар 10—20 мм цалин- 
ликдаги кам углеродли пулат пластиналарда бажарилади.
Талабалар аввал ацетилен-кислород алангасида тугри кесиш тех- 
никасини узлаштирадилар, кейин кирраларни 30—45° бурчак хосил 
кдлиб кия кертишни машк килишади, шундан сунг тешиклар, диск- 
лар ва фланецлар очишади. Ацетилен-кислород алангасида кесишни 
урганиб олишгач, айнан шу машкдарни керосин-кислород алангаси­
да, кейин пропан-бутан-кислород алангасида бажарадилар.
Иш уринларини айланиб чикишда кескичнинг тугри холатда були- 
шини кузатиш лозим. Кесиш вакгида мундштукдан металлгача булган 
масофа бир хилда сакданади, аланга узаги билан металл юзаси урта- 
спда 1,5—2,5 мм оралик булиши керак. Бунда кескич мундштукнинг 
киялиги катта роль уйнашини талабаларга эслатиш даркор. Масалан, 
юпка металлни кесишда кескич дастлаб тугри бурчак ёки ён чекка
89



Download 7,91 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   133




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish