Омон б у л са н г, у н у т м а 1 Уруш ш ш г сунггя йили — цирк бешинчи йилникг ЦК



Download 8,11 Mb.
Pdf ko'rish
bet112/152
Sana23.09.2022
Hajmi8,11 Mb.
#850018
1   ...   108   109   110   111   112   113   114   115   ...   152
Bog'liq
Omon bo\'lsang unutma qissa

уй-хаёллари
ортда 
цолиб
кетди.
Эрталабки цуёш з^ам астойдил циздира бошлади, 
©риган цор сувлари унсизгина, зур-базур бир-бирига 
кушилиб, оца бошлади: тог этагидаги далахлр тепаси- 
да хаво тулкинланиб, 
жимирларди, унинг . ортидаги 
урмон эса, 
офтобда 
оцариб, 
айлантириб-ё йлантириб 
тортлглган 
узун 
чизицца 
ухшарди, 
Кишлоцдан эса, 
ташка рига чицарилган хурозларнинг мастона, тантана- 
вор цичцирицлари эшитиларди: учиб кетаётган царга- 
лар жонга тегиб, 
цаттиц-цаттиц цагилларди, 
майин 
шабада ер бетида айланиб эсарди, Гуськовнинг юзи 
шабададан эмас, офтобдан ачишаётганди,- шабада эса 
фацатгина 
цувлашмачоц 
уйнаётгандек 
гоз$ 
югуриб 
кетар, гоз$ тухтаб цоларди. Шишлов олдидаги хирмонда 
ифлос, хурпайган 
чумчуцлар чирциллашиб, 
иккита 
ёввойи каптар гугулашиб тУпонни титишардй, Гуськов 
якинлашиб келгач, паррандалар гур этиб кУтарилди-да, 
шувиллаб унинг ёнидан утиб кетди.
Гуськов хирмон ёнида тухтаб, чумчуцларни кузата 
бошлади. Андреевскда, одамлардан олис ерда чумчуцлар 
йуц эди. У узидан чумчуцлар неча йил умр кУраркан, 
деб су ради ва шу оч, жонсарак цушлар галдси ичида


мен шу ердалигимда учиб юрган чумчуцлардан зам 
бормикин, деб к^нглндан кечирди. Лекин у чумчуцлар- 
нинг цанча умр куришини билмасди, илгари бунаца 
безуда нарсалар уни цизицтирмасди, шунинг учун унга 
яна алам цилиб кетди. У чумчуцларни чучитиб юбориб, 
цишловга келди ва цор-намдан шишиб цолган эшикни 
аранг 
очд
И
ф
Ичкари совуц, хувиллаган эди; Гуськов 
тирикчиликка ярайдиган бирон нима бормикин, деб у 
ёц'бу ёцни царади, лекин зеч нима тогоэлмай, цайтиб 
чицди. Уни нимадир толицтираётганди, овцатлангиси 
келяптими ёки уйцуси келяптими, буни узи зам билмас­
ди. У узи билан озгина овцат олиб олганди, аммо уни 
кейинроц ейишга асраб цуйиш керак эди. У нимагадир 
шу ердан, гарчи бу ердан топишнинг сира иложи бул- 
маса зам, бирон егулик топаман, деб умид цилган эди: 
ахир, у тилаииб цишлоцца бормайди-ку, цишлоцдан 
бошца лсойда эса, бу пайтда хеч нима усмайди, сацлан- 
майди.
У нима цилишинн бклмай, анчагача каловланиб тур­
ди, кейин, цаерга жойлашишини чамалаб, синабкурмоц- 
чи булгандай, тог томондан офтоб тушиб турган киш- 
лов орцасига утди ва у ердаги гулага утирйб, деворга 
суянди. У бир вацтларда, уттиз учинчи йилдаги очар- 
чиликдан сунг шу сайхонликдан ер очганди, нак ушшг 
руларасида узи зайдаган икки ярим гектарлик дала 
ястаниб ётарды. Гуськов кераксиз хотираларга берплиш- 
дан цурциб, задиксираб, пастки томондан цорая бош- 
лаган, чугиртаклари цаццайиб цолган акгизга каради, 
аммо рупарасида дала уни очиц чехра билан кутиб 
олиб, тасалйи бераётгандай туюлди: Гуськор офтобда 
исиниб, бушашиб, чиндан зам мудради. Гохо-гозо огир 
цовоцлари очпларди; фацат унинг кузларигина 
хеч 
нимадан ташвишланмай, бирон ерда бегона шарпа пай- 
до булмадимикин, деб одатдагид^к кузатарди. Даммаёц 
тинч эди.
Гуськовнинг кузи илиниб цисца, узуц-юлуц, бир-бири- 
га богланмаган, пойинтар-сойинтар туш курди. Тушига 
разведкачилар ротасининг командири капитан Лебедев 
кирди. У взводни цидиришга жунатаётиб, негадир унга, 
Гуськовга, агар немислар томонига цочиб утсанг, сени 
генералга алмаштираман, аммо отиб ташламайман, йуц, 
бу сен учун жуда катта шараф!— лекин уч кечаю уч 
кундуз жазолайман. Шундай жазолайманки, асти цуя- 
вер!— дёб писанда цилармиш. Яна тушига Смоленскдаги 
бетараф минтаца кирибди-ю, ногазон Атамановканинг
139


тегирмонини курибди, у шу тегирмонга щцга тайинлан- 
ганмиш. Иккала томондан зам унга аёвсдо 

ёгдирар- 
мишлар, фацат у туфайли уруш давом этаётгаИщин, цай- . 
си томон уни отиб цулатса, ^ша томон енгарадищ. Кеййн 
у узини Новосибирск госпиталида к^рди. Шопмуйлов 
хирург, медицина подпо^ковннги 
уни 
кабинетига 
чацириб, спирт ичишни таклиф цилибди, у спирт ичаётга- 
нида подполковник унга зозиргина цазо цилган зур пол­
ковник Урнида ишлашни таклиф этганмиш. У яна фронт- 
га бориб цолганмиш, энди гаубица батареясида хизм^т 
цилармиш: у прицел1 солинган яшикчани йуцотиб цуй- 
ганмиш-у, уни трибуналга беришганмиш. Прожекторлар- 
нинг равшан нуридан ёп-ёруг булиб турган узундан-узоц, 
торгина дала бор эмиш: у шу даладан кетаётганмиш, 
иссицдан нафаси цайтармиш, нур эса борган сари цизди- 
рармиш, секин-аста кукиш тусга кириб, ловиллаб ёнар- 
миш.
У уйгонди, лекин анчагача бу бетайин, ёмон тушлар- 
дан эзилиб, 
ёгига узи цовиршшб, цимирламай утирди.
Бу тушларнинг биронтаси зацицатга тугри келмасди, зеч 
цачон уни биров ёмон деб уйламаганди. Аммо унинг 
сунгги цадами бутун умрини хазон цилди: затто унинг 
тушлари зам алоц-чалоц булиб кетди, затто ^зи к^раёт- 
ган тушлар зам унинг узига царши чицаётган эди. Хуш, 
бошцалардан нима гина?
Тушига кирган тегирмон унда уша ёцца бориш фик- 
рини тугдирди. Тегирмон олис эди, аммо Гуськов учун 
Зам кун энди бошланганди. Булса-булмаса тегирмонда 
Зозир 
зеч ким йуц, тегирмон тортадиган вацт эмас. У 
негадир чумчуцларни ёмон куриб цолди-ю, яна уларни 
•гупондан учириб юборди ва дала четидан пастга $грлай 
боШлади, сунгра, дала тамом булгач, шартта ойга цараб 
бурилди. Урмондаги цор деярли эримаганди, бу ерда ва 
очиц жойларда офтобнинг тафти сайхонликдагига цара- 
ганда кучсиз эди, урмон яланглигидаги дарахтларнинг 
ерга тушиб турган соялари гуё сициб чицарилган, очилиб 
цолгандек аниц-тиниц эди. Гуськов бу ерда пиймаси бо- 
тиб 
кетавермаганидан яна дадилланиб цолди. У аввалиги 
йиллардагидек яна заяжонлана бошлади — у бир вацт- 
лар тегирмонга келишни яхши курарди. Ким ёмон курар-
1
П р и д е л — м^лжал асбоби, топчил ар уни э^тиётлаб цутича- 

Download 8,11 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   108   109   110   111   112   113   114   115   ...   152




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish