Омон б у л са н г, у н у т м а 1 Уруш ш ш г сунггя йили — цирк бешинчи йилникг ЦК



Download 8,11 Mb.
Pdf ko'rish
bet139/152
Sana23.09.2022
Hajmi8,11 Mb.
#850018
1   ...   135   136   137   138   139   140   141   142   ...   152
Bog'liq
Omon bo\'lsang unutma qissa

Балиц тутадиган сават. (!
Тарж. изо$и)
206


шунацами ёки ташландиц экин ерими, билиб булмасди; 
у бир ердан иккинчисига, 
иккинчисидан 
учинчисига. 
утиб, борган сари юцорига 
к^тариларди, аммо бинодан 
эса замон дарак й#ц эди. Ёмгирда узоцни куриб булмас­
ди, у то булоцца дуч келгунича яна анча адашиб-улоциб 
юрди, булоцни 
кургач, 
пастга тушиши 
лозимлигини 
фахмлади 
ва царшисидаги сийрак тогтеракларг ичида 
цишловнинг вацт утиши ва 
цор-ёмгирдан цорайиб кет­
ган тарам-тарам 
тахтали томини 
к^рди. Настена бир 
вацтлардаги сингари яна деразачани тициллатди ва ш у 
ондаёц Андрей овозимни 
танисин, цурциб 
кетмасин, 
деб чацирди. Андрей яна ушандагидай югуриб чицди- 
да, уни ичкарига олиб кирди ва зул кийимларини ечиш- 
да ёрдамлашди. Аммо 
гап бу сафар Настена биринчи , 
марта цайицДа 
сузиб келиб, улар 
циргоцда учрашган ’ 
вацтларидагига цараганда бошцача б^лди.
Бунга 
Настенанинг узи 
айбдор эди. У Андрейнинг 
гапларига цулоц солар экаи, унинг таъсирига тушиб, у 
нима деяётган 
булса, заммаси 
тугри, 
унинг бу ерда г 
яшириниб юриши-ю, менинг эса, у ёцдан бировга огиз 
очмай юрганим маъцул, бундан булак чорамиз зам йуц 
деб унга ишонди. Д а, у тишини-тишига цуйиб чидаши, 
индамаслиги керак, худди учи уткир, циррали тошлар 
орасидан утаётгандек, зар 
кунни юз азобда 
у т к а з и ш и  
керак, цандайдир зали номаълум, ноаниц нажот йулига 
чициб олмоги лозим. Ам м о у ёлгиз цолди дегунча умид- 
сизликка, вазимага 
тушиб, азоб-уцубатдан цсн-зардоб 
ютарди: ахир улар нима иш циляпти 
узи? Нима цил- 
япти, нимага ишоняпти? Дацицат — у тошлар орасидан, 
Ангаранинг 
уртасидан, сув ж уда тез 
оцадиган, чуцур 
жойдан гапирувчи дарахт булиб усиб чицади. Деч цан­
дай куч уни яшира 
олмайди. Дарцалай 
Андрей беки- 
ниб юрган еридан чициб, айбига ицрор булиб борса яхши 
булмасмикин? Ахир, эгилган бошни цилич кесмас дейи-| 
шади-ку. Ахир, одамлар зам шундай гунози азим цил-: 
ган киши цайтиб бирон гуноз цилишга цодир эмаслиги-, 
ни тушунишлари керак-да. Ш унинг учун у яна уз олди- 
да Андрейнинг соцоли патак булиб, 
халтадай осилгая 
юзини, азоб-уцубатдан цаърига тортган тийрак кузлари- 
ни, ёй дек буки л ган, кир-чир кийимдаги эпчил гавдасини, 
ёмгирдан 
срят
зах, цоронги, завоси тахир, диццинафас 
цишловни куриб, зис этиб, алами янгиланди-да, титраб 
кетди.

Печка ёцмайсан шекилли, а ? — деб суради у газа* 
бини босолмасдан. 
к


— Бу ерда печка й уц,— деб у оз^иста 
жавоб берди 
Настенанинг авзойини сезиб.
Настенани шундай цайгу-з$асрат босдики, юраги цон- 
га тулди, аъзойи бадани латтадай бушашиб, боши луц- 
луц цила бошлади, у инциллаб деди :
— Андрей, балки кераги 
йуцдир, а? Бунаца цилиб 
юрмай, чиццанимиз дурустмиди? Мен сен билан цаёцца 
булса з^ам, дунёнинг нариги чеккасига десанг з$ам кета- 
верардим, сен цаерда булсанг, мен з^ам уш а ерда б$лар- 
дим. Бундан ортиц чидолмайман. Сен з$ам чидолмайсан, 
узин! га бир цара, цай аз^волдасан, 
узингни узинг нима 
килиб цуйдинг? Отиб ташлашади, деб сенга ким айтди? 
Уруш тугади... ахир, шундай з^ам улиб булдик-ку...
. Нлстона шоша-пиша гапирар экан, Андрейнинг узоц- 
лаш&ётганини, бацрайиб, заз^архандалик билан бужма- 
йиб кетаётганини куриб турарди. Андрей ш ундай деди:
— Мендан 
цутулгинг келиб 
цолдими? Х уш , хуш , 
май ли.
— Андрей!— Настена цурциб кетди.

1
?утуласан, Настена, цутулиб цоласан,— у овози- 
ни гоз$ кутариб, гоз$ 
тухтаб-тухтаб, 
гоз$ 
овутувчи бир 
оз^ангда пасайтприб давом этди.— Гапинг тугри — тинканг 
цуриб кетди, качонгача чидаш мумкин, ахир? Киши уз 
иззат-з$урматини з$ам 
билиши керак. 
Узим 
туш униб 
олишим 
керак. Цутулиб цоласан, Настена, 
аммо сен 
уйлаганингдек эмас. Сен билан 
кетавераман деяпсан- 
м и?— у аввалгисидан з$ам баттароц юракни сициб кул- 
ди-да, овозини баландлатди :— А хи р сени менинг ёним- 
га тургазиб, отиб ташламасликларини узинг з$ам била- 
сан-ку. Сенга 
раз^млари 
келади. Мени 
эса, отишади. 
Сецга з$еч булмаса цорнингдаги боланг туфали раз^м ци- 
лишади. Кейин, жонгинам, бир узинг кетаверасан, ш у 
билан виждонинг з$ам пок булади. З^а, чакки эмас.
— Бас цил, Андрей, бас цил 
деяпман сенга. Ш ун­
дай дейишга уялмайсанми, а?
— Мен сени, Настена, узим цутцазиб цуяман. Даде- 
май, шу яцин орада, куп куттириб цуймайман. Мен сени 
бир умр мана ш унаца сарсон цилиб цуймоцчи эмасман. 
Модомики, гап 
шунаца булса, эртагаёц 
ёки истасанг, 
з^озироц цутуласан, Ангара 
ёнгинамда. 
К ум ам ан деб 
овора булиб з$ам юрмайсан. Арцончам з$ам бор, з$у муз- 
лама пайтида тегирмонга кирувдим, уша ердан арцонча 
топиб олувдим. 
Бацувват — беш кишини кутаради. Се­
нинг цайигингдан сакрайман, 
сен эса, то ч^киб кетгу- 
нимча цараб 
турасан. А хи р 
сен, барибир 
Ангарадан


кетишинг керак-ку, мени эса йул-йулакай ташлаб кетя- 
сан, ярим йучгача сенга царашиб, эшкагингни эшаман.
Настена, 
грё
$^зини зимоя цилаётгандек,цулини кукси- 
га босиб, эшитмаслик, туш унмаслик учун бошини сарак- 
сарак цилиб ялина бошлади:
— Мени нега 
бунча цийнайсан, 
нега? Мен сенга 
нима цилдим? 
Мен .шуниси 
маъцулмикин дегандим... 
А хи р, мен сени 
йулдан ураётганим 
йуц-ку, мен узим 
Зам билмайман. Миямга 
келганини айтдим-цуйдим-да. 
Сен булсанг, гапингни цара-я? Нега унаца дейсан?
— Менга ацл ургатмай цуя цол, узим биламан. Мен 
сенга уша дастлабки куниёц дангал йуц деб айтганман. 
Ш унинг учун сен мени йулимдан цайтаролмайсан, зара- 
кат цилмай цуя цол. З^еч иш чицмайди!— Андрей баци- 
риб, узини тутиб 
туролмай, шундай 
цазр-газаб билан 
унга ёпишиб кетдики, Настена эсанкираб цолди.— Вой 
сендаца мезрибондан 
ургилдим, 
яхшилик 
цилмоцчи 
булибдилар-а. Биламан, 
максадинг 
нима. 
1
{анацасига 
гумдон 
цилиш 
йулини люпибсан-да. Чамаси, кечаси 
билан ухламай, уйлаб чиццанга ухш айсан. Бундан ду­
ру ст йулини тополмабсан-да! 1^ул-оёгимни боглашгани- 
да чивин чацмасин, деб яна тур зам 
топиб келибди-я. 
Узим эвини 
циламан. Турингсиз 
зам эвини циламан. 
Энди менга зеч нима керак эмас, ташийвериб ж уда ций- 
налиб кетдинг. Бас энди. Ш унча ташигаиинг зам етар, 
дамингни ол. Энди бу ерда цорангни курсатма, барибир 
мени куролмайсан. Бу 
зам тугри: хотинга 
боцим бу- 
лиш — огир! Ам м о сенга яна эслатиб ц у я й : менинг ш у 
ердалигимни бировга айтсанг, барибир топиб оламан. У л­
сам зам цулим ёцангда булади. Шуни унутма, Настена.
Настена уни гапдан тухтатиш , 
зовуридан тушириш 
мацсадида унга томон цадам ташлади. Андрей жиркан- 
гандек, зумда афти буришиб 
кетдн-да, бошини елкаси 
ичига тортди.
— Менга цара, Андрей,— деди у мулойимлик билан 
илтижо 
цилиб.— Менга цара, Йуц, 
царагин, юзингни 
угирма. Аввал царагину кейин 
уша сен айтган одамга 
ухшайманми-йуцми, айтгин. Тепангда худо бор, Андрей, 
нималарни валдираяпсан? 1?ани, айт: ухшайманми?
— Балки сендан узр зам сурашим керакдир зали? 
Оёгингга бош уриб, сени бекорга 
айблабман дейинми? 
Ё бошца муддаонг булса, айт, цилайин.
— Узр сурашингнинг кераги йуц. Оёгингга эса, узим 
бош ураман, фацат бунаца 
дема. Айтган гапларингга 
ишонма, узингни-узинг алдама. Менинг раъйимга цара-

Download 8,11 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   135   136   137   138   139   140   141   142   ...   152




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish