О’збекистон республикаси олий ва о’рта махсус та’лим вазирлиги тосҳкент кимйо технологийа институти «Саноат екологияси»


ТАБИАТДАН ОҚИЛОНА ФОЙДАЛАНИСҲ АСОСЛАРИ



Download 6,44 Mb.
bet12/67
Sana23.02.2022
Hajmi6,44 Mb.
#182448
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   67
Bog'liq
ЭКОЛОГИЯ маър. матн кирил., 2011

ТАБИАТДАН ОҚИЛОНА ФОЙДАЛАНИСҲ АСОСЛАРИ
Табиий ресурслардан оқилона фойдаланиш асослари - ресурсларнинг айланма харакатини илмий жихатдан ташкил қилишдан иборатдир.
Жамиятнинг ресурсларга бо’лган талабларини ва аҳолини сонини ошиб боришини хисобига олган ҳолда кенгайтирилган ишлаб чиқаришни ташкил қилиш зарурдир. Демак, ресурсларни сарфлаш емас, балки қайтадан айланма харакатини ташкил етиш керакдир. СҲу вақтга кадар инсон табиий ресурслардан тугалланмайдиган манба сифатида фойдаланиб келган. Лекин қайта тикланмайдиган ресурслр (руда, нефт, газ, ко’мир) тугай бошлаяпти ва инсоният олдида хом ашё ва енергетик ресурслар етишмовчилик муаммоси пайдо була бошлади.
Ҳозирги кунда инсоният олдида қуйидаги муаммолар мавжуддир:
1 .Хом ашё етишмаслиги муаммоси;
2. Енергия билан та’минлаш муаммоси;
3. Озиқ-овкат муаммоси.
Юқори муаммоларни ҳаммаси биргаликда екологик инқирозни вужудга келтиради. Енди ушбу инқироздан чикиши юллари бормикан? - деган саволни куриб чикамиз.


ХОМ--АСҲЙО МАНБАЛАРИ
Жахонда урушдан кейин даврда бутун инсоният жамияти пайдо бо’лган давирдан бери канча хом ашёдан фадаланилган, бо’лса шунча миқдорда хом ашё ишлатилади. Йилига 100 млрд т. гача тог жинслари қайта ишланади. Инсон уз фаолияти давомида мавжуд бо’лган 88 елементнинг 85 таисдан фойдаланади. Енг бой руда конлари тез ишлатилиши хисобига камайиб бораяпти. Инсониятнинг захираларидаги металлар билан та’мнланиш миқдори қуйидаги йилларга етади.
Ал - 570 йил Рб- 19 йил
Фе - 250 йил Сн - 35 йил
Зн - 23 йил Аг, Рт - 20 йил
Су - 29 йил Ау - 17 йил
Узбекистон Республикаси келажакда тог’-кон саноатини ривожлантириш учун мустахкам хомашё базасига егадир. Унинг худудига 50 та кон бо’либ унда 94 тур минерал хом ашё бордир. Ҳозирги кунда 33 та конда нодир металлар ва 32 та конда рангли металлар қазиб олинмоқда. 27 та олтин ва кумуш конлардан 19 таси ишлаб турибди, ундан 7 сида факат олтин казиб олинмокда. О’рта Осиёдаги енг йирик Олмалиқ тог’-кон комбинатини мисмолибденли ва калай- рухли конлар та’минлаб турибди. Ушбу конлар рудалари таркибида мисдан ташкари олтин, кумиш, молибден, селен ва бошқа елементлар ҳам бор.
Республикамизда яна 7 та волфрам конлари, 2 та кургошин колари бор, фосфорит захиралари еса, 100 млн т. фосфор ангидриди хисобига та’минлангандир. Лекин мавжуд минерал хом ашёдан етарлидаражада рационал, тежамли фойдаланилаетгани ё’қ. Уларни казиб олиш ва фойдаланиш жараёнларида купгина қисми бекорга ё’қотиляпти.
Йилига республикамизда 100 млн т. турли хил чиқиндилар ҳосил булади, ва уларнинг ярмдан купи заҳарли моддалардан ташкил топгандир.
Уларнинг ма’лум қисми иккиламчи хом ашё сифатида халк хужалигида фодаланилаяпти, лейкин асосий қисми еса, (умумий миқдори 2 млрд.т.) ишлатилмайди ва бир ерга тупланиб куйилади.
Чиқиндиларнинг куп қисми (1.3 млрд.т.) тог-кон ва қайта ишловчи корхоналарида ҳосил булади. Кора ва рангли металларни қайта ишлаш жараёнида 350 минг т. шлак ҳосил булади. СҲундай қилиб, кам такомиллашган технология билан тор жинсларини қайта ишлаш жараёнида жуда куп миқдорда чиқиндилар ҳосил булади. Улар еса куп ер майдонини егаллаш нафакат у ерларни банд қилади, балки ернинг унумдорлигини ҳам емонлаштиради. Республикамизда заҳарли қаттиқ чиқиндиларни заҳарсизлантириш, улардан фойдаланишни ташкил қилиш каби ишлар ҳам юлга куйилган емас.
Енди ҳозирги кунда минерал хом ашё инқирозидан чикиш юллари билан танишиб чикамиз:
1.Фойдали қазилмаларнинг янги конларини излаб топиш. Масалан, океан тубида жуда бой конлар мавжуд бо’либ, келажакда улардан самарали фойдаланиш усулларини ишлаб чикиш зарур.
2.Иккиламчи хом ашёдан фойдаланишни ташкил қилиш. Мавжуд технологик жараёнларни такомиллаштириш асосий рол уйнайди. Масалан, ҳозир ривожланган купгина мамлакатларда 30-40% мис иккиламчи хом ашёни қайта ишлаш хисобига ажратиб олинаяпти. Яна биометаллургияни ривожлантириш хисобига колдик тог жинслари таркибидан арзон юл биан бир канча металларни ажратиб олиш мумкин. Ушбу усул таркибида турли бактериялар учун зарур бо’лган моддалари бор бо’лган суюқлик билан рудани ювишга асослангандир. Бактериялар минералларни парчалаб керакли металлни еритмага утказади ва у кейин ажратиб олинади. Бу усул билан Cу, Зн, Ни, Мо, Ал ва хатто олтинни ҳам ажратиб олиш мумкин.
3. Металларни пластмассалар билан алмаштириш хисобира уларни тежаш. Масалан, 1 т пластмасса, 3 т бронза, қалай ва бошқа рангли металларни алмаштиради.



Download 6,44 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   67




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish