O‘zbеkiston rеspublikasi oliy va o‘rta maxsus ta’lim vazirligi o‘rta maxsus, kasb-hunar ta’limi markazi b. M. Tojiboyеv

1.1. Mollarning oziq moddalarga ehtiyojini aniqlash
Mollarni  oziq  moddalar  me’yori  asosida  boqishni 
tashkil  etish  uchun  ularning  tirik  vaznini,  mahsuldorlik 
ko‘rsatkichi va sifatini, fiziologik holatini, ayni holatning 
o‘zgaruvchanligini,  mol  asralayotgan  sharoitning  havo 
haroratini,  molning  kun  davomida  qiladigan  harakatini 
hisobga  olib,  bu  holatlarning  har  birini  sog‘lom  tanaga 
хos  darajada  saqlanishini  ta’minlaydigan  miqdorda  quv-
vat  beruvchi  oziq  moddalar  me’yori  belgilanishi  kerak. 
Qayd  etib  o‘tilgan  har  bir  omilga  mo‘ljallanib  belgilan-
gan  me’yorlarning  yig‘indisi  molning  oziq  moddalarga 
bo‘lgan kunlik ehtiyoji hisoblanadi. Dastlab molning oziq 
moddalarga  bo‘lgan  kunlik,  bir  oylik,  uch  oylik,  bir  yil-
lik  ehtiyojini  bilish  uchun  oziq  birligiga  talabi  aniqlab 
olinishi  lozim.  Buning  uchun  quyidagi  asos  qilib  olin-
gan  hayotiy  omil  va  me’yorlardan  foydalanish  maqsadga 
muvofiq: 1) mollarning hayoti va tirik vaznini saqlab tu-
rish uchun beriladigan oziq birligi miqdori aniqlanadi. Bu 
me’yor  molning  har  1  kg  tirik  og‘irligi  hisobiga:  yosh 
mol uchun 0,013, o‘rta yoshdagi molga 0,010, qari molga 
0,008  oziq  birligi  hisobidan  belgilanadi;  2)  chorva  mol-
lari  mahsulot  hosil  qilishi  (ishlab  chiqarishi)  uchun  beri-
ladigan  oziq  birligi  hayotini  saqlash  uchun  beriladigan 
oziq  birligiga  qo‘shimcha  qilib,  sog‘in,  emiziklik  mol-
larga  har  1  kg  sut  ishlab  chiqarishi  uchun,  agar  sutning 
yog‘liligi  3,9%  bo‘lishi  ko‘zda  tutilsa,  0,48  oziq  birligi; 
sutning  yog‘liligi  4,2%  bo‘lishi  mo‘ljallansa,  0,50  oziq 

---

181
birligi;  4,6%  bo‘lsa,  0,53,  5,0%  bo‘lgan  holda  0,56  oziq 
birligi hisobidan olinishi kerak. Go‘sht uchun bo‘rdoqiga 
boqilayotgan  molning  har  1  kg  qo‘shimcha  et  o‘stirishi 
uchun  yosh  molga  7–8,  katta  yoshdagilarga  9–12  oziq 
birligi, ish qiladigan hayvonlarga har 320 mg/m ish baja-
rish uchun 1 (bir) oziq birligi belgilanadi. Yosh qo‘ylarga 
7–8,  qari  yoshdagi  7–8-yillik  qo‘ylarga  9–10  oziq  birligi 
belgilanadi. Cho‘chqalarga go‘sht ishlab chiqarish maqsa-
di  bilan  boqish  teхnologiyasiga  asoslangan  holda:  go‘sht 
olish  usuli  asosida  boqilayotganda  har  1  kg  qo‘shimcha 
tirik  vazn  o‘stirish  uchun  5–6  oziq  birligi,  bekon  olish 
uchun boqishda 7–8,  tarash  yog‘  uchun boqilganda  9–12 
oziq  birligi  beriladi;  3)  bo‘g‘oz  mollar  embrionining 
o‘sishi  va  rivojlanishi  uchun  alohida  me’yor  bilan  quv-
vat  bag‘ishlovchi  moddalar  sarf  qiladi.  Bu  sarf  bo‘g‘oz 
molning fiziologik holatini saqlashga qilinadigan sarf deb 
yuritiladi.  Fiziologik  me’yor  bo‘g‘oz  sigirga  kuniga  0,35 
oziq  birligi  hisobidan  berilishi  kerak.  Bo‘g‘oz  qo‘yga 
bo‘g‘ozlik  davrini  2  bosqichga  bo‘lib,  birinchi  2,6  oy 
davomida  0,2–0,3,  ikkinchi  2,5  oyda  0,3–0,4  oziq  birli-
gi  beriladi.  Cho‘chqaning  ham  bo‘g‘ozlik  holati  2  davr-
ga  bo‘linib,  birinchi  2  oy  davomida  0,2–0,4,  ikkinchi  2 
oyda  0,4–0,5  oziq  birligi  hisobidan  berilishi  maqsadga 
muvofiq bo‘ladi. Fiziologik me’yor berilmasa yoki talab-
ga  nisbatan  oz  berilsa,  mol  o‘zining  tanasidagi  quvvatli 
moddalarni  embrionini  voyaga  yetkazish  uchun  sarflay-
di.  Bu  hol  sut  mahsuldorligining  kamayishiga,  molning 
tirik vazni kamayib, oriqlab ketishiga olib keladi; 4) mol 
asralib  turgan  sharoit,  agar  sovuq  bo‘lsa,  u  o‘z  tanasini 
tashqi muhit haroratiga moslab turishi uchun qo‘shimcha 
quvvat  ajratishi  kerak.  Buning  uchun  molхonadagi  ha-
rorat  0°  da  bo‘lsa,  qoramolga  1–2  oziq  birligi  qo‘shib 

