О’збекистон республикаси олий ва о’рта махсус та’лим вазирлиги тосҳкент кимйо технологийа институти «Саноат екологияси»


Биосферанинг чидамлилик остонаси ва сиг’им чегараси



Download 6,44 Mb.
bet6/67
Sana23.02.2022
Hajmi6,44 Mb.
#182448
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   67
Bog'liq
ЭКОЛОГИЯ маър. матн кирил., 2011

Биосферанинг чидамлилик остонаси ва сиг’им чегараси
Инсонларнинг табиатга ко’рсатаетган та’сирлари айтарлик катта бо’лмаган такдирларда ушбу муаммо иқтисодий муаммоларга кирилмас еди. ЙА’ни табиат хар доим бизга чексиз хизмат ко’рсатади деб тушунилар еди. Лекин бугунги кундаги ахвол шуни исботлаб турибдики, табиат инсоларни уйламай, хаддан ташкари ко’п ко’рсатадиган та’сирларига бардош бера олмас екан, я’ни у уз-узини қайтадан тиклаб улгура олмаяпти.
Демак, табиатни хар бир елементи узининг ма’лум «сигим чегарасига» ега екан. Антропоген та’сир бу чегарадан ошиб кеца, у емирила бошлар екан. Масалан: бир вақтлар гуллаб яшнаб турган Тигр ва Ефрат водийлари суг’ориш системасини ното’г’ри тузилганлиги ва қишлоқ хо’жалик екинларининг ко’п еклганлиги туфайли тупроқ ерозяси ватузланиш жараенлари хисобига чулга айланиб қолган. Уралск-Волжск чуллари ҳам ното’г’ри чорва боқилиши хисобига хосил бо’лгандир. Охирги вақтларда яна шундай екологик инкирозлардан бири Орол денгизини куриши хисобига унинг атрофида чулларнинг кенгайиб, тупроқда туз миқдорини ортиб бришидир. Натижада ичимлик сувининг сифати ёмонлашиб, турли касаллик турлари ортиб боряпти. Атроф муҳитнинг табий ҳолатини бузилиши даражаси нафақат антропоген та’сирига, балки табиат злементларининг акс та’сир реакцияси ва хоссаларига ҳам бог’лиқдир. Табиат елементларининг акс та’сир реакцияси ко’пгина ҳолларда нотекисдир: ма’лум миқдоргача курасатилаетган озгинагина та’сир хисобига еса, табиатда жуда кучли акс та’сирини бошланишига олиб келиши мумкин. Ушбу та’сир екологик системаларнинг чидамлилик остонаси деб аталади. Кескин ва интенсив равишда ко’рсатилаётган та’сир хисобига биосфера ички о’з-о’зини бошқариш механизми бузилади, я’ни екологик инқироз содир булади.
Биосфера - бу ернинг тирик организмлар ва уларнинг яшаш, мавжудлик муҳитларини ташкил етувчи улик табиатни уз ичига олувчи ташки кобиги (сфера) дир. (биос - ҳаёт, яшаш; спҳариа - шар). Биосфера - тирик ва о’лик материяларнинг о’заро та’сирлари натижасини ифодалайди.
Биосфера ҳақидаги та’лимотни буюк олим акад. Б.И.Вернадский 1926 йилда яратгандир. Унинг та’лимотига биноан баосфера қуйидаги қисмлардан иборатдир:
1. Атмосфера- 25-30 км баландликкача (Йернинг ҳаволи кобиги)
2. Гидросфера-10 км чукурликкача (Йернинг сувли кобиги)
3. Литосфера- 3-4 км чукурликкача (Йернинг тупроқли қатлами)

БИОСФЕРАНИҲГ ТАРКИБИ


Б.И.Бернадский та’лимотига биноан биосфера қуйидаги таркибга егадир:
1. Тирик моддалар- о’симлик, хайвонлар, микроорганизмлар.
2. Биоген моддалар- органик асосли моддалар, улар 2 турга булинади:
•фитоген моддалар- (о’симликлар колдикларидан ҳосил бо’лган) ко’мир, торф, нефт, гумус ва бошқалар.
•зооген моддалар (тирик организм колликларидан ҳосил бо’лган)- бур, охак ва бошқа чукинди моддалар.
3. Кос моддалар- ноорганик ва магматик асосли тог жинслари, Йернинг
яшил кобиги ва сув.
4. Биокос моддалар - микроорганизмлар та’сири остида тог жинсларининг емирилиши хисобига ҳосил буладиган чукинди моддалар. Масалан, тупроқ, табиий сувлар ва х.к.
Биосферада асосий уринни «тирик модда» егаллайди. Тирик моддани о’симликлар дунё си, хайвонлар, баликлар, хашоратлар ва микроорганизмлар ташкил етадилар.Улар биосферани шаклланишида; атмосфера, гидросфера ва литосферанинг таркибларини бошқаришда; кимёвий елементларнинг таксимланишида; фойдали қазилмаларни ва тупроқ қатламининг ҳосил булишда енг актив ролни уйнайди.
БИОСФЕРАНИНГ ФУНКСИЙАЛАРИ
1. Биологик махсулдорлик - я’ни ердаги барча тирик мавжудотларни озик овкатлар билан та’минлаш.
2. Мухитнинг оптимал газ ва гидрологик таркибини та’минлаш.
3. Биологик тозалаш (табиатни о’з-о’зини тозалаши, қайта тиклаши, ассимиляция).
Биосфера нисбатан мустакил бо’лган алохида бо’лаклар йиг’индисидан иборат бо’либ, мозаик тузилишига (структрага) егадир. Биосферанинг алохида фаолият ко’рсатувчи елементлар структура бирлигини биогеоценоз деб аталувчи екологик системалар ташкил етади. Биогеценоз- бу биотик, типографик ва иқлимий жихатдан, бир хил бо’лган абиотик муҳитдаги о’заро бог’лиқ бо’лган о’симликлар ва хайвонлар йиг’индисидан иборатдир.
Шундай қилиб, биогеоценоз деб- нисбатан бир хил участкада жойлашган ва узоқ муддат давомида чиқиндисиз, ёпиқ ишлаб чиқариш жараёнини амалга оширувчи о’симликлар, хайвонлар ва микроорганизмлар популяциялари йиг’индисига айтилади.
Тирик организмлар у ёки бу биогеоценозда бирга яшаш учун кулай бо’лган турларнинг мослари билан биргаликда о’заро мослашган ҳолдагина яшайдилар. Бир турдаги тирик организмлар йиг’индиси – популяция деб аталади.
Шундай қилиб барча организмлар биогеоценоз микесида о’заро озука билан та’минланиш жиҳатдан о’заро узвий бог’лиқдир я’ни трофик (озиқа) занжирини ташкил қилади.
Планетамиздаги барча тирик моддалар икки гуруҳга булинадилар:
1) автотроф организмлар - я’ни ноорганик моддалардан органик моддаларни ҳосил қила олувчилар. Уларга хлорофилли яшил о’симликлар мисол була олади.
2) гетеротроф организмлар – бу инсон, хайвонлар ва микроорганизмлардир. Улар органик моддаларни синтез қила олмайдилар.
Гетеротроф организмлар органик моддаларни турлича истемол қиладилар. Уларнинг ба’зи бирлари о’симликлар ва уларнинг меваларини, бошқа бирлари еса хайвонлар ва о’симликларнинг улик колдикларини, учинчилари еса – о’лган хайвонларни исте’мол қиладилар.

Download 6,44 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   67




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish