O’zbekiston respublikasi oliy va o’rta maxsus ta`lim vazirligi namangan muhandislik-qurilish instituti yerusti transport tizimlari



Download 1,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet9/51
Sana25.06.2022
Hajmi1,12 Mb.
#701757
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   51
Bog'liq
5c7e3ae89909f

Nazorat uchun savollar.
l.Boshqarishning ikki qutbli uslubini tushuntiring?
2.Dasturning mazmunini tushintiring?
3.Tizim deganda nimani tushinasiz?
4.MD- maqsadlar daraxti, MTmaqsadlar tizimini vazifasi nima?
5.Maqsad me`yorlari (MM) ni tushintiring?
6.0’zbekiston Respublikasining «Avtomobil transporti to’g’risida»gi qonuni
qachon qabul qilingan?
7.«Avtomobil transporti to’g’risida»gi qonuni moxiyatini aytib bering?
8.0’zbekiston Respublikasining «Shahar yo’lovchilar transporti to’g’risida»gi
qonun xaqida tushunchangiz?
9.0’zbekiston avtomobil transporti sohasini monopoliyadan chiqarishning
maqsadi nima?
lO.Nega avtomobil transporti boshqaruvini takomillashtirish kerak bo’lib qoldi?
ll.«0’zavtodaryotrans» Respublika agentligini vazifalari.
12.Litsenziya nima? B.Avtolitsenziya kimlarga beriladi?
3-Маъруза . Техник тизимларнинг ишлаб чикариш таркиблари ва
уларга таъсир этувчи омиллар.
O’quv rejasi:
3.1. Техник тизимларнинг таркиблари ва уларга таъсир этувчи
омиллар
3.2.
Ишлаб чикариш таркибларининг намунавий вариантлари.
3.1.Техник тизимларнинг ишлаб чикариш таркиблари ва
уларга таъсир этувчи омиллар.
МТХ нинг ташкилий ИЧ таркиби деганда – ИЧ булинмаларининг сони,
улчами, функционал вазифаси, узаро алокаси ва алока куринишлари ва
услублвари мажмуасининг тартибига келтирилган таркиби тушунилади.


Бошкарув тизимининг таркиби деганда- ИЧ булинмаларини
бошкарувчилик килаётган звеноларнинг таркиби ва уларнинг узаро
буйсунувчанлиги тушунилади.
Олдинги маърузаларда айтилганидек МТХ маълум ИЧТБ ва
ресурсларга эга булиб, уларнинг хар бирини келиб чикиш манбаси ва
тузилиш усуллари мавжуддир ва улар МТХ самарадорлигида акс этади. Яъни
хар бир бири вазифаси, таркиби ва мос равишда бошкарувга эга булган
узининг кичик тизимларини ташкил килади.
АТК МТХ ташкилий - ишлаб чикариш таркибининг
умумлаштирилган тузилиши 3.1-расмда кўрсатилган.
3.1 – расм. АТК МТХ ташкилий-ишлаб чикариш таркибининг умумлашган
тузилиши
Бошкарувнинг ташкилий-ишлаб чикариш таркибини тузишда энг
келажаклиси булиб максадли дастур усули хисобланади. Бошкаришдан фарки
шундаки, бунда тизимни унинг олдига куйилган максад сари энг самарали
йул билан олиб чикишга каратилади.
Шундай килиб МТХнинг ташкилий ИЧ таркибини ва уни бошкариш
тизимини ишлаб чикишда (яратишда) тизимнинг максад ва вазифаларини
куйиб олиш бу усулнинг асосий талабларидан хисобланади. Бунда
Бошлиқ
Техник назорат
бўлими
Бош муҳандис
Ишлаб чиқаришни оператив бошқариш ва таҳлил қилиш
бўлинмалари
Диагностика КХ, ТХ-
1, ТХ-2 ва ЖТ
ишларини
Бажариш бўлими
Чилангар-механик
-агрегатлар таъминлаш
эл. Техник аккумулятор
ёнилғи аппаратлари
темирчилик
пайвандлаш
тункасозлик мисгарлик
шина бўёқчилик
арматура
қопламачилик
Ишлаб чиқаришни
тайёрлаш етказиш,
ювиш, эҳтиёт қисмни
дефектлаш,
камамайдиган эҳтиёт
қисмларни ушлаб
туриш, автомобилни
перегон қилиш
бўлинмалари. МТТ
бўлими Марказий
омбор
қурилиш
иншоатлари, техник
жищзозларга ТХК ва
Т бўлинмаси Б.М.Б.
ИЧТБ ни
ривожлантириш
ИЧТБ бўлими


таркибнинг мустахшкамлиги ва хваётийлиги биринчи уринда тизим олдига
куйилагн вазифа таркибидаги узидан юкори (АТП, АТО, ТПОАТ)
даражадаги тузилишга, бошка томондан узининг ривожланиши ва фаолияти
талабларига тугри келишига богликдир.
Аввал айтилгандек, АТК МТХ нинг максади харакатдаги кушилмаларининг
техник тайёргарлигини, берилган муддатларда ва номенклатураси буйича
таъминлашдир. Бу максадга эришиш учун МТХ бир катор масалаларни хал
килишга тугри келади. Бунинг учун у ИЧ корхонаси тузади. Унда
автомобилларга ТХК ва ЖТ учун керак буладиган ташкилий ишлаб чикариш
таркибини тузади. (расмга каранг).
К Конкрет АТК учун МТХ ташкилий ИЧ таркибини тузиш учун ички ва
ташхки факторлар хисобга олинади.
Асосий ички омиллар:
v
технологик кушиш мумкин булган харакатдаги кушилмалар
нархининг сони ва уулчамлари;
o
ИЧ нинг ишлаш тартиби:
o
харакатдаги кушилмаларнинг эксплуатация жадаллиги;
o
ИЧТБ нинг ривожланганлик даражаси;
o
ИЧ зоналарининг жойлашиш характери ва уларнинг майдон
жихатидан ажралганлиги;
o
ИЧ ходимларининг сони;
o
Булинмаларнинг махсусдаштириш мумкинлиги ва улар билан бир
неча турдаги ишларни бажариш мумкинлиги.
o
Асосий ташки омилларга:
o
юкори – погонадаги тизим максадга буйсинувчанлигидан келиб
чикиб куйидагилар киради:
o
ишларни марказлаштириш;
o
ИЧ ни мужассамлаш (концентрация);
o
ИЧ ни махсуслаштириш;
o
ИЧ ни кооперациялаш.
Юкорида келтирилган ташки факторларнинг мавжудлиги АТ нинг регионал
тизимларда 
ИЧ 
жэадаллаштиришга 
каратилган, механизацияйлаш,
автоматлаштириш ва ракобатлаштиришга каратилган, техник сиёсатини олиб
боришга мулжалланган.

Download 1,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   51




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish