Омон б у л са н г, у н у т м а 1 Уруш ш ш г сунггя йили — цирк бешинчи йилникг ЦК


да  олиб юришади. Ж анговар ^олат чогида тупдаы мулжалга олиш  учун ишлатилади.  (Ред.) 140



Download 8,11 Mb.
Pdf ko'rish
bet113/152
Sana23.09.2022
Hajmi8,11 Mb.
#850018
1   ...   109   110   111   112   113   114   115   116   ...   152
Bog'liq
Omon bo\'lsang unutma qissa

да 
олиб юришади. Ж анговар ^олат чогида тупдаы мулжалга олиш 
учун ишлатилади. 
(Ред.)
140


ди дейсиз? 
Ахир, тегирмон тортиш, бу — бир байрам, 
хурсандлик, мез^нат самараси-ку. Йигим-теримдан кейин 
одамлар бу ерга келардилар, навбат кутардилар, жон-жон 
деб тунагани цолардилар, лекин ухламасдилар, чоллар 
чекиб, гурунглашиб 
утирардилар, буйдоцлар ва ёшлар 
эса, уйин-кулги цилардилар, 
буталар орасидан цизлар- 
нинг чшфириклари эшитиларди, з$ар хил эрмак 
уйлаб 
топардилар, гуриллаб турган гулханда кетма-кет чой 
цайнатпларди, тегирмон тошк эса, гув-гув этиб айланга- 
ни-айланган, огзи очиб цуйилган цопларга эса иссицци- 
на, янги тортилган ун тушгани-тушган эди.
Бу хотиралар Гуськовнинг чездэасини очди, у жилма- 
йиб цуйди, назарида, кунгли хам анча илиб, ёришгандай 
булди. Аммо унинг бу кайфияти узокца чузилмади: у 
тегирмонга яцинлашиб келаркан, сергакланиб, цулогини 
динг цилди ва олдинга энгашиб тухтади-да, узига ;узи 
Зушёр' бул деб, оз^иста лабларини цимтиди. Одам зоти- 
нинг арвоз^и з^ам йуцца ухшарди: юцоридаги эшик з$ам, 
пастдаги эшик зсам цулфлоглиц. Галла олиб чициладиган 
зинада эса, цор бор эди. Гуськов шошилмаслик учун яна 
бирнас узини тийиб турди, кейин яцинидаги самбиттол 
буталари олдидан эшикка цараб юрди. Эшикдаги цулф 
илгаригидек номигагина осиб цуйилганди: Гуськов бир 
тортган эди, цулф очилиб кетди, Шуниси маъцул, й^цса 
Андрей зулфини билан сугириб оларди, ё булмаса, ромни 
кучирарди, аммо шаштидан цайтмасди.
Ичкари совуц, чанг босган эди, полда пиймаларнинг 
оц излари цоларди. Гуськов аввал тегирмончининг з$уж- 
расини царади, у ердаги токчадан катта, сирланган 
кружка, икки бош саримсоцпиёз, ярим цути туз топди, 
деворда дастарра осиглиц турарди. У буларнинг з^амма- 
сини скамейка остида 
етган чипта цопга тицди, кейин 
тегирмошшнг ^аммаёгани бирма-бир куздан кечиришга 
тушди. У юцорига икки марта чикди, барча тешик-туй- 
нукларни царади, лекин яна бир копу муковаси йиртил- 
ган китобдан булак фойдали нарса тополмади. Андрей 
уларни з$ам олди: яраб цолар*
У ташцарига чициб, яна эшикка цулфни илиб цуйди- 
да, атрофга куз югуртирди, ногаз^он уни тегирмонга ут 
цуйиб юбораман, деган тийицсиз, даз^шатли истак цам- 
раб олди. Нима, цийин эканми, ана, анави ерда цайин 
пустлоги ётибди, гугурт б^лса бор, цурилганига анча бул­
ган, жангиллаб турибди, бирпасда лов этиб ёниб кетади. 
Бироц уз з^оли ^зига маълум эди, ёндириб юбориш мум­
кин эмас эди ва пировардида ут цуйишга цодир эмасли-


гини тушунди, аммо Узи дан бир муд^иш хотира цолди- 
риш истаги шунчалик кучли эдики, у уз иродасига 
ортицча ишонмай, ацли бовар цилмай, цопини кутариб, 
гуноздан узоцроцюриш учун тезроц тегирмондан жунаб 
цолишга шошилди. У з^овуз 
олдига етгандагина 
тоза, 
кукиш музнинг ойнадай ярацлаб турганини куриб, бир 
лаз^за тухтади, муз остида киши кузини уйнатиб, з^аваси- 
ни келтириб сув жимирлаб турарди. Гуськов чуг-чала- 
ларнинг учиб келиб музга тушиши, уни ифлос цилиши 
ва иисиллаб туташини куз олдига келтирди, унинг дили- 
да бир шунаца цилмайсанми, деб яна нимадир тицилинч 
кила бошлади, шундан кейин у яна тоцка, далалар то- 
моига цараб кетди.
У кун буйи гоз$ очиц ерга чициб, гоз$ урмонга берки- 
ни
5
сайхонликларда дайдиб юрди, баъзан шундай бир 
и'штиёк билан ёнар, шундай жазаваси тутар эдики, у 
одамларни курсам, одамлар з^ам мени курсин, курсин-у, 
бу ким экан, деб ташвишлансин дерди, кейин хеч нимадан 
хеч нима йуц ваз^имага тушарди-да, цимирлашга з$ам 
юраги бетламай бир ерда узок туриб коларди. Сувлар 
жилдираб оцарди, офтоб тушиб турган ерлардан буг ку- 
тариларди, мает цилувчи уткир зридлар бошни айланти- 
рарди. Шунданми ёки яна бошца нарсаданми, Гуськов 
жимтш булаёзди: тушдан кейин куннинг икки-уч соатлик 
катта бир булаги бекордан-бекорга утиб кетди; кейинча- 
лик у ана шу вацтда цаерларга боргани, нималар цилга- 
нини эслаб 
куришга 
уринди-ю, аммо эсига з^еч нима 
келмади, ана шу без^уш булиб юрган дамлардан эсида 
фа к ат кишлокда кичцирган хурозларнинг унинг юрагини 
тимдаловчи 
товуши-ю, жилдираган сувлар 
цолибди. 
Унннг пиймаси шунчали шилта булиб кетган эдики, си- 
цкб ташласа з^ам буларди, оёцлари пилч-пилч цилиб зир- 
цирарди, у эса йул танламай, цаер цаттигу цаер цУруц- 
липши суриштирмай з^амон тайинсиз кетиб борарди.
Кечцурун у вацтга з$ам царамади, цош цорайиб цол- 
ганда кишлоцка тушиб келди. Теваракдаги нарсаларни, 
битлоларни з^али курса буларди; у синчиклаб цараб, уз 
м$'рчасини цидириб топди, аммо тутунни курмади. Гусь- 
ковнинг аъзойи бадани музлаб кетди: у куни билан нега­
дир тутунни кураман деб сира шубз$а цилмаранди, з^атто 
мана з^озир Настена сув ташияпти, з^озир у мУрча печини 
ёкди, деб жуда ишонч^билан тахмин з$ам цилганди... Шь 
^отки, умиди чиппакка чиццан булса? Чамаси, Гуськов 
сарсонлик-саргардонликка тушгандан бери биринчи мар­
та: «Э, парвардигор, бенасиб этма. Эй, худоё худовандо,
142


шундай цилки, мурча исиган булсин, ц^лингдан келади, 
$али з$ам кеч эмас. Фацат бир сафар марз^аматингни 
дариг тутма, кейин мени нима цилсанг цилавер, з^амма- 
сига розиман»,— деб худога илтижо цилди. Тусатдан 
унинг аъзойи бадани даг-даг титрай бошлади, обдон 
абжагини 
чицариб, гуё унга 
бир 
нимани уцтирган- 
дек, 
яна 
кутилмаганда 
титроги 
босилди; 
шундан 
кейин унинг з^аммаёги 
сирцираб, латтадай бушашиб 
кетди. Гуськов дуч келган тункага утириб, тунни кута 
бошлади.
Итлар з$ам акиллаб-акиллаб жимиб цолди, одамлар- 
нинг юмуш билан у ёц-бу ёцца юргандаги цадам товуш- 
лари, гох-гоз$ уларнинг овозлари цулоцца чалинарди, ле­
кин буларнинг ^аммаси Гуськовга негадир злас-элас, 
узуц-юлуц, заиф етиб келаётганди. У яна худди азондаги- 
дай муз-муз булиб цолди, уни энг му^ими: Настенага 
нима булди, деган уй цийнаётганди. Аммо деразалардан 
тушиб турган ёруглик уни 2сарцалай хаяжонлантирарди. 
у стол устида турган самоварни, ёниб турган камкпни, 
оловнинг деворга тущиб турган шуъласини, каравотдаги 
шишириб куйилган ёстицларни, яланг оёцлар остидаги 
пойандозни куз олдига келтирди — хаммасидан 
таииш 
хид келиб турарди, бундан Гуськовнинг юраги орзициб, 
ночор симиллади, сирциради, яна симиллади ва бир нар­
садан таскин топгандай яна босилди. Гуськов чироклар- 
дан юз угириб, кузларини юмди, у цуюцлашаётган корон- 
гиликда тунгакка ухшарди.
1$ишлоц жимжит булиб цолгандан кейин у мулжал- 
лаб цуйган ла^засида шайтта урнидан турди-да, цулини 
цимирлатмасдан бошини цисца-цисца чайкаб, чукиниб 
олди ва пастга, Ангарага цараб тушиб кетди. У муз 
устидан юриб, мурча олдигача келди, тирмашиб лсардан 
юцорига 
чицди, у эз$тиёткорликдан эмас, цадамйнинг 
муз^имлигини уйлаб, панжара олдида тухтади, кейин 
синч остидан утди. У эшик олдидалигидаёк ичкари ис- 
сицлигини сезди.
У мурчага кирди-да, кетидан эшикни ёпиб, шошил- 
масдан огир, жицца з$ул, куни билан жонидан безор 
цилган пиймаларни ечди ва шундан кейингина узини 
унглаб, жаз^л билан голибона томоц цириб, кулди. У з$ам- 
маёцни тус-туполонга солмаодик учун шовцин-сурон ку­
та ришдан, бациришдан, ашула айтиб юборишдан — цу- 
вончи ичига сигмаётганини ошкора этишдан узини аранг 
тпйиб турарди.

Download 8,11 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   109   110   111   112   113   114   115   116   ...   152




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish