O'zbekiston Milliy Ensiklopediyasi indd



Download 1,56 Mb.
Pdf ko'rish
bet160/184
Sana23.02.2022
Hajmi1,56 Mb.
#163407
1   ...   156   157   158   159   160   161   162   163   ...   184
Bog'liq
Ozbekiston-Milliy-Ensiklopediyasi-Ch-harfi

ЧУКОТКА ЯРИМ ОРОЛИ - Осиё 
нинг шим.шаркидаги ярим орол. РФ 
Магадан вилоятида. Майд. 49 минг км2. 
Шим. Америка (Сьюард я.о.)дан Беринг 
бўғози орқали ажралган. Ярим орол-
да Россиянинг энг шарқий нуқтаси — 
Дежнев бурни жойлашган. Ч.я.о. Беринг 
денгизининг Анадирь бўғози ва Чукот-
ка денгизи билан ўралган. Қирғоқлари 
қўлтиқлар билан кучли кесилган. Катта 
қисми Чукотка тоғликлари билан банд. 
Унда кўплаб ботиклар орқали бирбири-
дан ажралган гумбазсимон қирлар мав-
жуд. Ер юзасининг ўртача бал. 400— 500 
м, энг баланд ери жан.да (Исходная тоғи, 
1158 м). Ч.я.о.нинг катта қисми тундра 
ўсимликлари билан қопланган. Фойдали 
қазилмалари — олтин, қалай, вольфрам 
ва б. 
ЧУКУРОВА, Киликия пасттекислиги 
— Туркиянинг шим. кисмидаги пастте-
кислик, Тавр тоғлари билан Ўрта денгиз 
оралищца. Уз. 150 км чамасида, кенглиги 
70 км гача. Жайҳон ва Сайҳон дарёлари 
оқизиб келтирган аллювий жинслардан 
тузилган. Коратепа миллий боғи ташкил 
этилган. Мамлакатнинг муҳим пахтачи-
лик рни. Ч.да Адана, Жайҳон, Мерсин 
ш.лари жойлашган. 
ЧУКЧА ТИЛИ, чукот тили — чукот-
камчатка тиллари оиласининг чукот-ко-
ряк тармоғига мансуб тил. РФнинг Чукот 
ва Коряк мухтор округларида, шунингдек, 
Саха Республикасининг Қуйи Колима ту-
манида тарқалган. Сўзлашувчиларнинг 
умумий сони 15 минг кишидан ортиқ 
(ўтган асрнинг охирлари). Ч.т.нинг 10 га 
яқин лахжаси булиб, уларнинг асосийла-
ри 2 та: шарқий (уэлен) — адабий тилга 
асос бўлган; ғарбий (певек). Ч.т. фоне-
тик тизимида 6 унли, 13 ундош мавжуд; 
унлиларда сингармонизм, ассимиляция, 
диссимиляция ҳодисалари кузатилади. 
Грамматик қурилиши жиҳатидан агглю-
тинатив тилларга киради. Суз ва шакл 
ясалиши суффикслар ва префикслар 
орқали амалга ошади. Морфологияси-
да сон категорияси (бирлик ва куплик) 
мавжуд, олмошлар сони 6—8 тани таш-
кил этади. Синтаксисида қўшма га-


www.ziyouz.com кутубхонаси
164
пларга нисбатан содда гаплар кўпроқ 
қўлланади. Лексикасида эскимос, юкагир 
тилларидан, шунингдек, рус тилидан (19-
а. охири — 20-а.) ўзлашган сўзлар бор. 
1931 й.да лотин графикаси асосида шак-
лланган ёзуви 1936 й.да рус графикасига 
кўчирилган. 

Download 1,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   156   157   158   159   160   161   162   163   ...   184




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish