O’zbekiston respublikasi oliy va o’rta maхsus


Госсиниум хирзитум –ўрта толали Госсипиум барбадензе – узун



Download 0,78 Mb.
bet2/5
Sana19.04.2022
Hajmi0,78 Mb.
#564191
1   2   3   4   5
Bog'liq
1 маъруза

Госсиниум хирзитум –ўрта толали Госсипиум барбадензе – узун
(Мексика ғўзаси) толали (Перу ғўзаси)

1.Барги; 2. Гули; 3.Кўсаги; 4.Очил ган кўсак; 5. Чонағи; 6. Булакча; 7. Толали чигит;


8. Чигити; И – Пахта ғўзаси






1.Барги; 2. Гули; 3.Кўсаги; 4.Очилган кўсак; 5.Чонағи; 6. Булакча; 7. То лали чигит;


8. Чигити; И – Пахта ғўзаси





1.1-расм. Маданийлаштирилган ғўза турлари

Бир наслдан тарқалган, морфологик ҳамда хўжалик кўрсаткичлари бир хил бўлган ғўза ўсимликлари туркумига ғўза селексион нави деб аталади.


Ғўзанинг морфологик белгиларига унинг умумий, яъни тупи, барги, гули, кўсаги ва чигитининг ташқи кўринишини белгиловчи кўрсаткичлар киради.
Ғўзанинг хўжалик белгиларига кўсагининг йириклиги, толасининг чиқиши, узунлиги, пишиқлиги, ингичкалиги, ўсимликнинг касалликларга чидамлилиги, вегетасия даврини ифодаловчи кўрсаткичлар киради.
Ғўза ўсимлиги морфологик кўриниши жиҳатидан баландлиги 0,71,5 метргача бўлиб, яхши шохланган, шохларида барглар, кейинчалик кўсакка айланадиган гул шоналари жойлашади. Ғўзанинг вегетасион даври 5 га бўлинади:
1. Экилган чигит 8-10 кунда униб чиқади;
2. 10-12 кун ўтгандан сўнг биринчи барглари пайдо бўлади. Вегетасия даврида 5-8 барг пайдо бўлгач, танадаги барглар қўлтиғидан аввало моноподиал (ўсув), сўнгра симподиал (ҳосил) куртакчалари пайдо бўлиб, ғўза нормал шохлана бошлайди.
3. Ғўза униб чиққандан сўнг 4550 кун ўтгач шоналайди;
4. 2530 кун ўтгач гуллаш бошланади.
5. Ғўзанинг кўсаги эса яна 4550 кун ўтгач очила бошлайди. Ғўзанинг умумий етилиш даври, турига қараб 140160 кунни ташкил этади.
Ғўзанинг кўсаги шар шаклида ёки узунлиги 60 мм ва эни 50 мм бўлган тухум шаклида бўлиб, унинг ичида 45 гр. ўрта толали пахта ёки 34 гр. узун толали пахта бўлади. Пахтанинг ҳар чигитида 715 минг донагача тола бўлади(1.2-Расм).
Пахта толасининг ривожланиш даври 2 га бўлинади: биринчи даври 25-30 кун давом этиб, тола асосан бўйига ўсади. Иккинчи давр 15-30 кун давом этиб, унинг деворларига селлюлоза қатламлари йиғилади ва тола пиша бошлайди. Шунинг учун ҳам толанинг пишганлик даражаси тола ташқи диаметрининг ички каналининг диаметрига бўлган нисбати билан белгиланади. Бу нисбат 1,8 дан 2,8 гача бўлса толалар нормал этилган ҳисобланади.






Download 0,78 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish