Innovatsion texnologiyalar №1 (29) 2018 y.
77
_________________AXBOROTLAR/ИНФОРМАЦИИ__________________
лиги ўзларининг асосий вақтларини шу маросимларда ўтказишарди. Бу маросимлардан
моддий манфаатдорлик кўриш оқибатида уламоларнинг аксар қисми уларга қарши кураш
олиб боришни унчалик истамасди ҳам. Ваҳҳобийлар эса шу маросимларнинг барчаси
бидъат ва исломга зид деб эълон қилдилар, бу эса аҳолининг анча қисмига маъқул тушди ва
ваҳҳобийликнинг тарқалиши учун (айниқса, 80-90-йилларда) ижобий психологик асос
яратилди.
Учинчидан, ваҳҳобийликнинг яхши уюшганлиги, уларнинг чет мамлакатлардаги
диний ташкилотлар томонидан қўллаб турилиши бу оқимнинг ёйилишига ёрдам берди.
Ақидапарастликми ёки ҳокимиятпарастликми? Ақидапарастлар диний эътиқоди
“бузилган” ҳудудларга тоза, асл исломни олиб келиш ниқобида, ҳақиқатда эса сиёсий
мақсадларни кўзлаб фаолият олиб борадилар. Бунга ишонч ҳосил қилиш учун ақидапараст-
лар, ҳусусан, ваҳҳобийларнинг бошқа мамлакатларга кириб бориш тарихига бир назар
ташлаш лозим.
Ваҳҳобийлик ХVIII-асрда Ҳижозда шаклланиб, ўз мавқеини мустаҳкамлаб олгач,
бошқа ҳудудларга ҳам чиқа бошлаган эди. ХIХ асрда ваҳҳобийларнинг дастлабки юриши
Карбало шаҳрига бўлган. 1802 йилда бошланган бу юришнинг асосий мақсади йўлдан озган
мусулмонларни ҳақиқий исломга қайтариш, бидъатларга барҳам бериш, деб эълон қилиш-
ганди улар. Лекин Карбалога келишгач, бу мақсадларни амалга ошириш уларнинг ҳаёлига
ҳам келмайди. Бу ерда ваҳҳобийларнинг қилган биринчи иши шу бўлдики, улар Имом
Ҳусаин қабри устига олтиндан қурилган минбарни бузиб ташлаб олиб кетишди.
Ваҳҳобийларнинг юриши фақат олтин, кумушлар, бошқа бойликларни талаш билан
чекланганда ҳам бир нав эди. Улар мамлакатни талаганлари етмай, шаҳар аҳолисини
қиличдан ўтказишга киришдилар. Бир кун давомида бир неча минг одам қатл этилди.
Ваҳҳобийлар ўзларини фақат исломнинг софлиги учун, бидъатларга қарши курашувчи
ҳақиқий мусулмонлардай кўрсатишга уринсалар ҳам, аслида, бу оқим, аввало сиёсий
оқимдир. Бу оқим қаерда тарқалган бўлса, ўша ерда юз берган воқеалар кўрсатадики, унинг
тарафдорлари дастлаб мавқеи шу ҳудудларда бир оз бўлса ҳам мустаҳкамланди дегунча,
улар сиёсий масалаларни кўтарадилар ва ҳокимият учун кураш бошлайдилар. Бундан
дастлабки даврда уларнинг сиёсий мақсадлари бўлмаган, деб хулоса чиқариш нотўғри
бўлади. Аввалданоқ уларнинг асосий мақсади ҳокимият учун кураш бўлади. Лекин бу
мақсадни улар сир тутадилар.
Ўзбекистон Мустақиллигини қўлга киритгач, иқтисодий ва ижтимоий соҳаларда чуқур
ислоҳотлар амалга оширила бошланди.
80-йилларнинг иккинчи ярмида ўз ҳаракатлари, даъват ва тарғиботларини
фаоллаштира бошлаган ваҳҳобийлар ўзларини мусичадек беозор кўрсатмоқчи бўлдилар.
Уларнинг муқаддас жой ва қабрларга зиёрат, жаноза ва диний маросимлардаги ортиқча
ҳаражат ва исрофгарчиликка қарши чиқишларини, (динга қарши кураш усули сифатида)
юқорида айтилгандек, аксар маҳаллий совет раҳбарлари қўллаб-қувватладилар. Шунингдек,
ахолининг оғир ижтимоий-иқтисодий аҳволи, турмуш даражасининг, даромадининг
пастлиги оддий одамларда ҳам диний маросимлардаги ортиқча ташвишлар, ҳаражатлардан
безиш, бу жиҳатдан ақидапарастлар билан фикр ҳамоҳанглигини туғдирар эди. Яна бир
жиҳати неча ўнлаб йиллар давомида дин таъқибга олингани, диний таълим берилмагани,
диний мутахассислар етишмагани, аммо халқимизнинг динга бўлган интилиши, бу борада
талаб ва таклиф ўртасидаги катта фарқнинг юзага келгани; 80-йилларнинг бошида, Шароф
Рашидовдан кейинги рахбарларнинг сиёсий калтабинлиги, узоқни кўра олишмагани,
Иттифоқнинг емирилиши, инқироз ҳолатига келгани, неча ўн йиллар давомида ечилмай
келаётган миллий, диний, ижтимоий масалаларнинг кун тартибига чиқиши, “Пахта иши”
остидаги зуғумлар, XVI - Пленумдан кейинги динга, миллий урф- одатларга, наврўз бай-
Do'stlaringiz bilan baham: |