O'zbekiston Milliy Ensiklopediyasi indd



Download 1,56 Mb.
Pdf ko'rish
bet144/184
Sana23.02.2022
Hajmi1,56 Mb.
#163407
1   ...   140   141   142   143   144   145   146   147   ...   184
Bog'liq
Ozbekiston-Milliy-Ensiklopediyasi-Ch-harfi

ЧОРВОҚ СУВ ОМБОРИ — Чирчиқ 
дарёсининг бошланиш қисмида қурилган 
(1963—70) 
гидротехника 
иншооти. 
Қ.х.ни бир меъёрда сув билан таъмин-
лаш, тошқинларнинг олдини олиш ва 
гидротехника мақсадларида барпо этил-
ган. Дарё сувини мавсумий тартибга со-
лади. Сув омбори Чатқол ва Угом тоглари 
орасига қурилган. Тош тупроқли тўғони 
уз. 768 м, баландлиги 168 м, юқори 
қисмининг эни 12 м. Тўғонда Чорвоқ 
ГЭСни сув билан таъминлаш учун уз. 
800 м ва диаметри 11 м бўлган 2 та тун-
нель бор. Ч.с.о.нинг тўла сиғими 2006 
млн. м3, шундан фойдали сув ҳажми 
1580 млн. м3, сув юзаси сатҳи 40,1 км2, 
эни айрим жойларда 10 км, уз. 19 км, 
максимал чуқ. 131 м, ўртача чуқ. 55 м. 
Сув омборига Писком, Кўксув, Чатқол 
дарёлари қуйилади.
Сув оқими кўпайиб, хатарли даражага 
етганда сувни чиқариб юборадиган шах-
тали (1200 м3/сек) ва 2 та поғонали (450 
м3/сек ва 500 м’/сек) сув ташлагичлар 
билан жиҳозланган.
Ч.с.о. Чирчиқ—Бўзсув сувэнерге-
тика трактинн бир меъёрда сув билан 
таъминлайди. Унинг барпо этилиши 
билан сув кам бўлган йиллари Тошкент 
воҳасидаги ва Қозоғистон Республикаси 
Жан. Қозоғистон вилоятидаги 355 минг 
га дан ортиқ ерни барқарор сув билан 
таъминлаш (шундан янги ўзлаштирилган 
ерлар 150 минг га), Чирчиқ дарёси-
нинг юқори оқимида рўй берадиган сув 
тошқинларига барҳам бериш имконият-
лари яратилди.
2000йил 
бошларидан 
Ч.с.о. 
соҳилларида халқаро андозаларга мое 
бўлган йирик дам олиш мажмуалари бар-
по этилди.
ЧОРГОҲ (форс—тўрт ва жой, 
ўрин) — 1) Ўн икки мақом тизимида-
ги 24 шўъбалардан бирининг номи. 
Товушқатори 2 бутун (204 ва 180 цент) 
ва ярим тон (114 цент) оралиғида жой-
лашган пардалар тузилмасига асос-
ланган. Ўтмишда бастакорлар Ч.нинг 
пардалари негизида турли шакл ва 
жанрларда асарлар яратишган. Ч. ма-
ком йўллари ҳоз. кунга кадар хилмахил 
ижод ва ижро услублари оркали бизгача 
етиб келди. Муайян мақом ёки шўъба 
товушқаторининг тўртинчи пардаси ҳам 
Ч. дейилади. Мусиқа ижодкорлари то-
монидан хар хил мақом ва шўъбаларга 
таянган ҳолда Ч. номида куй ва ашула-
лар битилгани маълум. Маc, «Чоргоҳи 
Ажам» (Ажам шўъбасининг Чоргоҳи) 
каби. Бу асар Ўрта аерларда 24 мурак-
каботнинг бири саналган; 2) Шашмақом 
ҳамда Хоразм мақомлари мажмуаси-
даги Дугоҳ макрмида таркибий чолғу 
куй ва ашула йўллари: «Мухаммаси 
Ч.», «Талқини Ч.», «Насри Ч.», «Уфари 


www.ziyouz.com кутубхонаси
148
Ч.», «Савти Ч.», «Талқинчаи Савти Ч.», 
«Қашқарчаи Савти Ч.», «Соқийномаи 
Савти Ч.», «Уфари Савти Ч.». Улар парда 
тузилишининг дастлабки тўрт поғонаси 
Ўн икки маком Ч. шўъбасига мое кела-
ди. Ч. мақом йўллари ёрқин ва ёқимли 
янграйди, тингловчида хуш кайфият 
уйғотади. Ч. шўъбаларининг ўзгача ус-
лубий йўллари ҳам яратилган. Чунончи, 
Тошкент, Фарғонада машҳур Ч. ашула 
йўллари, «Ёввойи Ч.», сурнай куйлари, 
Содирхон Ҳофиз (Бобошарифов) яратган 
«Чоргоҳи Муножот» шулар жумласидан. 
Мазкур воҳаларда машҳур Ч. йўллари 
5 қисмли йирик шаклдаги ашула турку-
мидан иборат. «Ч.1» сарахбор, «Ч.2» та-
рона, «Ч.З» савт, «Ч.4» қашқарча, «Ч.5» 
ва Ч.6» уфар дойра усуллари асосида 
ишланган; 3) Эрон дастгоҳлари, озарбай-
жон муғомлари ва уйғур муқомларидан 
бирининг номи. Мазкур Ч.ларнинг пар-
да тузилиши бирбирига яқин бўлсада, 
куйоҳанглари, усул ва услублари уз мил-
лий ва маҳаллий мусиқасига хосдир. 

Download 1,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   140   141   142   143   144   145   146   147   ...   184




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish