О’збекистон республикаси олий ва о’рта махсус та’лим вазирлиги тосҳкент кимйо технологийа институти «Саноат екологияси»



Download 6,44 Mb.
bet13/67
Sana23.02.2022
Hajmi6,44 Mb.
#182448
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   67
Bog'liq
ЭКОЛОГИЯ маър. матн кирил., 2011

ЕНЕРГЕТИК РЕСУРСЛАР
Охирги йилларда инсоният жамияти енергияга бо’лган ехтиёжларини кескин ортиб бориши туфайли енергия инқирозига дуч келмокда. Енергия инқирози келиб чикшининг асосий сабабларидан бири нефт ва газдан беаёв фойдаланилаетандир. Асримизнинг бошида Д.И.Менделеев -»Нефтни екиш, пулни екиш демакдир» - дебогохлантирган еди. Нефт кимие саноатининг енг асосий хом ашёсидир ва унинг миқдори чеклангандир. Узоқ вақт давомида Яқин Шарк мамлакатларида катта нефт конларини топилганлиги арзон ишчи кучининг борлиги туфайли ундан арзон хом ашё сифатида фойдаланиб келинди. Енергиянинг арзонлиги туфайли нефт дан фойдаланиш сур’ати жуда кескин ортиб борди. Чорак аср давомида енергияга бо’лган ехтиёж 3 баробар ортди. Хар о’н йилда енергиядан фойдаланиш 2 баробар ортиб борди.
Ҳозирги кунда енергияга бо’лган ехтиёжни ортиб бориши қуйидаги жадвалларда келтирилган:

ЁқИЛг’и ТУРЛАРИ

1950

1970

1980

1990

2000

КО’МИР

34,5

30,5

26,4

20

19

НЕФТ

23,8

40,1

37,8

35,0

22

ГАЗ

8,9

19,7

20,9

22,6

20

ТОРФ, О’ТИН

6,3

3,7

2,8

2,3

2

ЙАДРО ЕНҲЕРГИЙА



0,5

8,2

12-15

20-30

БОСҲҚА ТУР ЙОҚИЛГ’ИЛАР

6,5

5,6

4,1

3-4

3-5



ЕР ЙУЗИДАГИ ОРГАНИК ЙОҚИЛГ’И РЕСУРСЛАРИ
109 Т.СҲ.Т.

ЁқИЛг’и ТУРЛАРИ

ИСҲЛАТИЛАЙОТГАНЛАРИ

ИСҲЛАТИЛМАЙОТГАНЛАРИ

ко’мир

550-700

6000-10000

нефт

85-105

350-500

сланецлардаги нефт



400-750

ГАЗ

55-76

250-380

Республикамизда жуда куп ёқилг’и-енергетика захиралари мавжуддир. Масалан Кукдумолок газ - концентрат захираларида -143,7 млрд м3-газ; 54,2 млн.т - нефт; 67,4 млн.т.- конденсат бор бо’либ, уни ишга туширсак четдан келтираетган нефтни миқдорини 3-4 баробар камайтириш имконини беради.


Республикамиз захираларидаги углеводородли хом ашёнинг умумий миқдори қуйидагичадир.
•газ буйича -1828 млрд м3
•конденсат буйича - 136 млн.т.
•нефт буйича - 103 млн.т.
Шунингдек, Республикамиз худудида захираларидаги ко’мирнинг миқдорй 3499 млн.т. бо’лган 20 кон аниқлангандир. Асосий саноат захиралари Ангрен, Шаргуй ва Бойсун конларида жойлашгандир.
Енергия инқирозининг асосий сабабларидан бири енергия - ёқилг’и ресурсларидан норационал ва аевсиз фойдаланишдир.
Енергия инқирозидан чикиш учун енг аввало органик ёқилг’иларни екиш урнига янги енергия манбаларидан фойдаланишга утиш зарурдир ва қуйидаги юналишларда ишни ташкил қилиш зарурдир:
1. Атоменергетикасини ривожлантириш.
Йер юзидаги атом енергиясининг миқдори жуда катта ва тугалмасдир. Йер кобигидаги ураннинг миқдори тахминан - 2,5 1012 т. га, дунё океанида 2,5 1013 т, га тенгдир.
1 кг уран- 235- 2,4 млн.кг ш.т. ко’мирни
1 кг дейтерий- 16 млн.кг ко’мирни алмаштира олади.
Атом енергиясидан фойдаланилганда қуйидаги икки муаммо пайдо булади:
• машинасозликнинг махсус сохаларини ривожлантирилиши зарурлиги.
екологик муаммо
Лекин АЕС ИЕС ларга нисбатан екологик жихатдан анча тоза бо’лгани билан уларда ҳосил булаетган қаттиқ чиқиндиларни зарарсизлантириш ва иссиқлик ифлосликлари муаммоларидан ҳоли емасдир.
2. Қуёш енергиясидан фойдаланиш.
Қуёш енегиясидан иссиқлик електр ва еруглик енериялари учун манба сифатида фойдаланиш мумкин. Қуёш енергиясини едектр енергиясига айлантириш жараёнида оралик енергия сифатида иссиқлик енергияси ҳосил булади. Иссиқлик енергияси қуёш нурини махсус мосламалар ёрдамида тутиб (ушлаб) олиниб иссиқликни суюқлик ва газ ҳолатидаги утказгичларга узатиш юли билан ҳосил қилинади. Қуёшли иситгич мосламалари уйларни иситиш учун ва технологик жараёнларда кенг қо’лланилади.
Қуёш еритиш мосламалари сун’ий Йер ё’лдошларига урнатилаган катта-катта ойналардан иборат бо’либ, улар ернинг ма’лум бир нукталарига юналтирилган булади. Улар икки турли булиши мумкин: Лунета - я’ни ой нурига ухшаш нур билан таминловчи ва Солета - я’ни қуёш нурига ухшаш нур билан т’аминловчи.
Лунета - шахарларни кечаси еритиш учун, Солета - еса далаларни еритилиш вақтини ошириш хисобига қишлоқ хужалаги екинларининг ҳосилдорлигини ошириш учун қо’лланилади. Қуёш еритиш мосламалари атроф муҳитга хеч кандай заҳарли та’сир ко’рсатмайди.
3. Йер ости сувларининг иссиқлик енергиясидан фойдаланиш.
Йер ости сувларининг температураси 170-370°C гача етади. Йерни бургулаш жараёнида босимнинг кескин узгариши натижасида ер ости сувлари буг билан аралашма шаклида ер юзасига отилиб чикади. Ушбу кул пар електр енергияси ҳосил қилиш учун қо’лланилиши мумкин. Масалан жахоннинг купгина мамлакатларида: Италия, Испания, Исландия, Япония, Камчаткада ана шундай електростанциялари ишга туширилгандир.
4. Денгиз енергиясидан фойдаланиш.
Ҳозирги кунда денгиз тулкинлари, окимлари енергиясидан фойдаланиб ишлайдиган електрогенераторлар билан ишлайдиган електростанциялар ҳам ишга туширилгандир.
5. Шамол енергиясидан фойдаланиш.
Шамол енергиясидан фойдаланиб ишловчи електростанциялар шамолнинг уртача тезлиги 4,5 м/секунддан катта бо’лган жойларда қо’лланилиши мумкиндир. Енг катта шамол електростанцияси Францияда бо’либ, унинг қуввати 650 Квт ва шамол гилдирагининг диаметри 30 мга тенгдир.



Download 6,44 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   67




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish