Олий укув юртлари тарих факультети талабалари учун дарслик Укув дастурлари, дарсли аларини



Download 3,05 Mb.
bet39/64
Sana23.02.2022
Hajmi3,05 Mb.
#147241
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   ...   64
Bog'liq
Китоб тарихий география

Сак-массагетлар. Саклар Урта Осиё ва Козогистоннинг тоглари ва даштларида яшаган кучманчи чорвадор кабилалардир. Мил.авв^П - VI асрларда уларга кариндош чорвадор кабилалар Кора денгизнинг шимолий сохилларидан Хитой чегараларигача булган Евросиёнинг кенг худудларида жойлашган.
Кадимги форс ёзувлари кучманчиларни «шак» деб ёритади, юнон муаллифлари эса уларни «скифлар», «сарматлар», «саклар», «массагетлар», «дахлар», «олонлар» деб атаганлар. Сакларнинг номлари Эрондаги Сакастон, Сеистон вилояти тушунчасида сакланган.
Ахамонийлар ёзувларида саклар куйидаги гурухларга булинганлар: сака тиграхауда («тигра» - «уткир»; «хауда» - «бош кийим»), сака хаумаварка - «хаомани улуглаган саклар», хаома - «мукаддас ичимлик», «сугдларнинг нариги ёгидаги саклар» - сака-тиай-пара сугдам ва сака-тиай-дарайё - «дарё, денгиз нариги ёгидаги саклар». Суза шахрида топилган Доро I нинг
хайкалидаги ёзувларда «балчик ва тупрок улкаси саклари» тилга олинган. Геродот «амиргий» саклар хакида хабар беради.
Олимлар фикрига кура, «сак» сузи - бу «кудратли, идрокли, эпчил булиш», ёки «кучли, азамат, мард» деб таржима килинади. Бехистун ёзувларида кучманчиларнинг юрти умумий ягона бир суз билан «шак» деб курсатилган.
Сакларнинг яшаган худудлари ва жойлашуви чегаралари хакида жуда куп илмий адабиётлар мавжуд (В.В.Струве,
С.П.Толстов, А.Н.Бернштам, Б.А.Литвинский ва бошк.). Сакларнинг ёдгорликлари - кадимги кабристонлар ва мозор- кургонлар жуда кенг худудда топиб текширилган (Каспий, Орол денгизи атрофидан Балхаш кулигача, Помир ва Тангритог улкаларида, Куйи Зарафшон, Амударё, Сирдарё ерларида). Саклар хужалигида чорвачилик айникса катта ахамиятга эга булган. Бу кабилалар корамол, майда чорва хамда отни куплаб урчитганлар. Сакларнинг ёдгорликларида бронза ва темирдан ишланган харбий куроллар, зеб-зийнат буюмлари, мехнат куроллари ва сопол идишлар учрайди.
Геродот саклар-массiгетла-нинг ярсг-ашаха ва от- анжомлари хакида ш аник маълумотлар келтирган. Кучманчиларнинг мозор-кургонларида шу куроллар жумласидан харбий болталар, ханжарлар ва бронза уклари жуда куп учрайди. Сакларнинг уклари баргсимон, икки ёки уч киррали булган, ханжар ва килич дастасининг боши ёйсимон кайириб куйилган.
Сак-массагетларни, Геродотнинг айтишича, «баъзилар скиф кабиласи деб хисоблайдилар». Сакларнинг от- анжомлари, уклари ва ханжарлари скиф ярог-аслахарига ухшайди. Бронзадан ишланган санъат буюмларида хам якин хусусиятлар ва катта ухшашликлар бор. Кучманчиларни мустахкам маданий, иктисодий ва сиёсий алокалар бир- бирлари билан боглаб турган.
Геродотнинг фикрига кура, массагетлар ва скифларнинг турмуш тарзи хам бир-бирига ухшайди ёки «улар отлик ва пиёда жанг киладилар”. Кучманчиларнинг маданий анъаналари ва урф-одатлари уларнинг хужалиги ва яшаш шароитидан келиб чикиб, бир-биридан унча фарк килмаган.
Факат бир жойда “тарихнинг отаси” Геродот хатога йул куйган. Бу унинг “Темир ва кумушдан ясалган буюмлар
166
уларнинг рузгорида ишлатилмайди, чунки бу металл массагетларнинг ерларида умуман учрамайди...” - деган сузларидир. Кучманчиларнинг мозор-кургонларида (Помир, Куйи Сирдарё, Куйи Амударё, Зарафшон вохаси) темирдан ишланган ханжарлар ва уклар топилган.
Массагетлар бу айнан сак кабилаларининг йирик харбий- сиёсий уюшмасидир. Массагет сузини икки хил - «улуг гетлар» ёки «йирик сак урдаси» деб таржима килиш мумкин. Охирги тушунча «массагет» сузи маъносига купрок тугри келади.
Маълумки, «Авесто»да Урта Осиёнинг энг кадимги чорвадор ва кучманчи кабилалари “тура”, “дану”, “хъяона” номлари билан тилга олинган. Улар кучманчилар орасида харбий-сиёсий кабила уюшмалари вужудга келган даврларда яшаганлар. Дастлабки кучманчиларнинг тарихини урганишда Куйи Сирдарёдаги мил.авв. IX-VII асрларга оид Шимолий Тагискен макбараларига эътибор бериш лозим. Улар хом гиштдан бино килинган, туртбурчак, халкасимон макбаралардир. Тагискен кабрларида к^шанчиларнинг сардорлари ва жамоа оксоколлари дафн^ этилган. Айрим макбараларда жуда куп буюмлар булган.
Шу давр «Авесто»да тилга олинган баходирлар ва подшоларнинг сай-харакатлари, харбий юришлари даврига тугри келади (Кави Хисров ва Франграсён - Афросиёб уртасидаги Чайчаст кули ёнида жанг, Кави Виштаспнинг голибона жангида «хьяона ёвузи, сержахл» Аштарвант «сохта» Аржатасп, «девларни кадрлаган» Даршин устидан голиб чикиши, баходирлар Вистураш, Кэрсасп ва бошкаларнинг уз душманларига карши фаолиятлари).
Демак, бронза давридан бошлаб Евросиёнинг кенг худудида чорвадор кабилалар таркалади. Илк темир даврида улар Урта Осиёнинг утрок хужаликларига эга вилоятлари (Фаргона, Сугдиёна, Хоразм, Бактрия, Маргиёна ва Парфия) чегараларида хам жойлашадилар. Сакларнинг мозор- кургонлари Бактрия ерларида якин булган Помир тогларида, Сугдиёна чегараларида - Куйи Амударё сул ерларида, Куйи Сирдарё ва бошка жойларда топиб текширилган.
Кейниги даврларда сак-массагетларнинг ерларига бошка кучманчилар келиб урнашганлар. Бу жараён Урта Осиёда
сунгги даврларда хам давом этган. Мил.авв. II минг йилликдан бошлаб то урта асрларгача чорвадор кучманчи кабилалар дехкончилик вохалари чегараларида ва кишлок - шахар атрофларида жойлашиб, янги этник, маданий, ижтимоий- иктисодий ва сиёсий жараёнларга асос солганлар. Чорвадор кабилаларнинг ва дехкончилик билан шугулланган ахолининг тарихи узвий боглик булиб, Урта Осиё халкарининг тарихи ва маданияти янги асосда ривожланиб борган.
pdfelement

Download 3,05 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   ...   64




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish