измидан чиқаолмайман. Отам тег деркан, тегишим керак.
Отамга бўйсунишим керак, негаки, қизларнинг тақдири шу-
нақа. Пешонамга битгани шу экан. Қадимдан бери одат шу.
Одамлар мени ёмонлаб юришмасин деган андиша блан отам-
нинг гапига қарши чиқмайман. Шу туфайли юрак-бағримни
^он қилган бўлсам ҳам биламанки, бу ишни қонундан таш-
қари чиқмай қилдим, шунинг учун ҳечким мени масхара қил-
майди. Хайр, яхши бор!
Упишадилар.
М и т я . Хўп, майли, насиб бўлмаган экан-да!
Л ю б о в ь Г о р д е е в н а диванга ўтириб йиғлайди.
Яхши қол!
(Пелаге
я
Егоровнага та’зим қилади.)
Яхши қо-
линг, меҳрибоним Пелагея Егоровна! Сақоватингизни, меҳ-
рибончиликларингизни асло унутмайман:
мен етимча болани
мусофирликда ташлаб қўймадингиз.
П е л а г е я Е г о р о в н а . Яхши бор, болам, биздан хафа
бўлма, гуноҳ бўлади. Худо бахтингни берсин... биз ҳам сени
унутмаймиз.
М и т я та'зим қилиб чиқиб кетади.
Е Т Т И Н Ч И
С А Ҳ Н А
П е л а г е я
Е г о р о в н а
блан Л ю б о в ь
Г о р д е е в н а ,
кейин
К о р ш у н о в
П е л а г е я Е г о р о в н а . Ҳ а, Любушка, йигитга раҳ-
минг келаяптими? Эҳ, қизим, қизгинам!.. Уни яхши кўриб
юрган экансану, менинг хабарим ҳам йўқ экан.
Мен кампир
ўлгурда эс қаёқда дейсан... Билганимда ҳам нима қилаолар-
дим? К ўз ёши тўкишдан бошқа иложим йўқ, ўз қизимнинг
изми ҳам менда эмас. Қанийди энди, ихтиёр менда бўлса!
Қариган чоғимда роҳатини кўрардим. Узи туппа-тузуккина
йигит, меҳрибонгина, мен кампирни ҳам ҳурмат қиларди.
Сенга қарайман, қарайман, қизим, хафа бўлишингни ҳам
биламан!.. Аммо нима қилай, қўлимдан ҳечнарса келмаса!
Л ю б о в ь Г о р д е е в н а . Келинг, ойижон, кўп ўзингиз-
ни қийнаманг, барибир қўлимиздан ҳечнарса келмайди.
(Ж им ўтиради.)
Эшик тақиллайди; К о р ш у и о в н и н г : «Мумкинми?» деган товуши
келади.
П е л а г е я Е г о р о в н а . Киринг, отахон.
К о р ш у н о в
(киратуриб).
Э,
ана, менинг қайлиқчам
бу ерда беркиниб ўтирган экану... ҳе... топаман, топмасдан
www.ziyouz.com kutubxonasi
қўймайман.
Рухсат- этсангиз, Пелагея Егоровна,
қизингиз
блан ўз ишларимиз тўғрисида пичагина махфий гапиришиб
олсақ.
П е л а г е я Е г о р о в н а . Марҳамат, отахон.
(Чиқиб ке-
тади.)
К о р ш у н о в
(Лю бовь Гордеевнанинг ёнига келиб ўти
-
ради).
Нимага йиғлаяпсиз, ойимқиз? Уяте, уят, хе, хе, хе...
Мана мен, сиздан катта бўлсам ҳам йиғламайманку...
(Унга
тикилиб қарайди.)
Нимага йиғлаётганингизни
билиб туриб-
ман: ёшга тегмоқчисизку, а? Ҳ а, бу қизларга хос тентаклик-
ку, жоним
(унинг қўлидан ушлаб ўпади),
тентаклик. Гапимга
қулоқ солинг... мен ҳақ гапни гапираман,
бор гапни айта-
ман... бировни алдашни ёмон кўраман, алдаб ҳам нима қила-
ман? Эшитасизми?
Л ю б о в ь Г о р д е е в н а . Г апиринг.
К о р ш у н о в . Яхши. Гапни шундан бошлайлик, бўл-
маса. Еш йигит муҳаббатингиз қадрига етармиди? Еш йи-
гитни ҳамма ҳам яхши кўраверади, бунақа нарсага ёш
йигит
ўрганган бўлади, аммо бунинг қадрига кекса одам етади.
Кекса кишини яхши кўрсангиз сизга совға ҳам олиб келиб
туради, уни қилади, буни қилади, тилла буюмлар, духобалар
олиб беради, нима блан эркалашни билмай қолади.
Do'stlaringiz bilan baham: