Олий таълим муассасаларининг ўзбек тили ва адабиёти бакалавриат йўналиши таълим дастурида талабаларга миллий қадриятларимиздан бўлган ўзбек шевалари тўғрисида илмий-амалий билимларни бериш кўзда тутилган


Адабий тил ва шевада маъноси ўхшаш, шакли бошқа сўзлар



Download 1,51 Mb.
Pdf ko'rish
bet124/135
Sana28.02.2022
Hajmi1,51 Mb.
#475199
1   ...   120   121   122   123   124   125   126   127   ...   135
Bog'liq
Ozbek dialektologiyasi. Nigora Murodova (5)

Адабий тил ва шевада маъноси ўхшаш, шакли бошқа сўзлар. 
Ўзбек 
адабий тилидаги айрим сўзлар шеваларда бошқа шаклда ёки фонетик 
ўзгаришлар билан учрасада, аслида уларнинг маъноси ўхшашдир. Бундай 
сўзлар лексик характерга эга бўлган турли фонетик вариантларда учрайди. 
Буни лингвистик адабиётларда сўзнинг лексикалашган фонетик-
морфологик варианти деб атайдилар.
Бундай сўзларни қуйидагича изоҳлаш мумкин.
1) шевалар лексикасидаги диалектал сўзлар турли хил фонетик 
вариантларда қўлланилади:
ғъйқърдəк // ғъқърдəк // ғъқърдəй
– кекирдак; 
қəқəлɔғ
- (Қизилча) - 
чақалоқ. қəқəлɔғнъ коръшгə кеттълəр.
Ун ошининг бир тури адабий тилда угра оши номи билан қўлланилади. 
Шевада бу сўзни
узмə ɔш

узмɔн ɔш,
ɔшъɔрд, ɔшъбурдə
сўзлари 
ифодалайди; 
тъпчəк
- бурчак; 
кунжəк
- бурчак; 
йузувчи
- сузувчи, сувда 
сузувчи; 
тушбурə // чушбурə // чушберə
- чучвара. Чучвəрəнъ сузɔптълə; 
сънəчə, ъчкъчə, бъйънгчə, гуппъчə 
- нимча; 
тɔй-тɔй
- тета поя. чоғ. : 


140 
Тошк. əдəй - чечəй 

Турк. əжəк-əжəк каби; 
шъбъртки, шуутки
- супурги; 
бɔйəгъ 
// қипч. байнағы - ҳалиги (Байнағы адам) ; 
бɔбɔй /
/ қипч. 
бɔвəй

бобо. Чайханага бɔвəйлə келъщдъ; 
вънғълə
- визилла, виз-виз овоз 
чиқармоқ; 
гоппъ
- куви. Гоппънъ ъчъдəн йɔғнъ ɔлъш керəк; 
елпъллəп
-– 
милтиллаб; 
жугəръ
- – жўхори; 
кокмəк
- кўм-кўк. (кокмəк куйлəй) ; 
чолпъ
- човли 
2) қўшма сўзлар таркибидаги ўзаро фарқли сўзлар:
Ўзбек халқ шеваларида синтактик йўл билан 
у, бу, шу, ўша
кўрсатиш 
олмошларига жўналиш, ўрин-пайт, чиқиш келишиклари формасидаги ер, ёқ 
сўзларининг қўшилиши орқали равиш ясалиши характерлидир. Улар 
шеваларда қуйидаги кўринишга эга: 

Download 1,51 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   120   121   122   123   124   125   126   127   ...   135




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish