O'zbekiston Milliy Ensiklopediyasi indd



Download 1,56 Mb.
Pdf ko'rish
bet157/184
Sana23.02.2022
Hajmi1,56 Mb.
#163407
1   ...   153   154   155   156   157   158   159   160   ...   184
Bog'liq
Ozbekiston-Milliy-Ensiklopediyasi-Ch-harfi

ЧУВАШЛАР (ўзларини чаваш деб 
атайдилар) — халқ, Чувашиянинг асосий 
аҳолиси (907,6 минг киши), шунингдек, 
Бошқирдистон, Татаристон, Ульяновск 
ва Самара вилоятлари (РФ) ва б. ерлар-
да яшайди. РФ да жами — 1773,6 минг 
киши (1990-й.лар ўрталари). Чуваш тили-
да сўзлашади. Диндорлари — православ-
лар. Ч. деҳқончилик, ҳунармандчилик ва 
асаларичилик билан шугулланади.
ЧУДЬ-ПСКОВ КЎЛИ - РФ Псков ви-
лояти ва Эстониядаги кул. Эстонлар Пей-
пиЯрв кўли деб аташади. Бал. 30 м. Жан.
дан шим.га 150 км чўзилган. Бирбирига 
туташган 3 та кўлдан иборат. Чекка жан.
да Псков, ўртасида Тёплое, шим.да Чудь 
кўллари жойлашган. Умумий майд. 3550 
км2, ўртача чуқ. 7,5 м, энг чуқур жойи 
15 м. Шим. ва шарқий қирғоқлари паст, 
қум дюналари, қисман тошлоқлардан 
иборат. Баҳорда суви кўпайганда шарқий 
ва шим. қирғоклари сув остида қрлади. 
Кўлда майда ороллар бор, йирикроқлари 
Пириссар ва Талабский о.лари. Кўлга 
Великая, Эмайига, Желча, Авийига, Чёр-
ная каби дарёлар куйилиб, Нарва дарёси 
оқиб чиқади. Декабрнинг ўрталаридан 
музлаб, апр. охири — май бошларида 
муздан ҳоли бўлади. Кўлнинг сув сатхи 
баҳор охирларида, даре суви кўпайганда 
3 м гача кўтарилиб, қишда пасаяди. 
Ўртача сув хажми 25,2 км3. Ч.П.к. да 
балиқларнинг 22 тури (лешч, плотва, су-
дак, сиг, налим, чўртан ва б.) бор. Кўлда 
кема қатнайди, ёғоч ташилади.
ЧУ-ИЛИ 
ТОҒЛАРИ - Жан. 
Қозоғистондаги емирилган паст тоғли 
ўлка. Жан.шарқда Орқа Или Олатови
шим.ғарбда Бетпакдала билан туташади. 
Жан.шарқий қисми Айтов (энг баланд 
жойи 1800 м — Ч.И.т.нинг энг баланд 
қисми) деб номланади. Айтовнинг жан.
ғарбий ён бағри тик, шим.шарқийси 
ётиқ. Унинг шарқида Қорауй платоси, 
шим.шарқида Хонтов жойлашган (энг 
баланд жойи 1200 м). Хонтовнинг шим.
ғарбидаги емирилган паст тоғли Жел-
тов Бетпакдалага туташади. Айтовнинг 
жан.даги Копии ботиғи уни Кандиктос 
тоғидан ажратиб туради. Ч.И.т. қадимий 
тоғлар бўлиб, замини, асосан, палеозой, 
усти мезокайнозой ётқизиклари (сла-
нец, гранит, оҳактош, гипссимон жин-
слар, кумтошлар) дан ташкил топган. 
Қиши совуқ, ёзи қуруқ ва иссиқ. Янв.
нинг ўртача траси —14°, —15°, июлники 
23°—25°. Йилига 350—400 мм ёғин ту-
шади, шим.шарқий ён бағрида 200—250 
мм. Тоғларнинг қуйи қисмида чўл, сўнгра 
адир, юқори кисмида тоғ минтақаси мав-
жуд. Ён бағирлари чўлдашт ўсимликлари 
билан қопланган.

Download 1,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   153   154   155   156   157   158   159   160   ...   184




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish