Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги самарқанд иқтисодиёт ва сервис институти «технологик жараёнларни автоматлаштириш»


 Ҳароратни ўлчашдаги асосий тушунчалар



Download 1,45 Mb.
Pdf ko'rish
bet6/35
Sana24.02.2022
Hajmi1,45 Mb.
#220114
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   35
Bog'liq
texnologik zharayonlarni avtomatlashtirish

3. Ҳароратни ўлчашдаги асосий тушунчалар
Модданинг иссиқлиқ даражасига температура дейилади. Модда 
температураси унинг ички энергияси захирасига боғлиқ. Бундай энергияни 
ташувчи вазифасини атом ва молекулалар бажаради. Уларнинг ўртача 
кинетик ва потенциал энергиялари температурага боғлиқ. Ўлчанаётган 
температуранинг сон қийматини топиш учун температурлар шкаласини 
ўрнатиш яъни саноқ бошини ва температура интервалининг ўлчов бирлигини 
танлаш лозим.
Ўлчов ва вазинлар бўйича 1960 йил ўтказилган Х1 халқаро 
конференция қарорларида, ГОСТ 8550-61 да икки температура шкаласини 
кельвин градуси (К) ўлчов бирилиги билан ўлчанадиган термодинамик шкала 
ва Цельсий градуси (

С) ўлчов бирлиги билан ўлчанадиган ҳалкаро амалий 
шкалаларнинг қўлланилиши кўзда тутилган. Кельвин термодинамик 
шакаласидаги пастки нуқта абсолют ноль нуқтаси (0 К) бўлиб, ягона 
экспериментал асосий (репер) нуқта эса сувнинг учлик нуқтасидир. Бу 
нуқтанинг сон қиймати 273,15К. Сувнинг муз, суюқ, газ фазаларидаги 
мувозанат нуқтаси бўлган сувнинг учлик нуқтаси музни эриш нуқтасидан 
0,01 К юқорироқ туради. Термодинамик температура Т ҳарфи билан сон 
қийматлари эса К билан ифодаланади. Сувнинг қайнаш температураси бу 
шкалага кўра +273,15К га тенг. 
Амалий ўлчашларда ишлатиладиган ҳалқаро амалий температура 
шкаласи кимёвий тоза моддаларнинг бир қатор осон тикланадиган ўзгармас 
қайнатиш ва эриш нуқталари асосида тузилган. Шкалани асосий интервали 
сифатида нормал шароитда сувнинг учлик нуқтаси (0,01

С) – сувнинг 
қайнаш нуқтаси (100 

С) диапазони қабул қилинган. Халқаро амалий шкала 
бўйича ўлчанадиган температура t ҳарфи билан, сонли қиймати эса 

С 
белгиси билан ифодаланади. Термодинамик ва халқаро амалий шкалалар 
ҳароратлари орасидаги муносабат қуйидаги тенглама билан ифодаланади: 
Т = t + 273,15 
Бу ерда Т – абсолют термодинамик шкаладаги К температура; 


t - халқаро амалий шкаладаги 

С температура. 

Download 1,45 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   35




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish