Ona tili metodika (1-sinf). indd

5-soat
Darsn ng maqsad : 
t lga n sbatan bad y 
d dn o‘st r sh.
Vos ta:
Anvar Ob djonn ng “Sabz ” 
she’r .
Kirish
Tashk l y q smdan key n o‘tgan dars esla-
t lad . O‘tgan darsda sabzavotlarn ta’r fl ashn
mashq q ld k. Ularn ng ko‘r n sh haq da, n -
malarga shlat l sh haq da qanday gap r b 
ber sh kerakl g n o‘rgand k. Kel ng, eslab 
olam z.
Sabz n qanday ta’r fl aym z? Un ng ko‘r n -
sh , mazas va shlat l sh haq da n malarn b -
las z?
Kartoshkan ng-ch ?
P yozn ng-ch ?
@edurtm_uz

---

56
Bolalardan savollarga javob ol ngach, dars-
n ng asos y q sm ga o‘t lad .
Asosiy qism
Bugun s zlar b lan Anvar Ob djonn ng “Sab-
z ” she’r n o‘rganam z. She’rn o‘q shdan old n 
s zlarga b r top shmoq aytaman. Qan , k m b -
larkan javob n . Yer tag da olt n qoz q.
N ma bu?
Bolalarn ng javob t nglangach, savol ber -
lad :
Qoz q o‘z n ma?
Bolalarn ng javob dan so‘ng o‘q tuvch
umumlasht r b, qoz q n ma ekanl g n tushunt -
rad . B ror uy hayvon , masalan, t, ot, s g rn
bog‘lashda shlat lad gan, yerga qoq b qo‘y la-
d gan yog‘och yok tosh b lan metall moslama. 
U uzunchoq va yerga oson k r sh uchun uch
ng chka bo‘lad . Mana bu rasmdag qoz q. 
Uchl taraf yerga t q l b, ust dan bolg‘a b lan 
ur lad . Ko‘r n sh ga qaranglar-ch , u sabz ga 
o‘xshab ketyapt m ?
Sabz ham shunday uchl va yer ost da bo‘l-
gan uchun top shmoqda u “yer tag da olt n qo-
z q” deb ta’r fl angan.
Rang n ng sar ql g esa olt n rang ga o‘xsha-
gan uchun “olt n qoz q” dey lgan.
End she’rn o‘q ym z.
Darsl kn ng 80-bet dag “Sabz ” she’r n o‘q -
tuvch o‘z fodal q l b o‘q b berad .
O‘q tuvch o‘q b bergandan key n o‘quvch -
lar navbatma-navbat o‘q yd . Hamma o‘quvch
o‘q b bo‘lgach, she’r ost da ber lgan savollarga 
o‘t lad .
Savoln ng javob “sabz t l dan”. Bu jumla-
n ng moh yat n maydalab tushunt r sh shart 
emas. Bolan obrazn h s q la olsa, yetarl . 
2-savoln ng javob po‘st n ng yupqal g , dala-
da yet sht r l sh , olt n qoz q deya ta’rfl an sh , 
yer tag da bo‘l sh , o‘rada saqlan sh , palovda 
shlat l sh kab xusus yatlar d r. Bu javoblarn
bolalardan ch qar b ol sh uchun har b r qatorn
o‘q b, n ma nazarda tut lgan n so‘rash kerak. 
Masalan, “Yupqag na po‘st m bor” n ma de-
gan , deb so‘rash mumk n. Javob: sabz n ng 
po‘st yupqa bo‘lad , shu nazarda tut lgan.
“Dalada ko‘p do‘st m bor” deganda sabz -
n ng qays xusus yat nazarda tut lyapt ? Ja-
vob: sabz n ng dalada yet sht r l sh .
“Maqolda ham yoz qman, o‘sha olt n qoz q-
man” deganda-ch ?
Javob: “yer tag da olt n qoz q” degan top sh-
moqn ng javob sabz ekanl g ga shora q l n-
gan.
“Yotsam yerga qap sh b, dumg namdan tor-
t sh b” deyapt sho r, sabz yerga qap sh b yo-
tad m ?
Javob: sabz n ng o‘z yer ost da bo‘lad , 
yerga mustahkam yop shgan bo‘lad . Barglar
esa yer ust da bo‘lad . Barg dan tort b yerdan 
sug‘ur b ol nad . 
“Tashlad lar o‘raga, salom palov to‘raga” 
deganda un ng yerda qaz lgan o‘rada saqla-
n sh va palov q l nganda shlat l sh ayt lgan.
Uch nch va to‘rt nch savollarga yuqor dag
javoblardan javob ch qar sh mumk n.