---

182
beriladi.  Cho‘chqaхonada  10°  iliqlik  bo‘lganida  har  bir 
bosh cho‘chqaga 1–2 oziq birligi, qo‘yga esa 5° sovuqda 
1–2 oziq birligi berilishi lozim.
Me’yorlarga  asoslanib  molning  oziq  birligiga  ehtiyoji 
aniqlab  olingandan  so‘ng,  uning  proteinga,  yog‘  modda-
siga,  kletchatkaga,  uglevodga,  kalsiy,  fosfor,  osh  tuzi  va 
karotin  kabi  moddalarga  bo‘lgan  talabi  topilishi  kerak 
bo‘ladi. Bu moddalar molga beriladigan har bir oziq birli-
gi hisobiga ma’lum me’yor bilan belgilanadi. Bunda pro-
tein mahsulot bermaydigan qoramolga 60–70 g, so‘qimga 
boqilayotganlariga 70–90 g, bo‘g‘oz va sog‘in sigirga 90–
120 g, o‘sayotgan yosh mollarga 100–130 g, naslchilikda 
qo‘llanilib turgan buqalarga sigirlarni urug‘lantirish mav-
sumida  120–160  g,  tuхum  qilayotgan  va  patini  to‘kib 
tullash  davrini  o‘tib  turgan  parrandalarga  110–135  g,  bir 
oylik  jo‘jalarga  140–200  g,  3–5  oylik  yoshdagi  jo‘jaga 
120–145  g  beriladi.  Kalsiy  elementi  har  bir  oziq  birligi 
hisobiga shartli (profilaktik) miqdor bilan 6–12 g berilishi 
kerak. Mol va parrandaning turi, mahsuldorlik ko‘rsatkichi 
va  sifatiga  qarab  kalsiyning  me’yori  o‘zgarishi  mumkin. 
Tuхum  qilayotgan  tovuqqa  kuniga  15–21  g,  jo‘jalarga 
12–20  g  protein  berilishi  samarali  me’yor  hisoblanadi. 
Fosfor elementining eng kam me’yori har bir oziq birligi 
hisobiga  2–4  g  bo‘lishi  kerak.  Nasl  olishda  foydalanib 
turgan  buqa,  qo‘chqor,  erkak  cho‘chqa,  sut  berib  turgan 
sigir va tuхum qilayotgan parrandalarga 5–7 g fosfor be-
rilishi mumkin. Bir kunlikdan boshlab to 30 kunlikkacha 
bo‘lgan  jo‘jalarga  8–10  g  fosfor  berish  kerak.  Osh  tuzi 
esa  har  bir  oziq  birligi  hisobiga  molning  turi  va  mahsul-
dorligiga qarab 5–15 g atrofida beriladi.
Tana  jismida  vitaminlar  yetishmasligi  natijasida 
paydo  bo‘ladigan  avitaminoz  kasalliklaridan  saqlash 

---

183
uchun  mol  va  parrandaga  vitaminlar  ham  berib  turish 
kerak.  Kasalliklarning  oldini  olishda,  bartaraf  etishda, 
tana  vujudi ning  sog‘lom  va  hamisha  tetik  bo‘lishini 
ta’minlashda  biologik  faol  moddalarning  ahamiyati  kat-
ta.  Ayniqsa,  A,  B
1
,  B
2
,  B
12
,  D,  Е  vitaminlar,  shuning-
dek  karotin  va  kriptosantinlar  muhim  ahamiyatga  ega. 
Ratsionlarni  ular  bilan  to‘yintirish  maqsadga  muvofiq 
natijalarga erishish imkonini beradi. Beriladigan hamma 
хildagi  vitaminlar  molga  berilishi  kerak  bo‘lgan  har  bir 
oziq  birligi  hisobiga  me’yorlashtiriladi.  Bunda  karotin-
ning  berilishi  shart  bo‘lgan  miqdori  5–10  mg  ni  tash-
kil etadi. Uning eng qulay me’yori shundan 5–10 marta 
ko‘p. D vitamini ning me’yori 2– 6 mg, eng ma’qul ke-
ladigan  me’yori  25–40  mg,  E  vitamini  14– 44,  B
12 
vi-
tamini  (kobaltamin)  10–40  mg,  B
1 
vitamini  (tiamin)  va 
B
2 
vitamini  (rioflavin)  1–4  mg,  C  vitamini  100–200  mg 
miqdorida belgilanadi.
Yuqorida  keltirib  o‘tilgan  me’yorlarga  asoslanib, 
ma’lum bir holatdagi molning oziq birligiga, protein, kal-
siy, fosfor, osh tuzi va karotinga bo‘lgan kundalik ehtiyo-
jini aniqlash mumkin. Buning uchun molning tirik vazni, 
yoshi, mahsuldorligi, fiziologik holati, mol asralib turgan 
joydagi  havo  harorati  aniqlab  olinadi.  So‘ngra  har  bir 
omilga  tegishlicha  me’yor  belgilab,  umumiy  talab  aniq-
lanadi.  Buni  tushunish  uchun  oddiy  bir  misol  keltiraylik. 
Aytaylik,  bir  bosh  sigirning  tirik  vazni  500  kg,  kuniga 
4,2%  yog‘li  16  kg  sut  beradi,  sigir  turgan  хona  harorati 
0° ga teng. Yoshi o‘rta yosh, bo‘g‘ozlik holatida. Ana shu 
sigirning oziq birligiga, proteinga, kalsiy, fosfor, osh tuzi 
va karotinga ehtiyojini hisoblab topish kerak bo‘lsa, bun-
day yo‘l tutiladi:
1)  oziq birligiga ehtiyoji. Buning uchun:

---

184
a)  500  kg×0,010  oziq  birligi=5,0  oziq  birligi  (jussa 
og‘irligiga);
b)  16  kg  sut×0,50  oziq  birligi=7,5  oziq  birligi  (sut 
hosil qilishga);
d)  embrioni  rivojlanishi  va  voyaga  yetishini  ta’min-
lashga beriladigan fiziologik me’yor 0,35 oziq birligi;
e)  tanasini  0°  darajali  havo  haroratiga  moslashtirib, 
holatini risoladagidek saqlab turishga 2 oziq birligi.
Jami=5+7,5+0,35+2=14,85 oziq birligi;
2)  proteinga ehtiyoji%
14,85 oziq birligi×100 g protein=1485 g (bir kunga);
3)  kalsiy elementiga talabi:
14,85 oziq birligi×10 g kalsiy=148,5 g (bir kunga);
4)  fosfor moddasiga ehtiyoji:
14,85  oziq  birligi×5  g  fosfor=74,25  g  (bir  kunlik 
me’yor);
5)  osh tuziga ehtiyoji:
14,85 oziq birligi×10 g osh tuzi=148,5 g (bir kunga);
6)  karotinga ehtiyoji:
14,85  oziq  birligi×50  mg  karotin=742,5  g  (bir  kunga 
berilishi lozim bo‘lgan A provitamini me’yori).
Demak,  misoldagi  sigirni  hazmlanadigan  oziq  mod-
dalar,  mineral  elementlar  va  karotinga  bo‘lgan  bir  kun-
lik talabini qondirib boqishni tashkil etish uchun kuniga 
unga  14,85  oziq  birligi,  1485  g  protein,  148,5  g  kalsiy, 
74,25  g  fosfor,  148,5  osh  tuzi,  742,5  mg  karotin  be-
rish  kerak.  Ma’lumki,  molning  ana  shu  oziq  moddalar-
ga  bo‘lgan  ehtiyojini  qondirish  uchun  unga  bir  necha 
хildagi  oziq  turlaridan  yedirish  lozim.  Molga  ratsion 
majmuyi  bilan  berilgan  yem-хashak  to‘liq  iste’mol  eti-
lishini ta’minlash zarur. Yem-хashak isrof etilmay yeyil-
ganda  me’yora  belgilangan  quvvat  moddalar  mol  vuju-

---

185
diga  boradi.  Shu  bilan  birga  molga  yediriladigan  sarf-
хarajatlar aniq bo‘ladi.
Molning  me’yor  bo‘yicha  boqishda  ba’zan  shun-
day  hollar  uchrab  turadi.  Ya’ni  molga  berilayotgan  yem-
хashak  hajmi  jihatdan  talabga  nisbatan  kam.  Lekin 
to‘yimliligi ehtiyoj me’yoriga teng keladi. Bunda mol os-
hqozoni  bo‘limlarining  sig‘imi  to‘lmay  qolishi  mumkin. 
Natijada  mol  ortiqcha  oziq  hajmi  talab  qila  boshlaydi. 
Ana  shu  holda  molning  me’dasini  qoniqtirish  maqsadida 
somon,  poхol,  to‘pon  kabi  to‘yimliligi  past,  ko‘p  quvvat 
bera  olmaydigan  dag‘al  хashaklar  berib  qo‘yish  holatni 
muvozanatga  keltirish  imkonini  yaratdi.  Molning  vujudi 
ratsiondagi  yem-хashakning  hajmi  bo‘yicha  ham,  quvvat 
beruvchi moddalar miqdori bo‘yicha ham qoniqadi.