O’zbekiston respublikasi oliy va o’rta maxsus ta’lim vazirligi islom karimov nomidagi toshkent davlat texnika universiteti


Таянч конструкциялар ва ролик таянчлари



Download 15,99 Mb.
bet51/74
Sana22.02.2022
Hajmi15,99 Mb.
#87648
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   ...   74
Bog'liq
Транс.маш.УМК 1-2-семестр — копия

Таянч конструкциялар ва ролик таянчлари
Таянч конструкция (конвейер рамаси) прокатдан тайёрланадиган металл секцияларидан ташкил топади (4- расм). Баъзиларда иккита бўйлама пўлат арқондан иборат бўлган таянч констукциялар қўлланилиб, осма ролик таянчлар уларга маҳкамланади (4-расм). Уларнинг афзаллиги – оғирлиги кескин камайишидан ташқари тасмага катта бўлакли материални юмшоқлик билан юклашдан иборат.

4-расм. Лентали конвейер секцияси



5-расм. Симарқонли таянч конструкция


Ролик таянчлари (4-расм) конвейернинг энг асосий қисми ҳисобланади. Тасма ҳаракатига қаршилик кўрсатувчи куч ва тасманинг ҳизмат муддати уларнинг ҳолати билан бевосита боғлиқдир.


6 –расм. Ролик таянчлари: а- чизиқий; б-марказлаштирувчи; в-амортизацияловчи роликли; 2-марказлаштирувчи ролик таянчининг ишлаш схемаси


Конвейернинг юкли (ишчи) шохобчасида ясси тасма учун ролик таянчлари битта роликдан иборат бўлади, тасмага новсимон шакл бериш учун эса – учта (айрим ҳолларда иккита ёки бешта) ролик ўрнатилади, улар вертикал текисликда бир бирига нисбатан маълум бурчак остида қўйилади. Конвейернинг юксиз шохобчасида доимо бир роликли таянч ўрнатилади.


Уч роликли таянчларнинг баъзи камчилиги шундан иборатки, уларни қўллашда тасма ҳаракатланиш жараёнида четга қараб силжишга мойил бўлади.
Тасмани ташқи томонга силжиб кетишини олдини олиш учун ён роликларнинг ташқи томонини тасма ҳаракати бўйлаб олди томонга кичик (2 - 40) бурчакка оғдириб ўрнатилади (6, - расм). Шунинг натижасида роликлар ўзининг марказлаштириш таъсирини кўрсатади, чунки тасма ташқи томонга силжиганда роликнинг айланиш ўқига перпендикуляр бўлган унинг айланиш тезлиги вектори Vp нинг йўналиши тасманинг тезлик вектори Vт ни йўналишига мос бўлмайди.

7 – расм. Ён роликларнинг тасмага таъсири: а-ён роликда тасманинг эгилиши; б- ён роликлар ташқи томони оғишининг таъсири

Вектор Vp ни иккига ажратамиз, улардан бири тасма ўқининг йўналиши бўйлаб йўналган, иккинчиси эса – унга перпендикуляр йўналган. Шунда ташкил этувчи векторларнинг бири Vc= Vт , бу вектор эса тасмани марказ томон силжитишга ҳаракат қилади.


Қаттик маҳкамланган ролик таянчлари билан бир қаторда вертикал ўқ атрофида эркин айланадиган таянчлар ҳам қўлланилади. Тасма ташқи томонга силжиганда ролик таянчи қандайдир бурчак ( ) га бурилади ва ундан кейин юқорида айтиб ўтилган ҳолат юз беради.
Баъзи ҳолатларда таянч конструкцияларнинг ён томонларига вертикал ўқда қўшимча роликлар ўрнатилган бўлиб, улар тасмани четга чиқиб кетишига тўсқинлик қилади.
Конвейерга юклаш жойида тасмага материални урилиши зарбини камайтириш ва юмшатиш мақсадида амортизацияланадиган ролик таянчлари қўлланилади (3.34, в- расм).
Ролик таянчларининг бошқа турларидан эгилувчан айланувчи ўқли осма ролик таянчлари (7, б- расм) ни ҳамда роликларини бикирли ўқлари шарнир билан боғланганлари (7, б- расм) ни кўрсатиб ўтиш мумкин.

8-расм. Осма оралиқ таянчлар: а-эгилувчан ўқли; б-роликлар шарнир билан боғланганлиги


Ролик таянчларининг энг асосий элементи роликлардир. Уларга кетадиган харажат Лентали конвейер билан юк ташишга кетадиган умумий харажатларнинг асосий қисмини ташкил этади. Роликларни тез ишдан чиқишининг асосий сабаби – подшипник боғламларининг ифлосланиши туфайли уларни айланишдан тўхтаб қолишидир. Подшипник боғламлари ифлосланишининг олдини олиш учун турли зичлагичлар қўлланилади, улардан энг яхшиси – лабиринт зичлагичлардир (8- расм).



9-расм. Лабиринт зичлагичлар


Таянч роликларнинг диаметри тасма энига қараб қуйидагича олиниши тавсия қилинади: тасманинг эни В = 800 мм бўлганда роликни диаметри 89 (108) мм; В = 1000 мм бўлганда D =(108) 127 мм; В = 1200÷1600 мм бўлганда D = 159 мм.



Download 15,99 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   ...   74




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish