O‘zbekiston respublikasi oliy va


- МАВЗУ: РАҚОБАТ ВА ЯККА ХОКИМЛИК. БОЗОР ХОКИМИЯТИ ШАРОИТИДА



Download 7,22 Mb.
Pdf ko'rish
bet378/631
Sana23.02.2022
Hajmi7,22 Mb.
#121665
1   ...   374   375   376   377   378   379   380   381   ...   631
Bog'liq
543388c55c7b1

9- МАВЗУ: РАҚОБАТ ВА ЯККА ХОКИМЛИК. БОЗОР ХОКИМИЯТИ ШАРОИТИДА 
НАРХ БЕЛГИЛАШ ТАМОЙИЛЛАРИ 
 
Дарс мақсади: Рақобат тушунчаси, рақобатлашувчи фирмалар, рақобатлашган бозор 
турлари, монополиялар, бозор хокимияти шароитида нарх белгилаш тамойиллари мавзусини 
талабаларга тушунтириш. 
Таянч сўз ва иборалар: рақобатлашувчи фирмалар, рақобатлашган бозор турлари
соф монополия, табиий монополиялар, монопол нарх, олигополия, монопсония, Курно 
модели. монопол нарх, нарх диверсификацияси, қамалган шахс муаммоси. 
Асосий саволлар: 
15. 
Соф монополия ва бозор турлари. 
16. 
Олигополия. Нархлар жанги.
17. 
Қамалган шахс муаммоси («дилемма заключенного»). 
18. 
Камалган шахс муаммоси ѐрдамида нарх белгилаш. 
 
1. Соф монополия ва бозор турлари 
 
Соф монополия- бу битта сотувчи ва кѝп харидорлар катнашган бозор, ѐки ѝрнини 
босадиган товар бѝлмаган товарни сотадиган ягона сотувчи бѝлган бозор вазияти, ѐки 
тармоқда ягона хукмрон фирма булиб, фирманинг ишлаб чиқариш ва сотиш чегараси тармоқ 
чегарасига тенг бѝлган бозор. Соф монополия ва рақобатлашган бозор бир-бирига тескари 
бозорлар хисобланади. 
Олигополия – бу бозор тизимида бирор бир товарни сотишда чекланган фирмалар 
хукмронлик қилади. 
Монопол рақобат бозори- тулик рақобатлашмаган бѝлиб, унда катнашадиган 
фирмалар сони кѝп бѝлиб, уларнинг хар бири ѝз товарлари нархини маълум чегарада назорат 
қилади, яъни улар кичик бѝлса хам монопол хокимиятга эга. 
Монопсония- харидор битта бѝлиб сотувчилар кѝп бѝлган бозор. 
Агар бозорда монополист- сотувчи билан монополист харидор учрашса, бундай ҳолда 
икки томонлама монополия бѝлади. 
Агар тармоқда фақат иккита фирма фаолият кѝрсатса, бундай олигополик хусусий 
холга дуополия дейилади. Агар биз бозор таклифи ва талабнинг хар хил шакллдаги 
вариантлар комбинациясини карасак, бозор тизимлари сони янада кѝпаяди. 


552 

Download 7,22 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   374   375   376   377   378   379   380   381   ...   631




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish